Употреба речи зрачку у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

А сунце врелу поплаву просу, врбама суши зелену косу. Изиђе Жућа, на сунце шкиљи, смешка се сваком зрачку, па онда вели: „Питам се, је ли, шта ли то рекох мачку?

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Брзо! Кад будемо на површини предаћу те побратиму Сунчаном Зрачку! — Улете Капљица риби у уста, а капљице морске поданице посрамљено сагоше главе. Умакла им, преварила их, бестидница!

— Гле, стигле смо! — отвори риба уста, а Капљица скочи на репић Сунчаном Зрачку и заједно с њим паде на ружу. — Ах, како сам лепа! Најлепша на свету!

Брзо! Не опраштај се! Тежак и далек је пут пред нама. Скочи мала брбљивица на репић Зрачку и путовање опет поче. Облаци су заједно с ветром летели на запад.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности