Употреба речи зрео у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Друго је что жена потребует! Исакович је, међутим, иако је био дугоња, зрео човек, и то вече кукао као дете, у себи, над својим национом. Тужио је над њим и то вече, пре спавања.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

” и нека псовка на циганском. „Иштенем!” Иза самих наших леђа чу се неко мигољење и један глас, зрео и дубок, четрдесетогодишњи, спуштен у хоризонталу, како захтева нешто. - Ово није место за те ствари!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Па већ и твој Пера скоро ће те заменути. — Мој Пера још није зрео; сад му је тек седамнаест година, па још капом ветар тера. — А да шта ће, кад се отац за њега побринуо.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

⁷ Понегде, у Шумадији, после прве игре у колу, младић је стицао признање да је пунолетан, односно зрео за женидбу. Кад једном поведе коло, од тада се дечак у Крагујевачкој Јасеници рачуна у младића.⁸ 2.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Због тога што ме (мајка) упутила да постанем зрео човек, користан нашој социјалистичкој земљи, треба да јој се захвалим...

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

су певали врло млади, духовно неразвијени, још на прагу живота, Поповић је са дефинитивном збирком стихова изишао као зрео човек, сталожен дух, са пуно животног искуства.

— Што је реткост у српској књижевности, Сремац није почео писати као млад човек, на ђачкој клупи, но као зрео човек, тек пред 1890. Под шифром »Сенићанин« почео је у Босанској вили 1888.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

добро боца његов жар; 3емљедела(ц) беспослен није сео, Под српом пада класа жути шар; И виноград је веће био зрео, У суде скупља с' вина пламен дар; — На стање моје бија с' навикао И једва ми је драге било жао. 36.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Завириш само иза лијеске, а оно дјечак, неки плавојко, као зрео јечам. Сви они мене знају и воле. Мени се одједном одузеше ноге и закова глас.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Да, били смо деца. Али не! Само си ти била дете а не и ја. Ја сам био већ зрео. Но ти беше право дете. Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

У моме завичају, који стварам Пораз по пораз, сад почиње лето; Болесне кавге пламињају светом — Век плод је, јуче зрео, данас кваран. А у твом веку моје убрзање Усклађује се с твојим непокретом, У апорији коју не зна Зенон.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ко редови зарђалих коса кукуруз је на сунцу зрео. Тешка си била, врела и боса као сноп жита кад се разгрне. Очи ти беху мале ал црне као рупице на фрули.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка рука зацима старку маџарушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета га сложним и бурним смехом и узвиком....

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

То обично бива на крају јела, Кад се са стола прибор посклања: Нађу се зрео човек и јабука зрела, Пуни међусобног поштовања.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Тело твојим болезнима, преподобни, врлинама зрео процвета клас, од кога се напајају љубављу божаствена ти чеда која ти бажаствени спомен творе.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Његови списи су се изгубили, али здраво семе његове науке преживело је хиљаде година да тек онда донесе зрео плод. А како је Демокритос дошао до својих ставова? - Посматрањем и размишљањем.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Узбунило је ово Митра, па му каже: „Побогу, вели, пријатељу, јеси ли ти зрео човек? Зар не знаш, вели, шта је то велика варош?

Зар не знаш, вели, шта је то велика варош?“ „Јесам зрео човек“, уверава га Стојиљко, „до Бога сам зрео човек, али ето, Бог да чува што сам закасал, живог да ме жалиш.

Зар не знаш, вели, шта је то велика варош?“ „Јесам зрео човек“, уверава га Стојиљко, „до Бога сам зрео човек, али ето, Бог да чува што сам закасал, живог да ме жалиш.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

(То исто искуство обновио сам као зрео човјек, кад сам, заточен ратним приликама и границама, смјер мојих свакодневних шетања управљао у правцу мојих

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Један од њих нарочито падаше у очи целом својом спољашношћу и нарочитим држањем. Беше то зрео човек, око својих четрдесет година.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Руља већем одаљила. А то ј’ срећа била. ЗЕБЊА У РАЈУ Оженио с’ младић Топлотан и зрео, Могао је наћи Крин без пеге бео. Па где нађе љубу? Где је узгред стигô: У греху је нашô, Из греха је дигô.

“ Тад’ је била сетва, Данас је већ жетва; Ђаво жање коров зрео — А то је и хтео. ЧИЧА МИЈА И ЊЕГОВА КАПА Вино пије, ватру саму, Чича Мија, И глава му, и капа му Веселија.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

сам твоје торње и кубета И свечану холост, што врх тебе клизи, Докле у даљини по стењу и низи У сутону плавом зрео живот цвета.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Често пута му је, додуше, изгледало да треба само руку да испружи па да убере зрео плод свога труда, али се та нада изјаловила. Пролазила је година, за годином, а он не стиже до циља.

с леве стране, нацртан је човек као дете у колевци, на другој, вишој, као дечак, на трећој као младић, на четвртој као зрео човек, а на петој, највишој, као муж са својом породицом. Ту је претстављен на кулминацији своје снаге и развитка.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Ја вам ни сад, ни после нећу рећи у чему сам погрешио. Не могу. Човек сам зрео, па ме је срамота пред вама више него пред иким другим. А нисам учинио нешто што се не би дало поправити.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

комшију бакалина; па сам загрлио и пољубио и једну удовицу, мајкину пријатељицу, узвикујући: — Госпођо, ја сам зрео, ја сам зрео! То сам исто после доказивао и нашој куварици. А загрлио сам н пољубио и берберина.

бакалина; па сам загрлио и пољубио и једну удовицу, мајкину пријатељицу, узвикујући: — Госпођо, ја сам зрео, ја сам зрео! То сам исто после доказивао и нашој куварици. А загрлио сам н пољубио и берберина.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

1918. ЖЕТЕОЦИ Кô свилене нити што их паук саткô, По дрвећу виси месечине вео. У пољу, уз реку, шушти јечам зрео, И, кô крв, са гране руди воће слатко. Мали дрвен торањ, као стража нека, Уврх села стреми.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности