Лалић, Иван В. - ПИСМО
ухо које не уме да слуша — Али ван речи нема искупљења, Па зато зборим; преобиље твари Чини да трулеж бива залог зрења у видљивом, где разум господари — Па ће и светлост да разједе лето На наше очи, док тромо га зари У августу,
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А песма где је сјај изгубила, девичњак распне ружа Будима. о снаго зрења, радосну звонкост алкохолизма пејзаж већ слути!
дрхтуриш, зрако, те ми грејеш трнце у прашки зрења, кад се питам: Шта ли толико тежи да се горко жали? Из воде блесне небеско острвце.
Меланхолија. Обвијен руб јој крајем отаве, што се жутнула, те је болнија сјајница зрења, којом програне трулих боја зар. (О журни очар крилима крешу чворци, водомар.
Капни ми, тропно, трудна од зрења, попут доброте којом се прашта: није ми лако бити сред врења кад се раскипи с јесењих башта.
Кроз маглин пурпур, наговештај зрења, распреду застор повесма белине, са цветног снега, белог прозарења, о Светом Ђорђу илузија сине: уз јаблан-свећу