Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Главни механизми развоја су сазревање, угледање и идентификација. Дете, у своје време, зрењем лако и брзо учи оно што тада мора да научи, а што у ранијем периоду никако, уз било какав напор, не би могло научити.
(„Јабука која доцкан сазри, дуго стоји“; „Рано воће брзо труне“.) Дете се, зрењем, попут биљке, по унутрашњој нужности, развија и расте док не достигне зрелост (свакако није случајно што се у