Црњански, Милош - Сеобе 2
И прочаја. Иако је Павле покушавао, искрено, да похвали Божича, виде како га Божич посматра, зрикаво, и чу како га опсова. Божич му добаци да је крајње време да се опросте од госпожа. Треба поранити сутра.
Недостојно је, обојице, што слушају женско брбљање. Божич му се смешкао, а гледао га је упорно, зрикаво. Он и капетан се не разумеју, каже. Не сумњичи он капетана, да јаше децу, нити је посумњао, да капетан тражи пилетине.
Иза њених леђа, међутим – поред ди Ронкалија, који му се клањао – Павле примети како га Божич гледа, са мржњом, зрикаво. Исакович тада, најзад, увиде да муж, или све зна, или је чуо шта му госпожа шапуће, или је то погодио.
Божич га је пратио очима, зрикаво. Зло, у његовим сународницима, зло, учинило се Исаковичу, на том путу у Росију, главни узрок, да толико несреће има –