Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Овчарски пси се разместили по околним брежуљцима, скотурени али начуљених ушију... Једино се чуо зричак и лавеж паса из долине. Овчари, увијени у јагњеће коже, спавали су по земљи.
Жмиркале су звезде и шкиљили варошки фењери, када су војници устали. У даљини негде крекетале су жабе, а зричак је и дале безбрижно зрикао и подсећао на она времена када се лешкарило на трави, сањарило у топле летње ноћи...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А војницима сам рекао да прислушкују и, ако осете најмањи шушањ, нека у том правцу пуцају... Пренусмо се. Зричак је цичао. Мало после нека тичурина прхну изнад наших глава и ми претрнусмо. Ова усамљеност мучила ме.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
У даљини крекећу жабе. Са стране у трави зричак зриче. А ноћ топла и пуна звезда. Изгледа нам да код нас звезде не светле овако јасно.