Црњански, Милош - Сеобе 2
Главу је спуштао у шаке уморно, као да плаче. Попци су, међутим, у трави, почели да зричу, а у висини, у мраку, јављала се опет ноћ, звездана, до које не допире људски глас, ни смех, ни плач, и која не
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
5 Ми тихо, руку под руку, румен док лета избија на плод и зреле ливаде зричу. 6 Јесени свих злата, белине зима, плаветнила пролети, румени лета, чудну причамо причу.