Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
| 72 Чврчак и мрави Чврчак дође у зимње доба к мравом, молећи их да му узајме које зрно жита да се прехрани и да од глади не погине. Питају га мрави: „Што си летос чинио?” — „Свирао сам,“ каже. — „Свирао си?
Тада почне говорити: „Штета, овака лепа ствар, а ништа не ваља! Волио бих ја наћи једно зрно јечма него хиљаду оваких блистајућих камења.
О, гордости! Достоинство епископства њему није кадро дати ни зрно науке, памети, ни добродјетељи више него има. Али има на годину толико хиљада карагроша!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
и људске мокраће и газе завичај; и пламте још амбари пуни жита и мишева; некошена трава, труне грозд на грани, зрно у махуни, а пет сељака, забачених глава, лежи, у хладу јабука, и спава.
з. Не питај ме од чега је мање, од чега је и црње и горе! Сам ћеш знати какво зрно жање, када видиш да са козом оре!
укресан, кланац од кога хвата вртоглавица, кроз главе им севају златне ливаде Арголиде, међ ногама се открива зрно пшенице, али јунака нема, ни њихових лађа пред Науплионом нема!
Гледајућ на кантару зрно биберово, шарана баченог на кантар ко на спруд, ја се питам: где сам, шта је ово, пазарни дан, или Страшни суд?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
(човек који обмањује народ лепим речима) гогофил — онај који воли речи — гог голавер — непоуздан млађи човек гран — зрно гранда — велика гривоња — коњина, ђаво гроница — свињска болест, врста ангине гуд, сер — добро, господине густ —
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара. Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно...
Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно... Подиже се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти. — Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!...
Дођите да видите! И харамбаша и хајдуци приђоше. Турчин беше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. — Ваља! — рече харамбаша. — Мушки! — хвали Заврзан. — Рука ти ваља Цариграда!
Станко принесе харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину. Молитва је била топла и срдачна.
Појури неколицина за њим, пуче и неколико пушака, али га ниједно зрно не окрзну. Он се поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље.
И то ћу учинити овог часа!... Стој!... Пружи пушку и повуче за обарач... Лазар се изврте. Он му приђе. Зрно је ударило под леву сису. Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну...
Па стаде размишљати о себи... Био је ретке среће. Толико је бојева претурио, па остао здрав и читав. Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... „Да ли мене бије олово? — премишљао је он. — Не, не бије!!...
А Лазар је баш нишанџија!...” И та га мисао све више опијаше. Био је потпуно уверен да му пушчано зрно не може додијати.
Био је потпуно уверен да му пушчано зрно не може додијати. „Еј, да бог да повише оваких што их зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуци међу јагањце!...” И та мисао поста врхунац његових жела.
Они пренуше... Пољану пред шанцем притискао Турчин... — Мирно, соколови!... Само у месо гађајте!... Нека свако зрно олова донесе смрт ономе који се заклео уништити име наше!...
— кратка пушка, а и кожна футрола у коју се ставља кубура кураж — храброст, одважност кумбара — мањи топ, а и зрно које се из њега избацује ласт — уживање, задовољство, благовање ластак — душевно олакшање лажичица — слабина лотра
— стари аустријски новац; овде ситан новац, ситниш цицвара — брашно пржено на уљу чакетало — дашчица преко које зрно из млинског коша клизи на жрвањ; брбљив човек који говори „као да меље” черечити — комадати (на четворке) чобања —
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Учаурена буба ћути, И преде свилу за плашт Цара; Запалише се Млечни Пути, И препуни се сребром бара. Зрно у мраку журно клија, Да га израсте цела шума! А на мом путу сама сија Сумња, то сунце мога ума.
већ од прве чаше, У екстази звука и сјаја што плине — Пружићете бразду да свирепо мине Њивом, где још чами зимско зрно наше.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— пиштољ окован сребром сукија — смотуљак од крпе, хартије или кучине који се набија у цев пушке да задржи барут и зрно сухача — млин који су покретали коњи такум — врх чибука који се ставља у уста транболос — шарен свилени појас са
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
оним крупним »шпанским« дудом каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз дéру која се тога дана први пут појавила на огради
Африка
У ђерданима које носе црнкиње горе у Судану, на пример у Куликору, и сад се може видети покоје плаво феничанско зрно. Вуије има колекцију најчудније измешаних преисторијских, феничанских и црначких перла. Он о свакоме зрну зна легенде.
велико тропско жбуње, огромна безлисна дрвета која цветају, палме које носе џиновске црвене гроздова, чије је свако зрно велико као хлеб, и риђе, и рујеве, и плаве круне дрвета.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Какво елинско мудрост! Кад чуи Грку у Мореа, оћи да ти дигни у штатуа, како једна Питија. Ех, славно Греција! Једно зрно како си нађи од твога дух, тећи ето памет. Душо Јуцо, оћи да си сви Грку радуи за твој род.
КАТИЦА: Забога, папа, шта вам сад пада на памет! ЈАЊА: Ћути, шкиљи! Оћим и тебе да донесим зрно бисер и златну минђушу, знајш! Сирото моје Мишко и Галин, нису могли да ми носи живу у Америка, да ми носи мртву.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он јој је кроз пукотине, зрно по зрно, расипао кукуруз, скупљен у шаки. Смејао се живини, што трчи на зрна, као да су с неба пала.
Он јој је кроз пукотине, зрно по зрно, расипао кукуруз, скупљен у шаки. Смејао се живини, што трчи на зрна, као да су с неба пала.
тог дана у Карпатима, у ведром небу, пробудило је, и у том путнику, слутњу да је на свету сићушан, као сићушно зрно песка у тој бескрајној румени.
као дрског, брбљивог, официра, који је жељан да се истакне, да се покаже учеван, па, као ћорава кока, нађе каткад и зрно бисера.
у Кијеву, толико изменило, ни то није било ништа друго, него тај нагон да се живи – који је у њему проклијао као једно зрно, из безбројног класја, живих и мртвих, у том народу.
Зар смерт – коју му је поп Микаило протумачио, утешно, као ситницу, као зрно песка у мору – има толику цену, и кад је само смерт једног, јединог, људског, бића, зар је то толики догађај, да га
Сви су сад они утонули у неко огромно море и сви су сад само зрно песка, на обали. Појединци су само, у судбини велике заједнице сербских насељеника, па, осим тога, и у још већој
Судбина појединог човека, или жене, ситно је зрно песка, који избацују, на обалу, безмерна мора, после бура. Смрт једног човека, или жене, чак и кад, у том истом
Код свих народа је забележено само то, да је појединац зрно праха! После године 1753, ништа више није сигурно, о Исаковичу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
они су ипак били врло побожни: често су у кундаку од пушке носили кост некога свеца да им не могне наудити насилничко зрно; многи нису седали за јело, док не очитају Оченаш; на поласку са даништа окретали су се истоку и молили Богу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ноћ је била провела са рођеним девером, али то не мрдну ни једно зрно зоби на тавану, изнад њиних глава. Осетивши и пре, крај све своје власти, да лежи по кући као нека ствар, око које
сви његови обори, сви његови ћемери сребра, не могу, из даљине, да му спусте на шаку ни толико, колико би осетио једно зрно песка.
тумарања, и патње био наднео, дотле му је, заспалом први пут опет код куће, у телу дрхтало, као нека звезда, последње зрно некадање младости.
од патње и туге, међу тим баруштинама и водама, што се испараваху над земљом, коју је од милоште звао Новом Сербиом. Зрно, што је и у његовој старости сачувало у себи моћ да проклија и наднесе нова бића над времена и небеса, која ће се
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
За време купања жена мора да поједе по једно зрно од глога и од шипка.“²³ Ритуално провлачење је у многим приликама (болест, урок, тежак порођај итд.
⁵⁶ На ово веровање често се надовезује чврсто уверење да дете рођено у кошуљици „не може пробити зрно из пушке“. По веровању, дете рођено у кошуљици, када одрасте, постаће значајан човек, односно велики јунак.
бели лук (заштита од вештице), шибица (да не плаче), јеленкови рогови (за здравље), цвеће урочак (од урока), затим зрно пшенице, самотворна бритвица, зрно соли, тисов крстић, квасац, детелина са четири листа (за срећу), огледало (од
шибица (да не плаче), јеленкови рогови (за здравље), цвеће урочак (од урока), затим зрно пшенице, самотворна бритвица, зрно соли, тисов крстић, квасац, детелина са четири листа (за срећу), огледало (од море), оман и одољен (од вила) итд.
То су најчешће: белутак, бели лук, тамјан, сребрни новчић, зрно соли, мрвица хлеба, врх бритве, коренчићи од здравца, одољена итд.
(В. В., НСП) — Боље син од кала него девојка од злата. (М. В., ЖуП) — Мушко да је ко маково зрно — оно је опет старије од женскиња.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА МАЂИОНИЧАРЕ Помиловање тражим, царе, за мађионичаре, што угледају ли сунца прамен у чијем делу, или зрно жита, или цела лета лелујава, што спазе ли коме на челу милости знамен развеју маглу из рукава, изговоре неку
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
пушио и привијао траву »против танета« што му је даде нека стара вештица-видарица из Гацка, мислећи непрестано на зрно у свом стомаку. Прве недеље, грејао се клавиром. Клавир је био велик и добро се ложио. Црн. Блüтхнер. Ђавољи!
Најзад, последње недеље децембра седамдесет и прве, тачно у шест и по поподне, то зрно заврши своју путању, пронађе циљ и зари се у Митрово срце.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— У што се рани? — пита поп. — Проби ми зрно обје бедре, али не сломи кости, те се излијечих за седам-осам недјеља. — А ко те је лијечио? — пита Рако. — Они.
?“... Сви ударише у смијех. — А за око причај! — рекоше. — На путу у Приморје нађе Ћеклић зрно грожђа. Бјеше крупно, чврсто, плаво. Окрећи, преврћи вим, подноси га под нос, питаше се Ћеклић шта ли то може бити?
— Није никаква рана, заправо! — поврну медик. — Зрно је прошло кроз месо и није ни дохватило кост! Нâко је исто лила крв и рана се мало запалила!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
« — »Кад се тако накупило мало повише« вели ми Каја, »а ја променим у наполеон. Зрно по зрно, сто погача, грош по грош, ето наполеон. Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполеона.
« — »Кад се тако накупило мало повише« вели ми Каја, »а ја променим у наполеон. Зрно по зрно, сто погача, грош по грош, ето наполеон. Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполеона.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
удри, сеци, туци!“ Црногорци кољу кано вуци. Па кад војна ту погоди зрно, Плаче л' љуба што се није врнô? Не, не плаче црногорска дика, Већ потера војнова крвника: „Стан', да т' кажем шта
Туре ка њему долеће Уплашено не мож' бити веће: „Вала ето“ — кâ без душе поче, Поче јадно, ма речи не доче, Једно зрно удри га у главу, Туре паде пред Рада у траву: „Дакле тако, дакле још замало, Можда одмах па ме је нестало — Али
Пуче пушка, а бијаше турска, Те погоди Милуна хајдука, Баш под ребра са лијеве стране, Пролетје му зрно кроз слабину.
бија светла нека тама, И тавнило је свет ми то одвукло, Баш цео свет, и оставило м' сама: Грдоба празна, ја у њој зрно прâ — Големи, језни мене прође стра. 40.
Тић је само, тић у гушти, Сред гњезда се збуни свога, Са поода ненаднога. Но да л' зрно то запишта? Ветар, ветар, опет ништа. Али можда какво чудо...
Ох, глени је, глени, глени, Јад поглајде скамењени; Из руке јој крвца бије, Једно зрно оштети је, У срце јој то не тиче, Она стоји, ни се миче.
Ајдук стиже, већ дигоше, Већ га отле понесоше. „Брже, брже, ао јада!“ Ајдук пушта, доле пада, Разнело му зрно главу, Пада јадан он у траву; Стиже други, већ га носе, Лете њојзи црне косе. „Брже, брже, тамо к реци!
„Брже, брже, тамо к реци!“ Па понеси и потеци; Ал' кроз нојцу зрно пишти! Ох ајдуче, да л' те тишти? Зрно стиже, Ето ајдук паде ни се диже, И њег' лоша копца снађе — Ту за облак
„Брже, брже, тамо к реци!“ Па понеси и потеци; Ал' кроз нојцу зрно пишти! Ох ајдуче, да л' те тишти? Зрно стиже, Ето ајдук паде ни се диже, И њег' лоша копца снађе — Ту за облак месец зађе, И тавно је, сасвим тамно, Ма
“ Ово рече, те пушку спопаде, Под пазуо рану ми зададе, И зрно ми на плећа излете, Ал' ми срцу не учини штете; Врела крвца из ране покуља, Ја на седлу малко се заљуља.
Опет ману проклети Турчине, Да ми главу са рамена скине; Већ помисли: тужан, нема ништа! — Кад ми зрно крај ува пропишта, Те удари Турчина сред чела И обори са коњица бела.
“ Пусто умље амо га занело, Српско зрно срце му разнело. Паде Мемед и паде Алија, Уједе и она српска змија, Паде, брате, млади Мустај-ага, На дому му оста
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Нека, Сајо, нека, и њој ћемо ми заврнути шију, притрпи се мало ...А шта кажу, велиш: скрозира ко свијетлеће зрно, а? Види га, и то ти знаш. Е, јеси прави Џакан, нема ту шта ...
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
На шта ћеш да личиш? Човек треба да једе, пре свега. Да знаш, то ти је наопако: два-три зрна бадема, орах, зрно грожђа! И врапцу треба више! ХАСАНАГИНИЦА: Више ми се и не тражи. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Како си спавала?
Немој да се лажемо, кад знамо! Ти и твоја политика! Али кажи ми шта ти мислиш да чиниш судњега дана, кад и зрно горушичино донесу да буде изморено?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Само на његовом црвеном, меснатом лицу, спрам сунца, испод ока, ко зрно грашка, сијала је — прва суза. (1898) УВЕЛА РУЖА (ИЗ ДНЕВНИКА) „— — — Опет сам те сневао!
ради забаве, и, засићена, умрљана, оно што не могу да поједу бацају око себе, те на све стране, где год станете, пуца зрно под ногама.
А обично свака шамију забацила, разузурила се, без бошче, у устима држи зрно грожђа и сише га. И у сваком винограду тако. Свуда жене, девојке. Трче из једног у други виноград, састају се.
И, напослетку, да ћемо из мојих уста да „зобамо“ зрно, али тако да једна половина зрна остане у мојим, а друга у њеним устима...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
му је упропастио виноград, па да га причека под оном крушком што је на средини винограда, с пушком, али да мете једно зрно олова, друго сребра, треће од злата, а четврто од челика, он би га одмах утепао, и опет би постао богат.
“ А петао му одговори: „Па нек умре, кад је луд. У мене има сто жена, па их свабим све на једно зрно проје кад где нађем, а кад оне дођу, ја га прождерем; ако ли се која стане срдити, ја је одмах кљуном; а он није
Онда она као срдито баци прстен на земљу; прстен прсне, а од њега се проспе ситна проја, и једно зрно откотрља се под цареву чизму, а слуга се уједанпут створи врабац, па на врат на нос стане проју зобати, и кад сва зрна
ПОМАЖЕМ ТИ СПРДАТИ Херцеговац донио на пазар да прода врећу чисте шенице, у којој ништа није било до само зрно. Некакав Турчин, дошавши к њему и заграбивши из раскриљене вреће шаку шенице и гледајући у њу, рече: — Море, Херо, у
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Кроз мрштење глогово креше сунце богово: Ковачица, Опово. Звркне зрно бобово. Облак, руно овново: Ковачица, Опово. ЦРМНИЦА Црмнички је... Је ли сваки брег раскриљен, крилом лаки?
Жар-кокоти, пурпур-кресте, пусте пламен уз невесте. У грозд румен куће збије зрно родне розаклије. Црвен мрачак из Црмнице пукне наром с пушкарнице. Престижем ли црну прељу?
Пшенично жито пузи уз кваку; павши у сито, уплаши свраку. уз жамор ражи, село се цери лајући лажи. Тек зрно зоби, Док беже звери, у сну се здроби.
Вилењак биљни јасне се са дуда. ИИИ Затруби злокоб с руба памтивека. Кад ум се смрачи, једно зрно зоби у тренут може кућу и човèка да слисти, спржи; може и да згроби Висину горду, кад се звезде зграше у крик „из
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У ту сам земљу и ја наврнȏ тражећи једном злаћано зрно, снађе ме удес худ. Искра ми златна у воду пала, тамо је зграби рибица мала. Узалуд би ми труд.
“ Вјечно су врапци скитнице голе, па доброг Ћосу поваздан моле: „Узајми, Ћосо, бар зрно које, имамо много дјечице своје, у сваког увијек отворен кљун, ал никад пун.
Пребрали врапци са много воље живицу сваку, шуму и поље и, ево, сваки у кљуну носи понеко зрно доброме Ћоси. Зрнце по зрнце капље из кљуна и за трен ока торба је пуна.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Она улива наду да ћемо опет бити неком потребни. Смањиваћемо се да бисмо били као зрно или семе, да из нас нешто исклија. да савладамо нашу непотребну огромност.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Изгледа као да су се мртви ослободили мука. Али је мучно посматрати онога јадника кога је зрно ударило у главу, па му позади вири парче мозга.
Нека он дође ако му није право! — па се обрати мени: — А да зрно удари у наше ровове, онда бисмо ми били криви. Скратисмо даљину још за сто метара и шрапнели експлодираше испред
Збијају се пешаци или искачу из ровова и скривају се у дубоким јамама, где су експлодирала зрна, јер верују да зрно никад не удара на исто место. И ми преврћемо њихове ровове.
А потпоручник Алекса ми објашњава: — Наступили смо у скоковима, од врзине до врзине. Најзад, и не бије свако зрно, а после: чувају и они своју главу. Падали су наши, али и њихови редови су били све ређи...
Потпоручник Александар се заценио од смеха и лупи ме по рамену. — По закону отпора... Зрно полази из цеви са највећом брзином, а кад стигне на циљ, оно балдише — објашњава ми стручно он.
Александар га извештава да је разорно хаубично зрно ударило посред заклона. Једино је случајно остао неповређен нишанџија. Двојицу су већ однели код првог топа.
— Ето — вели командир — прате тако зрна без упутства. Ми не знамо њихова балистичка својства. И сутра, кад зрно падне у наш ров, онда ће мене под суд. Молим вас, сада имамо три врсте муниције: српску, француску и руску.
И брђанин непрекидно рије око топова. Само нас пуки случај брани што неко зрно није још ударило у кару или топ. Свакога секунда стрепимо.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ ПОЧАШНИЦЕ (ЗДРАВИЦЕ) 87. Бисерна брада, Сребрна чаша; Бисер се рони, у чашу пада; Свако га зрно По дукат ваља, А с’једа брада Три б’јела града. 88.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Јаје европске јегуље је мало, провидно зрно пречника од прилике један милиметар. Из њега се излеже мала, као стакло провидна ларва, нешто мало лакша од воде, што
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Вјечна зубља вјечне помрчине нит' догори нити свјетлост губи. ВЛАДИКА ДАНИЛО (међу свима као да је сам) Ђе је зрно клицу заметнуло, онде нека и плодом почине. Је ли инстинкт ал' духовни вођа? Овде људско запире познање.
Кâ је, да је, о њему се бавим. Ко ће боље, широко му поље! ВУК МИЋУНОВИЋ Ја ти не бих предавао бира, да се слушам, зрно дађавоље. ПОП МИЋО И не дају жита ни у шаку, до по руно и по груду сира; па и то ми дају кâ на силу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Најпосле нађе то. Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката. Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела
главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
за тренут, То срце што се дуго борило, То срце, пуно бола и шимера, Сурово је, ето, с праском разорило Челично зрно из малог револвера. А оно ме је некад волело, Давно, у доба што у таму бежи...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
сједе на широку столицу према слабоме огњу, обори главу, па извадив из џепа бројанице стаде пуштати кроз прсте зрно по зрно.
сједе на широку столицу према слабоме огњу, обори главу, па извадив из џепа бројанице стаде пуштати кроз прсте зрно по зрно.
Прекините, па да заложимо што!“ рече Оташ, понајстари међу њима, висок, коштуњав човјек. Спасоје, омален али жив као зрно, човјек у најљепшој снази, прострије празну торбу а на њу постави оно што бјеше из ње извадио — брашњеницу и сирац.
“ рече Оташ, који му бјеше ране опрао и како је могао завио. Једно му зрно прошло кроза стегне али није кости преломило; друго кроз ребра с бока на бок. „А све због тебе, Марко!
Јанка открише, свукоше му кошуљу, па га обрнуше на бок. Видар му забоде онај писак у рану, (зрно га бјеше пробило с бока на бок, ако се сјећате) пак из уста млазну млаз вина кроза цијев. Рањеник задрхта и јаукну.
Сад су опет муче сједили. Владика извади из џепа бројанице, па једнако замишљен, стаде пребирати зрно по зрно. Ђакон, погледав на небо, стаде да говори, више као за себе: „Данас лијеп дан...
Сад су опет муче сједили. Владика извади из џепа бројанице, па једнако замишљен, стаде пребирати зрно по зрно. Ђакон, погледав на небо, стаде да говори, више као за себе: „Данас лијеп дан... нема ни једног облака на небу...
“ Сви у смијех ударише. „А за око причај!“ „Нашао Ћеклић на путу зрно грожђа. Не зна шта је. Никад видио. Окуси, те видећи да је слатко: ово је ја мним (Боже опрости!) Божије око!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
као гора листом, Нагиздала се као ливада о Петрову-дне, Оправио се као липа у пролеће, Чиста пшеница као да је голуб зрно по зрно бирао, Господски иде као патка по дубоком виру итд.
листом, Нагиздала се као ливада о Петрову-дне, Оправио се као липа у пролеће, Чиста пшеница као да је голуб зрно по зрно бирао, Господски иде као патка по дубоком виру итд.
Изишао као мара (у пролеће) на сунце. Иде као гуска у маглу. Какоће као кока на сједалу. Као да је голуб зрно по зрно бирао. Као да су га гује пиле. Кољу се као жути мрави. Крадљив као врана. Кротак као јагње.
Изишао као мара (у пролеће) на сунце. Иде као гуска у маглу. Какоће као кока на сједалу. Као да је голуб зрно по зрно бирао. Као да су га гује пиле. Кољу се као жути мрави. Крадљив као врана. Кротак као јагње.
Сија се као тигањ на мјесечини. Слажу се као рогови у врећи. Сретан је као кокот кад се намјери на бобово зрно. Стоји као у решету вода. Тврдо као паучина. Треба му као гуски сено. Увајдио се као пчела на брусу.
— Капља капље у кабао, и накапа пун кабао. — Влакно по влакно руно. — Зрно по зрно, ето погача; длака по длака, ето бјелача; камен по камен, ето палача; ногу пред ногу, дођох на гору.
— Капља капље у кабао, и накапа пун кабао. — Влакно по влакно руно. — Зрно по зрно, ето погача; длака по длака, ето бјелача; камен по камен, ето палача; ногу пред ногу, дођох на гору.
— Стари дуг кова наплата. О НОВЦУ — Новац је ловац. — Пара бије гђе ни зрно неће. — Новац (је) душогубац. — Новац је неверан слуга. — Новац је најбољи светац. — Пара је велика намигуша.
— Ђе ће крушка но под крушку? — Жена је врагу с удице утекла. — Женска је суза пасје храмање. — Зрело зрно — готово стрњиште. — И бел коњ једе зоб. — И празилук има белу браду — ама реп му зелен.
Зла година прићерала орла: Изгубио и канџе и крила. Злату ће се кујунџија наћи. Зрно по зрно погача, Камен по камен палача. Кад лисица преко леда пријеђе, Онда можеш топове возити.
Зла година прићерала орла: Изгубио и канџе и крила. Злату ће се кујунџија наћи. Зрно по зрно погача, Камен по камен палача. Кад лисица преко леда пријеђе, Онда можеш топове возити.
Тако жетва ћетена и конопље која је дотле била обилна, овога пута не донесе ни зрно плода. Тада „проклета“ Јерина прокле ово место: — О да бог да, Поникве, никад не поникле!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А петао му одговори: „Па нек умре кад је луд. У мене има сто жена, па их свабим све на једно зрно проје кад где нађем, а кад | оне дођу, ја га прождерем; ако ли се која стане срдити, ја је одмах кљуном; а он није
Онда она као срдито баци прстен на земљу; прстен прсне, а од нега се проспе ситна проја, и једно зрно откотрља се под цареву чизму; а слуга се у један пут створи врабац, па на врат на нос стане проју зобати, и кад сва
18. БИБЕРЧЕ. Била жена нероткиња, па молила Бога да јој да да роди, макар било дете као биберово зрно. Бог јој даде по жељи, те роди мушко дете као биберово зрно.
Бог јој даде по жељи, те роди мушко дете као биберово зрно. Из почетка у радости није марила што је толишно дете родила, али после дође јој на жао гледајући другу децу која су
жао гледајући другу децу која су се с њезиним родила где нарастоше на женидбу и удадбу, а њезино остало као биберово зрно. Онда окрене у плач и јаук сваки дан.
“ „А који је тај?“ запита он, а она одговори: „Истина да је мали као биберово зрно, ал' он би мене избавио.“ Биберче се насмеје и рече јој да је Биберче сад велики момак, и да је дошао да је избави.
земљи ходао, да је ходио за њим свети Петар и носио врећу ситнога пијеска, те господ ђе је хтио да буде брдо, узео би зрно пијеска и рекао би: „Да умножит сја“ те су зато свуда велика и висока брда; а кад је дошао у наше село, провали се
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
обиде не примајући сто [х]иљада талира што му он на дар шаље: о овим у самој вешти и истини великим људ’ма ко има само зрно памети, сасвим другојаче ваља да мисли; а ко и[х] год с онима првима почне мешати, нек нимало не чека да га воде у
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— право цестом. Чујем горњака ди се дере, па ’нда: „зи-ју“, прозвижда ми крај ува зрно из пушке, али ја утеко здрав, и послин продам коња на сајму у К. Сви га обасуше хвалама.
“ — Па то је онда свемогући крив, боже ми опрости! — викну Вртиреп. — Ко је ту кога довија у манастир? Не ваља то зрно боба! Брне се уздрхта. — Како ти можеш судити кад и не знаш шта је писма?
Не ваља то зрно боба! Брне се уздрхта. — Како ти можеш судити кад и не знаш шта је писма? — Не ваља зрно боба, ни та нити иједна твоја писма! То кажу и паметнији од менека, само шта ти неће у очи да реку. Јето и фра-Думе...
— Умра Дундак! И већ је сарањен! Шта је то било? — А јето видија си га јуче какав је бија. Прогута је пушчано зрно, па се спетљало у цривима, није могло изићи.
Издануја је синоћке посли Здраве Марије, а данаске, послин подне, закопасмо га. — Ма какво зрно? Зашта је гута зрно? — Да прочисти црива — објасни му говедар.
Издануја је синоћке посли Здраве Марије, а данаске, послин подне, закопасмо га. — Ма какво зрно? Зашта је гута зрно? — Да прочисти црива — објасни му говедар.
А, вире ми, то је добар начин за младе, јаке људе. Кад прождереш зрно, послин николико вримена ћутиш се ласан кâ перо!...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
'' Док су јој прсти полако клизили по чврстој белој купи и заборављено застајали на вршку, тамном и шиљатом као зрно дренка, док се жудно осмехивала „чворку“ — „брадоњи“, запазила је да су јој дојке некад биле мање и чвршће.
Попа, Васко - КОРА
нам га сувог Под непцима запале Како са телом овим Од живог песка да опстанемо Разуларене кашике Односе нам зрно по зрно Како дрвеним рукама овим Лишеним лишћа да се грлимо Гину нам каранфили са усана Гину нам у вреломе
нам га сувог Под непцима запале Како са телом овим Од живог песка да опстанемо Разуларене кашике Односе нам зрно по зрно Како дрвеним рукама овим Лишеним лишћа да се грлимо Гину нам каранфили са усана Гину нам у вреломе песку 11 Куће су
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Онда зграби машицама једно зрно тога угља и баци га, пошто је за један тренутак скинуо са ње ону стаклену плочицу, у ону, на изглед празну посуду.
За тили час изгоре оно зрно угља и заблесну при томе толиким светлом да очи заболеше. Покрих своје очи рукама и узвикнух: „Сада ми, заиста, пуче
Док смо тако разговарали, изгорело је без икаква остатка оно зрно угља што је Лавоазије бацио у посуду напуњену оксиженом.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
бетонирани подрум, где је пуно голих, ошишаних до коже и знојавих људи седело један другом у крилу, да маково зрно не би могло пасти на под.
После су све истерали у двориште да га почисте, па су тамо купили пиринач, зрно по зрно, што је из две пуне шаке на све стране просипао наредник као што се просипа жито о Бадњем дану.
После су све истерали у двориште да га почисте, па су тамо купили пиринач, зрно по зрно, што је из две пуне шаке на све стране просипао наредник као што се просипа жито о Бадњем дану.
неокрвављен; и једног тренутка док си ти усплахирено тражио заклон од смрти које си се ужасно бојао, непријатељско зрно заклало те је.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Како то тек не би важило, питао си, у погледу људских бића? Кад би Зеус претворио Тизбу у зрно проса, то не би измијенило ништа: Пирам би остао заљубљен у то зрно проса. Тако си онда говорио.
Кад би Зеус претворио Тизбу у зрно проса, то не би измијенило ништа: Пирам би остао заљубљен у то зрно проса. Тако си онда говорио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А петао му одговори: — Па нек умре кад је луд. У мене има сто жена, па их свабим све на једно зрно проје кад где нађем, а кад оне дођу, ја га прождерем; ако ли се која стане срдити, ја је одмах кљуном; а он није
му је упропастио виноград, па да га причека под оном крушком што је на средини винограда, с пушком, али да метне једно зрно олова, друго сребра, треће од злата, а четврто од челика, он би га одмах утепао, и опет би постао богат.
Онда она као срдито баци прстен на земљу; прстен прсне, а од њега се проспе ситна проја, и једно зрно откотрља се под цареву чизму; а слуга се уједанпут створи врабац, па на врат на нос стане проју зобати, и кад, сва
ПОМАЖЕМ ТИ СПРДАТИ Херцеговац донио на пазар да прода врећу чисте шенице, у којој ништа није било до само зрно. Некакав Турчин, дошавши к њему и заграбивши из раскриљене вреће шаку шенице и гледајући у њу, рече: — Море, Херо, у
кухиње ашчија — кувар ашчиница — кухиња баврљати — ићи којекуда баилдисати — онесвестити се балота — пушчано зрно, тане, кугла бастати — ићи од руке, бити могућно батерисавати — расипати, траћити имање баџа — баба врачара, отвор
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
С друге стране, Бичер је био велики беседник, велики песник, и свако зрно мудрости која тиња у људском животу, износио је пред своју паству свом силином своје неодољиве личности и свим
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
тумарања и патње био наднео, дотле му је, заспалом први пут опет код куће, у телу дрхтало, као нека звезда, последње зрно некадање младости”.
тумарања, и патње био наднео, дотле му је, заспалом први пут опет код куће, у телу дрхтало, као нека звезда, последње зрно некадање младости”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Преко њених усана олако али снажно пређе поносан мајчин осмех. Није јој се син уплашио ни кад му је зрно срце разносило. „О, добро, сине, добро!.. Само да се Арнаути не сладе!..“ Онда повика: — У, ђецо, напокон вам било!..
Арнаути одмах вешто окружише домаћина. Јер се мењаше у лицу и све упорније погледиваше за женом. За једно зрно у овој љутњи за њоме пуштено не би одговарао ни обичају ни њеном роду: тешко међу људима проговорила жена мужу.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
одбрана земље Велика реч ни из срца ни из главе Већ из земље ко биљка ил цвет Расте, и то је одбрана земље Намучено зрно мисли цвет Дан мисли сунце И то је одбрана земље Колико је земље иза нас Толико је снаге у нама И то је одбрана
пресипање једног света у други Зелене враџбине биљни ђаво цвет а не свест Њена безболност додирнута чудесним Врати зрно у заборав Ослобађа ме бога њена провидност Слична птицама које прелетају мора (Конфузне птице не схватајући
Петровић, Растко - АФРИКА
У ђерданима које носе црнкиње горе у Судану, на пример у Куликору, и сад се може видети покоје плаво феничанско зрно. Вуије има колекцију најчудније измешаних преисторијских, феничанских и црначких перла. Он о свакоме зрну зна легенде.
велико тропско жбуње, огромна безлисна дрвета која цветају, палме које носе џиновске црвене гроздова, чије је свако зрно велико као хлеб, и риђе, и рујеве, и плаве круне дрвета.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Мерзер груну. Наш рововац десно као да заурла. Из објавнице бугарске допире јаук рањеника. Одбијено пушчано зрно језиво запара ваздух. Фи-у! Гр-р-ру!... Гр-р-у! — поче да туче непријатељска артиљерија по нашим пешачким рововима.
ПОДНАРЕДНИК ТАНАСИЈЕ Једно преподне јавили су нам да је експлодирало зрно у топовској цеви брдске батерије и да су том приликом погинули поручник Бранко и још два војника.
Тога момента, ама као да је руком бачено, тресне хаубичко зрно на два метра од њега, и једно парче, оволико — Лука показа изнад шаке — удари га посред груди. Притрче војници...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Не помаже. Пушка једнако прашти, не престаје. Партенији паде с главе камилавка и одваља се у поток, а једно му зрно проби џубе на два мјеста. — Гони, Мићане, поплаћасмо главама на правди Бога! — јаукну Партенија.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Бибер. У народним приповеткама типа Сигфрида често се јунак роди на тај начин што му је мајка окусила зрно бибера (Ваљавец2, стр.
, и после тога једно зрно поједе, да би зачела (СЕЗ, 19, 85). »Ако хоћеш да дође она цопрница која ти је однела срећу нпр.
и с њима преноће; сутра намене зрна појединим момцима, а једно себи, и онда их на ватри прже: па чије се зрно при грејању највише приближи њиховом за тога ће се момка удати (СЕЗ, 14, 60). Ј.
, и окупају се при отвореним вратима и прозорима, и при том поједу по једно зрно од глога и шипка (СЕЗ, 19, 85). Теј од к. лек је од »горопади« (епилепсија; ЗНЖОЈС, 11, 266).
Упор. ѕ. в. Конопља). Зрно к. меће се у амајлију против болести (Караџић, 4, 1903, 199). Милићевић (ЖСС, 78) спомиње једну гатару која је гатала
У народној причи типа Сигфрида жена носи под појасом по зрно бибера, пшенице и п., и затрудни (СЕЗ, 41, № 11). П. је у народној медицини лек од срдобоље (пржен п.
самлевена у воденици која меље налево (ибід., 203). Зрно п. које је било сакривено испод јеванђеља кад је читано за време литургије, брани од пушке и ножа, од вештица и
урезнике (остатак основе после завршеног ткања) не ваља употребити за шивење или крпљење одеће мушкараца да их не бије зрно у рату или пак да их не напада звериње (ГЕМ, 27, 1964, 356). Међутим, Вук (Рјечн., ѕ. в.
која представљају момка и девојку: ако оба зрна скоче, значи да се тај пар воли и да ће се венчати: ако само једно зрно скочи, а друго сагори, значи да нема љубави и да неће бити свадбе (ГЕМ, 31—32, 1968—1969, 379).
нпр. СЕЗ, 32, 1925 224, бољевачки срез, где бело зрно означава овце, а црно козе; ГЕМ, 27, 416; 28—29, 197, Ресава, где п. означава свиње, овце, кокошке и гуске).
и воде рачуна да је тада »пун месец и да још расте«, јер, ако би био »празан месец«, махуне би остале празне или би зрно било »јако танко« (ЗНЖОЈС, 39, 1957, 219). Расковник (лаѕерпітіум ѕілер, ѕілер трілобум).
Уочи сетве орач се окупа и не прилази жени, да би пшеница била чиста, и обуче чисто бело одело, да би и зрно било бело, а на глави носи белу мараму, и преко беле мараме претерује волове с плугом (СЕЗ, 86, 95).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Али како Христос рече својим ученицима: „Заиста, кажем вам, ако будете имали вере колико горушичино зрно те рекнете овом брду: „Пређи одавде онамо, прећи ће и ништа вам неће бити немогуће“.
и ове љуте травуљине, добитак је већ и то што могу дисати и што се могу знојити у напору да напабирче које штуро зрно са изгажених њива. Гледам себарску дечурлију што се вере по дудовима, облапорно ждерући гњецаве црне плодове.
и исцелитељ и чудак Доротеј, странствују сада у неким далеким и топлим крајевима, гањају курвице по зоби, зобљу зрно по зрно грожђа што се котрља између голих големих сисетина, ђискају по барицама које је за собом оставио плахи али
исцелитељ и чудак Доротеј, странствују сада у неким далеким и топлим крајевима, гањају курвице по зоби, зобљу зрно по зрно грожђа што се котрља између голих големих сисетина, ђискају по барицама које је за собом оставио плахи али кратки
су сасвим површна, кушао сам само мрвицу од те панаије коју је добри бог просуо земљом да би и сиротиња кљунула које зрно сласти кад јој је већ одредио да гута пелен и чемер.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Земља би, опкољена кором леда дебелом две хиљаде метара, продужила свој пут по васиони као огромно зрно града, а да се на њој не пробуди никада дах живота. Но Земља се није смрзла, јер су је загревали Сунчеви зраци.
И у нама оставља, као и у оној груди, сваки моменат нашега живота свој утисак, своју травку, листић, своје зрно шљунка.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Још су сва поља пуна кукуруза, а већ су пуни кукурузом амбари, тавани, дворишта. По улицама је просуто кукурузно зрно, по свима стазама га има, у свима џеповима га има, међ прстима га има. Чамци и дереглије на Тиси тешки су као олово.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
кос Црноризац међу птицама Склапам и расклапам крила Чинодејствујем насред свога поља Претварам у кљуну Кап росе и зрно земље у песму Ти боју сутра буди леп Што ће рећи праведан Ти зелена царице траво Ти једина победи Ти победо усрећи
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А каписла, брате рођени, дâ огањ. А оно зрно јадно, ћело би лијево, не може од цијеви, ћело десно, опет она врашка цијев. А натраг не може од ови затварач.
Али то није био пуцањ топа већ као да је експлодирало разорно хаубично зрно, причинило се у сну потпоручнику Јовчи. И он се дигао, да скочи у рупу где је експлодирала граната, јер он зна да
И он се дигао, да скочи у рупу где је експлодирала граната, јер он зна да топовско зрно никада не удара у исто место. Али, место у рупу, потпоручник Јовча скочио у море.
Отишли смо до треће батерије. Око ње је простор био разривен. Наскоро пронађосмо место где је ударило цело разорно зрно, а није експлодирало.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Није се више мицала. Није отварала уста. 3аједно с чежњом расло је у њој зрно бисера. Седефна ружа полако поче да заборавља Горњи свет. Чак су је и приче рибе замарале.
Није јој више било ни до Горњега, ни до Доњега света. Она је тражила и налазила свет у себи А зрно бисера расло је и крупњало. Љескало се и зрачило као некакво мало сунце.
Рибар однесе зрно бисера, а један дечак узе бачену шкољку, очисти је од песка и принесе уху. Је ли то што је чуо био шум таласа?
становници морскога дна комешали питајући се где је Седефна ружа, док је у излогу најскупље продавнице града блистало зрно бисера.
Као да су знали да ће зима бити жестока скупљали су свако зрно, сваку влат. А зима је била дуга и снежна. Страшљиво извирујући у чудесну белину спољног света, размишљале су
— Узми једно! — положи Сребренка на дечаков длан зрно бисера најкрупније од свих, а Маријан га пусти у џеп, помисливши: »Како ће се старац обрадовати кад га види!
Волео бих је! Никада је никоме не бих дао. Држао бих је затворену у кутији, баш као што мама држи зрно бисера. Што је побегла? — Баш зато! Баш због твоје жеље да је држиш у кутији!
Други пут, био је сав у рушевинама, али је иза гомиле трошног камења, као џиновско зрно бисера, бљештао Замак њему намењен. Али, маколико да се трудио, није могао да замисли Кључ.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
А он, пусти и бесни Стојан, одговара: — Стамено, мори Стамено, Стамено, сито пролетња, Стамено, зрно бисерно, Јеси ли чула, разбрала: Ситно камење број нема, Дубока вода брод нема, Високо дрво хлад нема, Убава
Све су руком биране. Ево и вино што је за тебе Марко цедио, без петељке, све зрно по зрно. ТОМА (одобровољен, пружа руку Марку): Хвала, Марко.
Све су руком биране. Ево и вино што је за тебе Марко цедио, без петељке, све зрно по зрно. ТОМА (одобровољен, пружа руку Марку): Хвала, Марко. МАРКО (љуби га у руку): Хвала, газдо, и срећан ти празник!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
снагу описа с којима смо се малочас упознали: На лоше га место ударила: међу пуца, ђе му срце куца, на плећи му зрно излазило, и јуначко срце изнијело, и бијеле комад џигерице.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
у штрудли То је јасно Не делује громогласно Ал без мака шта ће тесто Чами горко кисне често Пусто му је Једно зрно Евидентно Чак делује доста штетно Ал кад роди много страшно Све завеје бело брашно За погачу МОЈА ГЛАВА ДОК РАДИ
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану“ названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном
“ Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу. Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшијску таблицу, виче: „Мућни!“ Нацко одговара: „Мућкам“.
Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако. Викну Пацко: — Маџарска буна... А сви мећу зрно кукуруза на број 48. — Фузија... Играчи мећу на број 87. — Дидић! — виче Нацко. Они мећу на број 83.
— одговори девојче. — Бела? Не ли Бела Стојанчина? Па ти ли си гу керка? рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре! Зар тол’ку голему керку има Бела?! Знав’ам Белу Стојанчину... Познавам ти мајку!