Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- шапнула је мама, а ја сам одговорио да хоћу. - Он долази! - погледала ме је а у њеним зеницама јавило се зрнце страха које се постепено прелило на дужице, а онда преко читавог лица.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
дечји песник пародира у другом правцу; циљ му је други. Дечја песма додаје неопходно зрнце соли каквом претераном заносу поправља неразумно повишену ноту, уразумљује оно што је у било ком смислу превршило меру
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Вала, мајко, да још имаш мало соли, не би лоше било. — Немам, синко, дина ми. Читавог прољећа нисам видила зрнце соли.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
БОРАЊА І Сур детао у граб кљује, у граб кљује, поручује телеграфски, све кроз сиже: тек је душа зрнце риже. Праскозорје са Борање црвенилом сноп оджање и облије трбух змији у светлосној утопији.
ІІ Горски ветар отпирује машу с лирске материје и с грмушом сриче сиже: тек је душа зрнце риже. У свести ми сјаји трина, гора сиња и самштина, са црвеном укосницом, полуплава и са птицом.
ІІІ Скруњује се у резиме Роѕа алба место риме, а уз рефрен пламен лиже: тек је душа зрнце риже. Кроз поднебље полуседо, дан и поноћ, упоредо, једући се, док се топе, од две сенке нулу склопе.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пребрали врапци са много воље живицу сваку, шуму и поље и, ево, сваки у кљуну носи понеко зрно доброме Ћоси. Зрнце по зрнце капље из кљуна и за трен ока торба је пуна.
Зрнце по зрнце капље из кљуна и за трен ока торба је пуна. Пресрећан Ћоса под букву сједа и богат поклон у торби гледа, кад у
смјело и бучно, поносни Врбас, лакога хода, планинац Врбас, ледена вода, под њеном снагом клисура пуца, злаћано зрнце на дну свјетлуца.
Златно зрнце у шљунку се жари, над њим трепте рибице стражари. Јурили смо под чадорјем врба, играли се колико ти драго, разглед
Од тог дана, у сновима честим, над Врбасом оглед'о сам лице, и тражио у дубини зрнце, знак варљиви среће невјернице: да ми каже куда воде пути, да рибица Врбас не замути.
Добро знадем путеве дјечака, пошао је у године бурне, да потражи, с четом и барјаком, златно зрнце среће несигурне. А рибица на зло наслутила и дјечаку воду замутила.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ То изусти, рече: „Сљедуј за мном!“ Одведе ме у царство свјетовах. Како капља росе са цвијета или зрнце леда прозрачнога при погледу свијетлога сунца што у небо дигну слабе зраке, и ја, пламтећ величеством неба,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Кад истоварих овде тај товар, средих га и прорешетах. Беше ту много пљеве, а тек по које зрнце правог знања“. „Та није могућно!“ „Истину ти кажем“. „А учења наших разних филозофских школа?
„Ова со састављена је из ситних зрнаца. Свако такво зрнце можеш раздробити у ситан прашак. И тај прашак, колико год да ти његови делићи изгледају сићушни, можеш раздвојити у
Онда узе ону посуду у којој је зрнце угља сагорело, скиде са ње стаклени поклопац и сасу њену невидљиву садржину у посуду стављену на ваги.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Владике Његоша, највећег српског песника који кажу: ”Одведе ме у царство свјетовах, Како капља росе са Цвијета Или зрнце леда прозрачнога При погледу свијетлога сунца Што у небо дигну слабе зраке.
”Како капља росе са Цвијета Или зрнце леда прозрачнога При погледу свијетлога сунца Што у небо дигну слабе зрачке” Поглед у даљину, са висине на којој сам
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Време са благим мелемом својим Замаже зјâпе ранама твојим. Ал’ ето кресак, дим, Оловно зрнце с њим — И један горак уздисај... Па онда тише, тише, И никад, Никад више — Свему је крај. »Јавор« 1888.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Али шта Мехмед? Та жељах, витез, Сву грдну силу вреле Азије, Да је посечем, смрвим, разорим, — Да свако зрнце овог алема По једну војску кошта цареву: Јер сам га теби, мила снахице, Од трговаца скупих куповô...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
над водом, све је то било предсказање смрти; једино је спруд песка живео и радовао се и мени се тада учинило да свако зрнце понаособ блиста неугаслим сјајем. Пале су ми на ум светле тачкице у Анкиним зеницама, и ја сам одједном застао очаран.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Мања је од четвртине милиметра. То зрнце путује по овом концу с десна на лево. А сада погледајте даље. На два и по метра иза путање Меркурове, дакле са
При сваком своме обртају, та груда нешто доживи. Овде се утиснула у њу борова иглица, овде зрнце шљунка, онде камичак. Она се котрља даље и бива све већа, остављајући свој траг у снегу.
Наше сунце је такво зрнце у прашини васионе. Прашина од десет хиљада милиона сунаца! Огромних, и већих сунаца него што је наше, чијој смо се
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Тиме је, по речима Огњановића, бачено златно зрнце на, тада још увек неплодно, тле поезије за децу Прва половина 19.
Сунце грану па засветли По дворишту поје петли. Па и голуб већ полеће Да уграби зрнце веће! И пилићи и петлићи – Лаки тићи крилатићи Потркују и певају, чекају те, изгледају.