Дучић, Јован - ПЕСМЕ
најзад, нико неће знати Мој очаран задњи осмех да прочита; Лицем победника разблудно ће сјати Сунце заробљено у зрцалу штита.
Само буктињама збори се кроз тмине; У зрцалу мача будућност се слика; Преко палих иду пути величине; Слава, то је страшно сунце мученика.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Шуште тврде кошуље, исткане од конопље. (Је ли сова уснула кад се с крушке не јавља?) Свијетле се стогуље у зрцалу обзора. Цича уши изгриза. Крадемо се, звјерамо. Свака стопа мјери се. (Јесмо ли и лупежи?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ПОД КРКОМ Лежим под јарболом белим. И пловим по зрцалу сребрном бескрајном. Предамном на отоку тамном и црном, са једним манастиром невеселим, као тајном.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Јер ко послуша речи, а не чини заповеђено му, такав је сличан мужу који гледа лице своје у зрцалу: јер позна се и оде и одмах заборави какав беше.
Ћипико, Иво - Приповетке
Цвијета пође равно к великом зрцалу, с очитом вољом да се у њ погледа. Огледа се дуго, но не може да се лијепо види. У сутонској свјетлости лице једва
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Па сад плави, ноћи света! Треперите звезде мило! Ево море — душа моја — Уједно се с вама слило. На зрцалу душе моје Огледа се месечина. — Ко те пита, ко ли хаје, Што је доле у дубина.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
врелих прсију, — Ти задржи, поточе, Њену слику љубљену, Да бар када дошетам На воду ти студену, На том глатком зрцалу Угледам је снимљену. 1839.
Ил’ се чешља на зрцалу, ил’ на свили спава, Ил’ доброту срна песме гласом изражава. Ако спава, поглед тихи на лице јој баци, И примети
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Свануће дан, Хоће сванути, И у твог санка будном зрцалу Суморан ће му зрачак гранути — Па кад у пени братске мрзости Нагрђен крвљу образ опази, Са стрепећим ће срцем
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Два добра ни два живота никако човеку не могу бити. Тко ли пак што к зрцалу пружа дајући, то опет и оно њему даје. Ко у невољи друг друга сноси, тај сваки Бога носи.