Јакшић, Ђура - ПРОЗА
бих рећи: добра моја мајка, јер ја мајчине неге упамтила нисам — додавала; а кад би га рана заболела, шкрипнуо би зуб’ма, а моју добру тетку, која је уз његову сиромашну постељицу брижно ћутала, потресао је свакада бол њезинога брата,
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
људи једу, улов тих, и бдију, да жохари не поједу њих; ено и у небу, уз шумарка руб, засветлуца звезда као златан зуб. б.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Виде да̓ије, да и тако не успеше, а имаду зуб на све главне кнезове, али особито на мога оца, кога су се бојали и мрзили што је немачки официр био и фрајкор на
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— прихвати Тиосав. — Ако буду 'ајдуци, да их повежемо, ако курјаци, да их побијемо. — Мени ионако треба курјачки зуб и зев. — А што ти треба? — упита брзо Трпко. — Та за лек. — Е добро, добро! — рече Трпко. — Дотерајте ноћас.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јер Маринко је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. — Али ти ми мораш учинити ово: ти мораш претрести кућу Алексину! Турчин се насмеја. — Али, молим те!
А овамо ништа. Преврнуо сам неки дан њих десет, па: ха!... — рече Заврзан и закачи ноктом за зуб... — Ти би све хтео ашлука! — рече Латковић. — Ја шта ти тражиш, Клемпо?...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Мајстор метнуо једанпут један сандук — овако оволики — не знам шта је хтео! А она: ђем на зуб, па овако! Па како је летела, онако у авлију!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Па ти кажи — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси ни вид’о, а камол’ повредио. — Е, врага! Кад је узео зуб, па га чува код себе к’о очи у глави. — Ју! Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида. — Тхе, биће шта буде!
— Ти само чувај онај зуб! Да га чуваш к’о очи у глави! То ти је најважније сад на овом свету! — Ту је код мене. Носим га увек са собом (у злу
« Образ је спласнуо, а зуба нема, — е, па ондак нек докаже ако је мајстор. — Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега. Па како онда?
— Има и за то лека, немајте ви бриге! Ја сам се за све постар’о. Ево вам ово овде замотано. Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак.
Отек’о јој, па је, к’о што видите, повезала вилицу. Боле је зуб, па к’о да је неко тук’о. А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.
И један и други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак.
! Ево га, ту је! Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка, и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија, и зави га у завој па
Јер, судећи по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом доћи у нову кућу; јер »зуб времена« изгледа да је немоћан према њему, као зуб старчев према ораху коштуњцу.
солидности израде, још ће за многом удавачом доћи у нову кућу; јер »зуб времена« изгледа да је немоћан према њему, као зуб старчев према ораху коштуњцу.
Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други него он укр’о ми је, док сам ја спав о, онај мој цорпуѕ деліцті, онај зуб... — Укр’о зуб! — понови гђа Перса, и скочи са столице, и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!
— Укр’о зуб! — понови гђа Перса, и скочи са столице, и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста! Немој ми казивати, нећу да те
бацио на мене оним дебелим пентикостаром — оним са оним дебелим корицама —, и тако ме незгодно ударио да ми избио зуб. А да је све тако, може се, реко’ ја, преосвештенство уверити из приложенога цорпуѕ деліцті-а.
Африка
Имам утисак да више нисам жедан, али сам себи не смем да признам, као човек који још не зна да ли га је зуб прошао, или је бол само заглушен. Одлазим у заселак и, онако у мраку, проналазим одакле долазе звуци там–тама.
Ако бих дигао камичак, овај би био или зуб какве препотопске животиње, или фосил, или метеороид; ако би закопали у земљу, тврду и испуцану од жеге, наишли би на
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹²⁵ Многи делови од вука користе се као амајлије за заштиту деце од „ноћница“; пре свега, вучји нокат, зуб и реп. Као амајлије користе се и „записи“, комадић дрена, босиљак и одољен.
Одојчету у колевку ставља се и бритва црних корица да га штити од вештица. Такође се стављају још и зуб (очњак) од вука, нокат од вука, парче вучје коже итд.
То су: реп од вука, лисице или зеца; кокошија тртица; ситне шкољке; нокат, зуб, длака или парченце коже од вука, длака или нокат од мечке, корњачин оклоп; парче змијине кошуљице; кост од јагњеће
Зато је обичај да оног који најпре угледа детињи први зуб, мајка дарује кошуљом.⁵⁷ Ницање зубâ олакшава се купањем у топлој води: „Кад детету никну зуби, мајка му, ако не би
У Црној Гори кажу: „Ако желиш да дијете не пати много од зубова кад му изничу, објеси му о грло зуб од вука.“⁵⁸ Да би зуби били тврди, снажни и бели врше се бројне враџбине, с једне, и строго се поштују многе магијске
Чим мајка први пут угледа зуб у детета, она га (зуб) помаже својим млеком, да би детету зуби били бели као млеко. Отац три пута куцне први зуб
Чим мајка први пут угледа зуб у детета, она га (зуб) помаже својим млеком, да би детету зуби били бели као млеко. Отац три пута куцне први зуб сребрном паром, да би били
Отац три пута куцне први зуб сребрном паром, да би били зуби чврсти и јаки као сребро. У срезу бољевачком тек изникли зуб трљају сребрном паром, да
Отац три пута куцне први зуб сребрном паром, да би били зуби чврсти и јаки као сребро. У срезу бољевачком тек изникли зуб трљају сребрном паром, да би зуби били бели и сјајни као сребро, а у Јарменовцу зуб куцкају белутком, да би зуби који
У срезу бољевачком тек изникли зуб трљају сребрном паром, да би зуби били бели и сјајни као сребро, а у Јарменовцу зуб куцкају белутком, да би зуби који ничу били отпорни (да се не круне) и да би били бели као тај камен.
У горњој Крајини детињи зуб кврцну нечим гвозденим (најбоље је челиком) говорећи при том: „Ој, зубићу бисерићу! како ово гвожђе стањо, тако и ти и
У врањском Поморављу, на пример, онај ко први угледа тек изникли зуб, ваља да каже: „Вучина му расте!“, па ће дете имати здраве и јаке зубе као вук.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
—Са џемом. —Са џемом... — записао је у келнерски блок. Разгледала га је са нежношћу: недостаје му један зуб са леве стране и нешто је мршавији. Лепо му стоји кратко подшишана коса. Има срећан облик главе.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Помисли само како би изгледала да јој ниси купио фалишан зуб. ОТАЦ: Добро, то је зуб; али нашто тако скупе аљине? Нашто те моде и лудорије?
Помисли само како би изгледала да јој ниси купио фалишан зуб. ОТАЦ: Добро, то је зуб; али нашто тако скупе аљине? Нашто те моде и лудорије? МАТИ: Ја сам мислила да се ко заљуби у њу. ОТАЦ: О, нашла си!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гојко ослушкује, Спрема ватру, друсто разређује, Па оли је задобити тако, Оли тако ол' тужан никако, Гњевно јунак зуб'ма зашкрипио: „А мој побре, баш си ме убио.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Мени се никад није свиђао. Увек фини, умивен, углађен, а непријатан као златан зуб. Сећам га се као превише ћутљивог. Толико ћути, да и кад каже „добар дан” људи се забрину.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
мучних дана шест Док створи свет: светлине зрак у ноћни врже мрак, висине кршне одби од мора, славуја ружи, гуји даде зуб, магарцу уши а голубу луб, и стварајући све без одмора, кад шесту зору рад му дочека, и своју слику створи,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А ШТА ТИ ЈЕ Један чоек којега је бољео зуб срете другога чоека ђе јауче иза гласа, па га упита шта му је. А кад му овај одговори да га је ујела змија, он му
А кад му овај одговори да га је ујела змија, он му рече: — Е ја мишљах тебе зуб боли! СЕЉАК И МАГАРЕ Гонио сељак магаре и на њему клак. Магарету или је био товар тежак, шта ли, еле неће да иде.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Понови слободним речима шта сам казао? Не знаш? Спаваш, је ли? А кад будем после пропитивао, биће: „Болео ме зуб!“ —-- Дакле, даме и господо, долази нам једна нова генерација која не трпи фолиранте! — викнуо је изненада Суле. Ста?
се ствари баш тако некако наместиле да сам потпуно без разлога срећна, јер је данас у три по подне престао да ме боли зуб, јер џоњам на перону број шест и чекам свог Мишелина који већ тутњи из даљине, а с њим се завршава овај мој роман, а
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Свирну врата сипљиво: мрачна шпила - пећина. Из пећине с лỳчићем Зубобоља прозуби крезаво и шкрипљиво, као зуб да скруњује: Гушобољо сестрице, испљуваљку испљуни, те развуци повјесмо, па да, сејо, гледамо како праште свјетлице
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Крчи ми трба, сврби ме зуб! Спремићу јутрос доручак лијеп, читавог Пијетла, остаће реп, зелени репић — ја нисам груб.
Крчи ми трба, сврби ме зуб!“ У густој чести у часу том шкљоцара стара груну ко гром, над морем лишћа диже се дим.
Крчи ми трба, сврби ме зуб!“ Врло далеко, уз одјек лак, шкљоцара стара опали: так! То Мачак лови далеким лугом, а и не слути шта му је с
Овде је закон зверињи, груб: царује само шапа и зуб.“ Слободан храбро одвраћа вуку: „Страдаћеш попут чворка, видећеш како делије туку, када те звекне Борка!
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ДАНИЦА: Броји дане зато што нема да изброји паре, а да има... ПАВКА: И да има, бога ми, кад свет узме на зуб... ДАНИЦА: А по чему има мене свет да узме на зуб?...
ПАВКА: И да има, бога ми, кад свет узме на зуб... ДАНИЦА: А по чему има мене свет да узме на зуб?... ПАВКА: По томе, видиш, што ти се сваки час чини да је пала саксија... а он млад човек!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље. Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Могу да буду и шаљиве: „Хоп, цуп, на калуп / Четир’ баке — један зуб! И тај један шупаљ!“ Озбиљне „цупаљке“ могу да буду и праве песмице о животињама.
Платићу ти пола на оном свијету, а пола кад се вратим. 2) ШАЉИВИ Ако је и скупо, оно и не ваља. Боли га зуб па рамље. Боље мртав пијан, него мртав трезан. Валај си чојек, ако ја и лажем! Вредан за два лена.
Кроз плот ткато, коцем сабијато. Куни ми кућу ђе стоји (рече се у шали ономе, који се жали да га зуб боли). Ласно је тебе, ал’ је тешко поштеном човеку. Могао си за те паре и ново купити!
3 Тапши, тапши танана И свилена марама — Расте гача погача. 3. ЦУПАЉКЕ 1 Хоп, цуп, на калуп, Четир’ баке, један зуб — И тај један шупаљ! 2 Опа, цупа, танца, Љуби баба старца, А девојка момчића За два за три грошића.
“ ИВ ДРАМСКИ ТЕКСТОВИ 1 ЛЕК ЗА ЗУБОБОЉУ — Шта си се снуждио? — Море, боли ме зуб! — Ја знам сигуран лек. — Кажи ми га, молим те, пропадох! — Да говориш што ја говорим. — Добро, ’оћу!
— Кажи ми га, молим те, пропадох! — Да говориш што ја говорим. — Добро, ’оћу! — Кажи: „Милана (име лица) боли зуб!“ — „Милана боли зуб“ — Кажи: „И Милана није ништа брига што га боли зуб!
— Да говориш што ја говорим. — Добро, ’оћу! — Кажи: „Милана (име лица) боли зуб!“ — „Милана боли зуб“ — Кажи: „И Милана није ништа брига што га боли зуб!“ — „И Милана ништа није брига што га боли зуб“.
— Кажи: „Милана (име лица) боли зуб!“ — „Милана боли зуб“ — Кажи: „И Милана није ништа брига што га боли зуб!“ — „И Милана ништа није брига што га боли зуб“. — Вала, кад тебе, Милане, није брига, није ни мене!
“ — „Милана боли зуб“ — Кажи: „И Милана није ништа брига што га боли зуб!“ — „И Милана ништа није брига што га боли зуб“. — Вала, кад тебе, Милане, није брига, није ни мене!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Међедовић се поплаши да га | не прогута, те по устима овамо онамо док срећом нађе један крњав зуб, те се у њему устави и прићути.
пута себи изнад главе, баци је преко винограда да плаши чворке, и кад паднемо на једноме брду онда ја покварим овај зуб.” — И на част вам лаж. 2. ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ.
40. А ШТА ТИ ЈЕ? Један чоек којега је бољео зуб, срете другога чоека ђе јауче иза гласа, па га запита, шта му је, а кад му онај одговори да га је ујела змија, он му
јауче иза гласа, па га запита, шта му је, а кад му онај одговори да га је ујела змија, он му рече: „Е ја мишљах, тебе зуб боли!“ 41. КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
ајдемо. Ајдемо-те да се сврши шта је триба! Стипан, који одавно имађаше зуб на фра-Срдара, излазећи, простријеља га очима, па рече опрхо: — Лако се искалити на нејачем и на млађем, али није
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Никада није запажено да ложи ватру. Шта ће јој онда корење? Вештице и чаробнице користе крило слепог миша, змијин зуб, совино перо. Можда Татага није ни вештица, ни чаробница? Али зашто је звери следе, а шума крије?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Но ваља да се побринемо и за вашег оца, јер ако касно стигне, неће имати ишта да метне под зуб“. „Имате право! Ја, будала, нисам на то ни мислио“. „Дозволите ми, драги пријатељу, да се ја за то побринем“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Она има дукате о врату. Била је код зубног лекара да јој удари златан зуб, па сваки час отвара и затвара уста и загледа се у огледалце. „Не можемо, вели, њиву да купимо, али ово бар можемо!
Ниси ваљда здрав зуб извадила да би златан уметнула?“ — „Е, јесам, вели, баш сам здрав здравцит извадила, али шта се тебе тиче, гледај ти
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
са зубаром, уз већ знане духовитости („у моме селу ковач се читаво јутро натеже са мном по ледини док ми извади зуб, а не наплаћује ни половицу” итд.), најзад би сјео на столац, још увијек с корпом на коленима.
То траже фризерке. А фризерке нису човјечанство. Човјечанство, напротив, тражи баш романе који тиште на зуб који боли. Човјечанство се прозлило, мој господине. Оно је добило перверзне укусе.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Опростите, али — подвеза вам спала. У најмању руку, свет је овај злобан; Узеће вас на зуб — пошалица ту је, И ко може знати какав удес кобан Најближа будућност спрема вам и снује.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Ништа?... ЖИВКА: А кад се насмејем? (Смеје се.) ЧЕДА: Златан зуб. ДАРА: Забога, мама, па теби је тај зуб био потпуно здрав. ЖИВКА: Па био је здрав, дабоме.
ЧЕДА: Ништа?... ЖИВКА: А кад се насмејем? (Смеје се.) ЧЕДА: Златан зуб. ДАРА: Забога, мама, па теби је тај зуб био потпуно здрав. ЖИВКА: Па био је здрав, дабоме. ДАРА: Па што си навукла злато на њега? ЖИВКА: Него!
ДАРА: Па што си навукла злато на њега? ЖИВКА: Него! Какво је то питање? Зар госпа Драга има златан зуб, зар госпа Ната има два златна зуба, па чак и госпа Рокса протиница има златан зуб, а ја да га немам!
Зар госпа Драга има златан зуб, зар госпа Ната има два златна зуба, па чак и госпа Рокса протиница има златан зуб, а ја да га немам! ЧЕДА: Па да, откуд има смисла то: министарка, а да нема златан зуб... ЖИВКА: Па дабоме!
ЧЕДА: Па да, откуд има смисла то: министарка, а да нема златан зуб... ЖИВКА: Па дабоме! Кад дође тако неко отменији у посету, па се у разговору насмејем, а мене чисто срамота.
ЧЕДА: Сасвим! ЖИВКА: Не знам само, да л' би лепо стајало да и с десне стране направим један зуб? ЧЕДА: То би лепо било због симетрије. ЖИВКА: Нико ме на телефону није тражио? ЧЕДА: Јесте. Неки др Нинковић.
ЖИВКА: Па озбиљно, дабоме! Овај зубни лекар, код кога сам намештала зуб, примио се за проводаџију и већ је разговарао са човеком.
НИНКОВИЋ: Ох, да... То је главно – се ла шоз пренсипал3. ЖИВКА: Баш сам данас наместила златан зуб. НИНКОВИЋ: То сте добро учинили, то је шик и даје шарм осмеху.
А знаш ли, молим те, ко јој је проводаџија? ДАРА: Не знам! ЧЕДА: Зубни лекар, онај што јој је намештао златан зуб, И то тако, она оде код зубног лекара, седне у ону гвоздену фотељу: „Молим лепо, ја сам дошла да ми промените зуб и да
зуб, И то тако, она оде код зубног лекара, седне у ону гвоздену фотељу: „Молим лепо, ја сам дошла да ми промените зуб и да ми промените зета!” Хвала лепо!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Па бјежи свако, јер н Циганка има образа!.. — А што не кажем теби, крајан ти зуб? — Али велиш другима, па би и мојим Колашинцима? — Никому ко је мушко, бре! — Вала? — Валаа!..
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ево кљешта; сад ћу олакшати лоли, Не фали му друго, само га зуб боли.“ Јесте, зуб га боли, — тако лечник рече. (То ј’ заглавље друго. Сад долази треће).
Ево кљешта; сад ћу олакшати лоли, Не фали му друго, само га зуб боли.“ Јесте, зуб га боли, — тако лечник рече. (То ј’ заглавље друго. Сад долази треће).
Петровић, Растко - АФРИКА
Имам утисак да више нисам жедан, али сам себи не смем да признам, као човек који још не зна да ли га је зуб прошао, или је бол само заглушен. Одлазим у заселак и, онако у мраку, проналазим одакле долазе звуци там–тама.
Ако бих дигао камичак, овај би био или зуб какве препотопске животиње, или фосил, или метеороид; ако би закопали у земљу, тврду и испуцану од жеге, наишли би на
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Али шта је то? Ваше су очи заплакане, ви сте плакали! Шта да му одговорим? — Зуб ме боли, високо превасходство, рекоше ми да је добро држати у устима иструган рен, па ми од рена удариле сузе.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
се): Та могâ би краворепнику у жље доба и појест, — ма вала и била, што поганога кота ријеч, — у мене би ти се скршио зуб. БОШКО: А зашто, Вујо, зашт’ баш скршио?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Воли тебе твој прото, магајцино једна стара! А зељова! — раздера се и стаде љутито, злобно шкрипати зуб'ма. — Њега је прото опремио, да носи у пакô старом Џибукарди селам, ама максуз селам, што балије кажу!
Али се мрачајски прото једанпут страшно осветио старом, крепалом Џибукарди — шкрипну снажно зуб'ма, поврже филџан, па устаде и поче као махнит, у некаквом заносу, горе и доле ходати, мла- тајући рукама.
Какав зулум? Кад? — Ето га, нек ти приповједи. — Само што није прокапало! — И данас још Мајданци на њег' шкрипе зуб'ма. Наточи ти мени, Мићане, једну чашу — вели Симеун — да ја видим каква је нова ракија, а за то...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И тугом зацвркуће тица и зазелени луг. 5 И секира кад љуто засече дуб: и јагњету вук — кости кад млави зуб; немо све свему тугом верни остане друг. 6 Слобода робу — одбегнем далеко, а све дубље ту.
У зидине проклете времена загришће зуб, и тврди у прах ће камен, и темељима сваки траг; ал’ име твоје, потоњи коби наше знамен остаће и остаће, мајко!...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
у вину противу зубобоље (усркује се оном ноздрвом с које стране не боли зуб, ЗНЖОЈС, 14, 70). ЂУРЂЕВАК Оаіглöцкцхен (цонвалларіа маіаліѕ).
зауставља се крв кад се извади зуб (ЖСС, 320); да би жена лакше родила, завајају је водом са срцем из зове (ЖСС, 193); з.
КАРАМФИЛИЋ Геwüрзнелке (царyопхyллуѕ ароматіцуѕ). Карамфилић. Меће се у шупаљ зуб, да умине бол (ГЗМ, 12, 1900, 150; ЗНЖОЈС, 14, 70). КАЋУН Кнабенкраут (орцхіѕ).
У народној медицини с. п. се употребљава против змијског уједа (биљком протрљати рану, ГЗМ, 4, 157). Кога боли зуб, треба да се накади на осушеном лишћу с. п. (»да би поиспадали црви из зуба«, иб.).
, 218). Т. и камфор, посути по зечјој кожи, употребљују се као облог од пробади (СЕЗ, 14, 221). Кога боли зуб, меће се у шупљину зуба т. (СЕЗ, 19, 222); или се накади на т.: на тај је начин у приповетки типа нпр.
Аарне 1640—1674 луди брат палио велику количину заплењеног т., и како је случајно баш тада Богородицу (на небу) болео зуб, излечи јој он зуб и добије награду (СЕЗ, 41, 479). На Тодорову суботу (коњски празник!
, и како је случајно баш тада Богородицу (на небу) болео зуб, излечи јој он зуб и добије награду (СЕЗ, 41, 479). На Тодорову суботу (коњски празник!) даје се коњима помало истуцаног т.
Ћипико, Иво - Пауци
— опомену навдар. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! —Оставите! — мумља још стари Анте. —Јадан нима зуб'! — пецну га Цирило. —Чекај, чекај, доћ' ће и твоја ура! — одговори мирно старац. — Да радимо!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ту одмах у близини је и Вампирски зуб, гола оштра стена. Вампири на њу довлаче девојчице што су тек напупиле. Извлаче их из топлих постеља, омамљене и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Па и онај мамут од којега видите овде његов зуб, дуг преко три метра, био је мали кепец. Једино бранхиосаурус, са овим својим огромним ногама и овим вратом, дугим
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Грунуше признања. — Мом брату сваке године школске књиге купује. — Мени је доктора платио да оправим зуб. — Милан Марић је устао свечан.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Тако нашу Ђулу зовемо ми Јули, или Жили; Мару Мари, Мими и проче; ал’ кукавна Чимпеприч? Она је волила да јој један зуб изваде, нежел’ да је правим именом вичу, И тако у овој ревности толико је успела да јој је само јошт пет (у којима се
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја лично нисам био толико претенциозан да што пре добијем први зуб, али ми је отац досадио завлачећи ми непрестано кажипрст у уста и пипајући ме по деснима.
Он је свој предлог завршио Мојсијевим начелом: „зуб за зуб, око за око!“ тј. тражио је да ми за почупано пола репа и нешто мало перја на глави нашега плована очупамо
Он је свој предлог завршио Мојсијевим начелом: „зуб за зуб, око за око!“ тј. тражио је да ми за почупано пола репа и нешто мало перја на глави нашега плована очупамо потпуно све
Гуске су очајно пиштале али смо ми, држећи се онога: „зуб за зуб, око за око и перје за перје“, наставили посао све док гуске не би остале голе као да су се тога часа из јајета
Гуске су очајно пиштале али смо ми, држећи се онога: „зуб за зуб, око за око и перје за перје“, наставили посао све док гуске не би остале голе као да су се тога часа из јајета
са тридесет и два слова у азбуци, па се нама, у дечјој нам машти, чинило као да свако слово виси окачено о један зуб.
Претпостављени ме одмах узеше тога ради на зуб, начелник чак рече да сам ја фалсификатор, који универзитетску сведоџбу преправља у сведоџбу четвртог разреда
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али на свакога војника по осмина само. Обрће Груја оно парче хлеба и вели: — Ово, бре, нема ни за један зуб. Разговарају војници да ли је боље да то парче грицкају, или у неколико залогаја да прогутају.
— вели јетко Лука, већ љут што га задиркују. — Извини, побратиме, не могу да ти се смејем, боли ме зуб. — А-ха... Е, сад је кипислцауф! — смеје се Лука. И кренусмо... Али трећега дана опет понестаде хране.
месту ближе предњем крају, искочила гола стена, испуцала по површини као храстова кора, а на врху је шиљата као зуб раздирач у тигра, и небо пара.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Нешто за одело или нешто за јело? — пришуња се корњача Белутку, загризе, али ни комадић не одвали, а зуб јој излете из главе. — Не би се рекло да је укусан! — закључи и одгега, постиђена. — Потребна су ту мало већа уста!
— Ој, ој, што је тврда! — јаукну мишић поломивши предњи зуб. — Није ни за шта! — закључи када при другом загризају поломи и други зуб. — Зато су је овде и бацили!
— јаукну мишић поломивши предњи зуб. — Није ни за шта! — закључи када при другом загризају поломи и други зуб. — Зато су је овде и бацили! — закључи стара миши— ца, али и не покуша да проба столицу.