Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Чинило се да је сваки живот замро и да се нигде ништа не помера. Те ноћи се разведри и стеже мраз. Освануло је зубато, црвено сунце и слеђени предео који је светлуцао и цаклио се у реском ваздуху.