Јакшић, Ђура - ПРОЗА
не дисаше — слушала је како ваздух, потресан бесомучном борбом, јечи и стење као етером опијени рањеник што шкрипећи зубима, јечи, док му невешти лекари лагано хладним гвожђем коштицу из размрскане деснице чупају. После се утиша све.
како по дубини срца нашега ријеш и сваки корен у њему, из којега би сјајнија будућност изнићи могла, својим оштрим зубима подгризаше!... Ти си гусеница на телу нашем, отровна пара у ваздуху, са које народи тешко дишу, а слабији умиру!...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Која ли је хајка њему за петама, кад у ову склања главу? ИСТИНА О ЕКСЕРИМА С рибом у зубима, теби је граница изронила испред самог прамца! Граница ти иде кроз кокошке, иде ти кроз овце, иде кроз кромпире!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Окрете се Радан и устави волове. Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну: — А шта ти је то, брале? — Које?
Онда се тамо врло ретко палио дуван; тек погдекоји могао се видети с чибуком у зубима, па и то само од старијих људи, а момчад — никако. Страхиња се осврте још једном. Од Овчине се ништа више не виђаше.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
За тренуће ока био је у лугу... Јурио је као махнит, бесан, отрован. Докопао зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола... Оне „зле” сузе ударише му па очи...
А већ шта би било то само — сами бог зна!... Не бих ја пружао пушке на њега! Ја бих га лепо зубима заклао!... Очи су му севале. — Право веле! — рече Ногић.
ситан, мален, па како није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву па ухватио једног Туркешању што би га могао у зубима носити, закоцаћио му главу па струже бритвом... Пораз је био очевидан.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. Сад ми је било све јасно! Сад сам видео шта ми је он и она! Сад, за који минут, и моја се судбина решава!
Чибук је непрестано држао у зубима, палећи лулу истресеним кокицама. Сваки час је запиткивао и момке и агента: Што нема лађе? Да ли има кака депеша?
Нити се она што боји, баш ни Благојевог брње што хоће и ногом и зубима. — Хајд сад овамо! Опет је одведе до свињца. Она разби девет бундева и баци свињама.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
земичке и читаву четврт сланине која је висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно маукале комшијске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле. Нико живи не иде више сокаком.
мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Помодрео, очију закрвављених и набреклих модроцрних вена на челу и слепоочницама Јуришић је читао, шкргутао зубима, грцао, стезао песнице до бола и грчио се. Наједном он се журно усправи, искези и појури кући. „Данас, сутра, сместа...
И Јуришић, очајнички, са лицем свирепо — осветничким, гутао је, гушио се, прождирао зверски. Крцао је зубима орасе, и онако искривљен био је ружан, необичан, страшан.
Африка
Европејца, то је та јасност и једноставност његовога лика, осветљеног очима, које дају телу могућности да види, и зубима, која омогућују телу да се обнавља.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ђурђе је био узео став „мирно“ пред тим Венецијаном, црвен као рак, притегнув сабљу уз бут. Својим белим зубима, као низом бисера, он се церио, не би ли се умилио том страшном човеку.
Кад би побеснео на неку неправду, почео би само да одмахује руком, затим да мрмља, да шкргуће зубима, да рокће, а кад би насрнуо, као вепар, погнуте главе, зграбио би противника рукама.
Дабогда, Петар никад среће више не имао! Петар се јадан бранио, а шкрипао је зубима, па је најзад и он викао да сенатор, ако ћерка хоће, може да води ћерку!
нову униформу, Трифун се био претворио у човека проседелог, огорченог, који је често, као и његова браћа, шкрипао зубима. А кад би на свој живот мислио, сећао се само неколико дана, и по неке недеље, кад је сретан био.
А да му у темену громови пуцају. Госпожа Кумрија слушала га је, у ноћи, како шкргуће зубима, и, мада супружници нису говорили, она му је, ћутке, додавала облоге са сирћетом, у мраку. Није ни она спавала.
Псовао је у себи Гарсулија, шкргућући зубима, као и Трифун. Али, био је решен да жив, или мртав, стигне до грофа Бестушева.
Полумртав, полулуд, Павле је, стигавши у Будим, викао и псовао и шкрипао зубима, као његов Трифун, кад се напије. У то време, будимска, расцијанска, Општина, била је још једина, у Хунгарији, која је
Све му се то учини јадно, сиротињско. Као Трифун, и Павле је зубима шкргутао. Он је сасвим другојако замишљао свој полазак у Росију: на коњу, уз песму својих хусара, уз плач и лелек оних
Сватови су били заробили младожењу и младу. Тек после поноћи, Трифун, шкргућући зубима, наговорио је сватове да полежу. Мушке је сместио на сено, под стреху, а женске у жито, у амбару.
Коњ, каже, кад зађе у четврту годину, изгуби оба зуба, ждребњака. А кад узме шесту годину, на зубима му се појаве рупице, које се губе у седмој години, а губе, потпуно, у осмој години.
Викао је, у себи, као нека расплакана баба, да је то национ, несретан, који лута, као неко племе израилско. Шкргућући зубима, при помисли на Божича – не Божичку – Исакович је понављао да је то национ који не носи круну, као царства.
Шкргутао је зубима. Чинило му се да се са својом мртвом женом, због ове упаљенице заувек растаје, да је никад више неће, ни у сну, моћи
Теодосије - ЖИТИЈА
А они, чувши од старца ово, за одговор ништа не налажаху, него их обузимаше јед и зубима својим гризући усне говораху: „О, невољо! О, ти, Петре, тврда стено! Одоле каменим трпљењем својим, одоле и победи!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— одједном видим себе како бјежим кроз траву с рибом у зубима. Још се и не окренем, а рибе већ нема. Јесам ли је појео, нисам ли — не знам, образа ми!
који се зачудио необичном мишу јахачу и мачку коњу био је неки мачор скитница који се враћао из њиве носећи у зубима нашег старог знанца миша домаћина.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
читав и читав устане Тај игра КЛИНА Један буде клин други клешта Остали су мајстори Клешта дохвате клин за главу Зубима га рукама га дохвате И вуку га вуку Ваде га из патоса Обично му само главу откину Тешко је извадити из патоса
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
шаком уста да им се не виде социјални зуби које је пијани зубар правио увек пола сантиметра дуже, тако да с његовим зубима нико није могао да затвори уста, док не би отишао у његову приватну ординацију.
Мој очух био је задужен да реши ту ствар с Голдмановим пијаним и трезним зубима, али они су били пријатељи још из колевке, ваљда, и тако је мој очух обавестио Голдмана за тамо неку комисију, па је
- Немаш? Ма немој! Држи се зубима за ветар! - рекла је и опет се насмејала, а онда сам се, мада је то било глупо, и ја насмејао рекавши да је њен
- осетио сам нагли трзај читавог њеног тела, а већ је полетела на мене и ноктима и коленима и зубима као мачка. Нисам могао да се снађем, још мање да схватим то што је говорила, али било је то нешто као питање: ко онда
Достићи ћемо их све четири, Рашида, Грета и ја. Знао сам то. Достићи ћемо их, макар се држали зубима за ветар. Стадох десетак метара иза рампе. Један је воз успоравао брзину.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ту је Пера ремек начинио, нема му пара. Игра као Кинижи, кнез Павао, кад је после битке играо, у зубима држећи три мртва Турчина. И доликује му.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тако да, будећи се сваки час, застење и одмах затим опет заспи, шкргућући зубима. При том, за тај тили час, док опет не усни, шта све не угледа у полусну! Реку што под брегом шуми, испунивши сву ноћ.
да му трче, један по један, својим страшним трчећим кораком, под шубарама, са својим дугим пушкама, и ханџарима у зубима, као при вежби. Свакоме је видео лик, сваког је познао, сваког се сетио где је који легао.
Прашина, зној и ситне, црне мушице беху им се залепиле на ноздрве и очне капке. Међу зубима су шкргутали песак. Певачи, што беху истерани на чело пука, умукоше.
Учио их је да трче са пиштољима у рукама и ножевима у зубима. Тако су пуцали, јурећи у гомили, у стабла дрвећа и ударали ножевима по грању, урлајући при том, у глас, име Марије
Исакович је, шкргућући зубима, осећао као и остали, и сам, да је преварен. Имао је своје мишљење о тој војсци, у коју су били нагрнули, а којој су
Затим му показа, пустивши пук право на њега, трчећи корак са ножем у зубима, од којег се ђенерали узврпољише, а Беренклау од миља најежи. Затим како би пуцали у три реда.
Исаковичеви војници почеше да ускачу у шанац, са ножем у зубима, разбијајући главе. Кроз пола сата, док су око њега рањеници падали на земљу и превијали се од болова, умирући,
борби својих плећа, против стезања омче, беше сав набрекао, тако да му се доња вилица, својим огромним, жутим зубима била зарила у горњи део уста, сва крвава.
У несвести, са дрхћућим уснама, цвокоћући зубима, на којима се беше нахватала пена, није се више дотицала ни оних грозничавих, замишљених слика које су јој, као и те
Сваки је час осећао да ће да скочи, урликне, па да почне да грчи безумно, гризући зубима себе самог и све што му на пут дође. Све је у њему плакало и тресло се.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
се да је вјештица, треба пошто прође бацит роге од десне руке па про прста пљунут и рећи: ’Кад се могла дохватит зубима за жиле испод колена, тадер ми и наудила’.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Имала је густу, ситно уковрџану црну косу и тамнопуто лице са љупко избаченим зубима, што су непрестано у полуосмеху провиривали кроз бледе усне. Било како било, постало је некако веселије са Вером.
се од њих могао похвалити једном двадесетпетогодишњом студенткињом која тако вешто барата непцима, језиком, па чак и зубима када се љуби у тајанственој капији. Нико од њих!
и видео је како га змија сикћући уједа, и чим би га ујела, пас је цвилећи одлазио до тог зида на коме је човек спавао, зубима је чупао травке па се враћао да настави битку са змијом.
А Жан Жик, још витак — сама кост и кожа импрегнирана димом вечитог »голуаза« у зубима — власник је трећег модног студија по величини у Паризу.
Милићевић, Вук - Беспуће
сасвим други човјек, не наличећи ни најмање на онога трбушка, са лицем за шалу и за смијех, са дебелом цигаром у зубима која му се вазда гаси, са изгледом човјека који не зна да се наљути.
само осјећа како пролази нечујним кораком кроз године, мрзовољан, са рукама чврсто притиснутим на груди, са стиснутим зубима и са згрченим песницама, као човјек који је наумио да се свега одрече и да све мрзи.
отресе свега тога, да баци то преко себе као једно бреме са својих леђа, да одгурне ногом, да раскине рукама, да кида зубима, — па да исправи поново главу и да поново погледа пркосно у живот.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима. Увек је држао цигару тако да је онај запаљени крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између
Погледај само како сам прасе купио! Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем! Зато, никако друкше него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.
Остав’ се, бога ти! Да забављамо господин-Пају. — Кајо! — викну Јова, па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао), и хтео је бесно погледати, али му очи одоше на салату од целера.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
мача, докле трају руке, Па зла срећа кад десницу сруби, Дочекати шуваком и зуби, Шкргутнути, злотвора шчепати, Па зубима кô јање заклати — Дати живот у дивну замену А на славу српскоме имену?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
На том је каму азијска гуја зубима кивним изгризукала цртама дивним јуначку драму. А друга гуја, клизавиј' спона, с друге га стране по ребрих креше, да
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И Турчин и раја послушају спахију, те му добро потираше табане, а Циганин од муке зашкрипа зубима. Опет спахија рече: — Чујеш, Влаше, моје ми браде, није право ни ти да моју ливаду пасеш; а знаш, болан, да ја
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И зато Чарли, не остављај ме никад саму док транђа свира! Могу из њега измилети ти кретени с обавезним златним зубима и још златнијим иглама за кравату, па почети да ме јуре по сиротој Ади; могу из њега, Чарли, могу из њега исфурати оне
Чарлије. Али, шта сам могла да радим када моји не подносе животиње? Кад год види некога са псом, матори шкргуће зубима и каже да „људи немају леба, а ови овде вуку џукце !“ Знаш ли шта је једанпут направио?
Е, ако мој матори ишта мрзи на свету, то је баш та пасмина! Да ствар буде максимална, тај вучјак је носио у зубима ташну, Био је тако дресиран, шта ли?
Гледајући непрестано ону ташну у зубима пса, матори упита госпођу да ли њен кер можда иде у школу? — Иде, иде ... — прихвати дама штос, и не сањајући шта се
набацио нове њупавце, преко Социјалног: каже, сад ћу и ја напредовати у животу, каже, могу и ја да држим сада језик за зубима, а не као до јуче, нигде њупавца ни од корова! Чак и он.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Припреми зубе, па га извуци. Увек се хвалиш како си јак.“ Прискочи Жућа, зубима шкљоцну, ко да је ђаво ушао у њ, повуче једном, цимну из пета, извуче стари сељачки гуњ.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ах, фирија дракулуј! — шкрипну зубима, онда се изви изнад шатора и повика: — Јанкуљ, Живуљ! У суседном шатору зашушта слама и тек нечије мамузе треснуше
Дуго смо чекали док је стигао до нас. Командир је бледео, црвенео, знојио се, шкргутао зубима и бесно колутао очима на војнике који нису обратили пажњу на своју спрему. А било је много замерака...
— Побједи благовјерному Государју и Краљу нашему Петру первоме... Предњи левак поче да шкљоца зубима о ђем, али возар притеже узде, слушајући глас свештеника који се молио за победу оружја, за здравље и живот војника и
Онако висок, раскречио Александар ноге, забацио руке на леђа, капу набио на десно око и љутито хвата зубима брк. — Сад и никад више! — проговори страшним гласом. — Јесте ли разумели? — Вође одељења су ћутале.
Ах, Боже, подржи још неколико секунди... Алекса прикопча прсте као да би хтео да савлада своје нерве, а зубима обухватио доњу усну и с напрегнутом пажњом очекује... Можда смрт, а и мм сви остали. А онај јауче... Сад ће, сад...
— Још ће да испадне да сам ја то казао! — он ми се унесе у лице и шкрипну зубима. Онда се окрете и викну: — Ађутант! — А када овај стаде као колац, командант ми се поново обрати али мало блажим
— Пуни одмах! Темпирачи довукоше Јанкуља, који је стењао и шкрипао зубима од бола. Затварач шкљоцну... Урлик се разлеже планином, а пред нама на две стотине метара, из онога крша, полете
Хоћу ли то да паднем! Неко рече: „Отварај“. Моја сестра, занесена њеним причањем, посматрала је уплашено, а зубима обухватила прсте, као да би хтела да заустави крик. Померих се, и моје мамузе звецнуше. Оне као да се пренуше.
Прође љутито поред поручника и уђе у кантину. А када поручник остаде сам, шкрипну зубима, промрмља нешто љутито, и обрати се строгим гласом првом војнику: — Зови ми батеријског наредника!
Већ се чује смех стражара у земуници, а нешто му око срца заигра. Каплар шкрипну зубима. Заустављајући се пред отвором земунице, рашири ноге, онда се саже не би ли боље видео.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу: — Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима. Него ти њима први покажи зубе. Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!... Тако је то, братићу мој !...
Јес’ видео, господине?... Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом. Море, прâво мушко ! Она ће и за чичу извући још пô рубље.
и она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик милоште... Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
И по кући пословачи, Ој додо, ој додо ле! 49. Какав јунак гором језди: Носи сабљу у зубима, Носи кишу у очима — ој додо, ој додоле! СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ 50. За ран’, Павле, за ран’, мили брале!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима. А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...
И онако пресамићеног, црног предаде јој га. Она га однесе Марку. Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега
се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Те сликурине на застаралом платну, у широкијем оквирима, престравише га јако. Шкрипнув зубима а замахнув пестју, скочи он на тријем, па с тријема у авлију. Паднувши, оба гњата преломи.
Како је у сну врцао главом, камен му се измакао испод ње, ах сад кад потече да се (тобож) цјелива са дјевојком, удари зубима о цијев шешане, те се окрвави... Чудна сна у Црногорца који је запао у бусију, у дугу крваву!
“ одговори медик, куцајући се по прсима. „Знамо, знамо... Није тешко ни зубима натући кад је шта, а за те има, Богу фала! Пространа је твоја инорија, а дочекују те свуда...!
„Неће, валај, но од овога мога брава зубима натући! Видиш да се у њ загледа... Претрпи се, чоче, није но тек зарудјело!“ „Што си тражио, то си нашао!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Грлити сјену. Давати рукама, па тражити ногама. Дати јарцу да чува купус. Дрва у шуму носити. Држати се зубима за ветар. Забадати трн у здраву ногу. Зидати куле по облаку. Змију у њедрима носити.
Кад пође сунце натраг. Кад пси буду људи, онда ћеш и ти бити човек. Кад рибе проговоре. Кад се зубима за затиљак уједе. Кад се отопи лањски снег. Кад се роди на западу сунце. На куково лето. На свето Нигдарево.
(Црвен као вампир). КАРАКОНЏУЛА Караконџула је стара баба, с гвозденим зубима и с роговима, која се јавља као авет у глуво доба ноћи и, како не може ићи, узјаше човека кога гони да је носи, куда
Устук мали и големи! Ако си водени, с рибом у воду да идеш; ако си горени, у гору. Зубима ћу да те изем, водом ћу да те удавим; Устук, мали и големи! (и онда забоде нож у земљу). 3 Издат комендат! Устрељниче!
очи као сито, зуби као срп, главом га уплашише, очима га испише, зубима га изедоше. Пишти Петар од земље до неба. Зачу га божја мајка, неумитна Богородица, па пита: „Што пиштиш, Петре, од
Поносио се том срећом као меница са пљевом, као вук са зубима... као лисица с мудринама, као зец с брзинама. Ко ти зла мислио, зајмио га бог низ потајне лугове да тражи старе
(Перо којим се пише) 65 — Голо момче проз гору промаче и изнесе косу у зубима? (Звоно) 66 — Гора овуд, гора отуд, међу њима змај лежи? (Чешаљ) 67 — Дању клања, ноћу броји звезде?
међу њима, није се људска глава ни видјела, него је више ње на дугачкоме чупавоме врату била коњска глава с великијем зубима, која је тако начињена да су се уста одоздо могла ласно отварати и затварати, те је све клоцала; а ноге је имала
Идући по улицама, гдјешто би се устављали, те су вила и чороје играли, а турица је једнако клоцала својијем зубима. БАБА—КОРИЗМА У Рисну, на чисти понедјељник обуче се какав момак у женске хаљине и начини се као ђедова баба, па
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ А ђаво му одговори: „Ајде де.“ Онда свети Аранђел зарони, и изнесе у зубима пијеска морскога. Сад треба и ђаво да зарони, али се боји да му св. Аранђел међу тим не однесе сунце.
том му падне на ум, те пљуне на земљу, и од његове пљуванке постане сврака, да му чува сунце, док он зарони и изнесе у зубима мор - | скога пијеска. Како ђаво зарони, а св.
” А ђаво му одговори: „Хајде де.” Онда свети Аранђел зарони, и изнесе у зубима пијеска морскога. Сад треба и ђаво да зарони, али се боји да му свети Аранђел дотле не однесе сунце.
У том му падне на ум, те пљуне на земљу, и од његове пљуванке постане сврака да му чува сунце док он зарони и изнесе у зубима морскога пијеска.
Они код куће опазе издалека рибу, ђе дијете у зубима носи, и ђе риба вриском трчи, а дијете пишти и цичи, те сви у плач и у вриску, а пророчица их стане ћешити и говорити
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
И болесну, ја ћу да је узмем... ЈОВЧА (бесно, очајно, оштро): Нема јој лека, нема! (Зарежи, зашкрипи зубима, мислећи на казну за њу.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Риђи му брци затискиваху ноздре и допираху до ушију. Зубима могаше нагристи плету, а шакама сломити чврсту сухорицу. Могао је појести печено двизе, али пити је слабо могао.
— Таа-ко!... — А најглавније је да држи руке при себи и језик за зубе, он и Осињача, јер... — Ркалина зашкргута зубима. — Таа-ко!... — Анко јонпет нансрне, дан ган звинзнем по ћинвенринци, Крнкотићу, динте! — вели Шунда. — Ах, Исусе!
— вели Рдало. — Ма све су то празне ричи, и ја не знам шта оћете најпосли? Жестоки Ркалина шкргутну зубима, одгурну све, пак се усићи пред фратра. — Јево мене да ти кажем без завијања, најкраће и бистро.
“ — сину му кроз памет и крв му се запламти од бјеснила, те зашкргута зубима... Сад видје себе у фратарским мантијама на помамну коњу, са голом сабљом у руци; за њим се слегао сав кршћанлук,
Провинцијал, Жвалоња, Лис и сви остали готово побјегоше. Срдарина је шкргутао зубима, тражећи кога ће избити, те се најзад искали ријечима на новоме ђакону, а шакама на Шкељу. Бакоња се први разабра.
Бакоња зашкргута зубима и погну се као лав кад се спрема да скочи на свој плијен, али срећом на вријеме то видје Срдар, те га одвуче у кујину.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
уво на мрку мрљицу њеног пупка не би ли чуо срце — знао је да није веће од орашка — долазило му је да јаукне, да зубима раздере истегнуту, потамнелу кожу њеног трбуха и види како изгледа и на кога личи.
Зато се она ноћас толико мучи и зато ће му се наказа родити. Искреће главу и ослушкује. Ветар ситним зубима грицка Младо лишће јабуке. Бог све зна. Свуда је он. И у ветру.
Баш их брига за њега. Они ће да уживају његово богатство и муку. Хтео је зид, корак широк, зубима да изгризе и само једну ноћ да остане у Прерову. Где ће му душа што је тако нешто могао да помисли? Ни он није човек.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Немојте ме звати: друже. — А ти, брајко, кад немаш ни воље ни идеала, скрсти руке као што си скрстио, трпи, шкрипи зубима и гледај шта се ради — одговори му крезуби студент, који га је за све време пажљиво слушао иако у њега ниједанпут није
Студенткиња шкргутала је зубима и крвожедно гледала у жену, која се после ових речи попуштања била повукла иза широких леђа свога мужа, па јој је
рукама на леђима, и гризе горњу усну, па после десном руком наставља да шамара по левом образу кад бурма зазвекне по зубима или закачи за дугме од нарамнице; онда кратко наређује дежурном да претпостављени поднесу оптужне рапорте, а четвртом
леђа једну по једну од заборављених ствари, па накривљене шајкаче за којом су поређане цигарете што вире и с једном у зубима, кривуља тако за пуком, пурња кљакавим ногама и подиже прашину више него и сама пуковска сака са ћоравим у оба ока
у павиљону шестом има две обичне плехане пећи. Поред једне тресе се и цвокоће зубима у наслоњачи први хугиста, кога је опет спопао патриотски грч, и мала сестра Роунд умирује га нежно.
седело десетак официра, велике гомиле новца премештале су се од играча до играча који су хладнокрвно, са цигаретама у зубима, одбројавали папире и уморно и чкиљаво посматрали карте.
Тада се један од оних натмурених људи с цигаром у зубима, дебео и важан, дотаче ногом његовог рамена. — Тај ту, опасан зликовац! — Еј, чуј ти, Петроније Свилару!
Голи они људи, неми, избезумљени, скупљених песница, са ноктима у зубима, мрачно су гледали у тешке, потковане чизме жандарма, што су са жилама у рукама, дошли да их буде. — КО је дошао?
бетонирани подрум где се понова голи стисну као сардине, превијају од бола, усред оне запаре и прашине, и са ноктима у зубима ћуте и питају се само очима: кад су, ето, откад и зашто су они престали бити људи?
А после су се чули само уздржани уздаси и опет су људи нокте држали на зубима. А сутрадан позвали су понова Петронија Свилара у собу код иследника, где су још тројица окованих клецали поред зида
своју кошчату и жуљевиту песницу тамо према њој и, сав засењен оним крвавим пожаром сунца, грозно претећи, шкргутну зубима. И небо је било сво крваво и мир црвеног сутона владао је.
Он је био висок, неисказано мршав, са црним поквареним зубима међу којима се видела и два три златна, уснама и прстима пожутелим од дувана и гумом на иначе невиђено високим
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Доктор је приступио ближе к мени, свеједнако насмијан и расположен, са здравим лијепим зубима. Дохватио ме је за пулс — овлашно, из реда и навике — и ведро ме упитао: — Но, како је? Сад је боље, зар не?
Онда би завирила к мени, који сам размазивао акварелом по листу папира заставе и једрењаке, с вршком језика међу зубима. — Што лијепо радиш, Иве? — Нешто сликам. — Сликај, Иве, сликај!
Човјек ће се одједном јако, баш јако десолидарисати са својом врстом, и борит ће се зубима и ноктима за свој одвојени, мали, незнатни појединачни живот.
Како било, мој млади доктор с лијепим здравим зубима и моја искусна болничарка узели су моје интересовање за виолину као знак повишења тог „животног тонуса“, боље
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше
А ти чини што знаш.... Станка стеже зубима усну, погледа га некако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше никаква добра...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Најприје бацише бабу у јаму — јала, душо, држи се зубима за вјетар! — па за њом закотураше стијену. Лети баба, лети стијена, док одједном доље у бездан буб, оста заувијек.
Ћипико, Иво - Приповетке
шкољу нађоше, па би по шкрапама и хридима и у ситноме пијеску тражили шкољке и парали чупке, и, онако сирове и мокре, зубима хрскали и с морем их испијали.
Девојка се бранила рукама, гребла га и зубима гризла; тада би он јаче беснео и усрчао рукама до гола јој живота. И гонили би се дуго и ваљали по успаљеном стрништу
Арнаут маче свезаним рукама, али се махом присети, пружи главу као коњ кад му се из руке нешто даје, и зубима прихвати хлеб. Подиже леву ногу и, придржавши хлеб на колену, поче га јести.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Ја сам моју бабовину уватија зубима, ете овако, и жив од ње не се одвајам. И сад... и сад... не плачите, а да нађемо некога ко ће као ја да легне снажно
И сад... и сад... не плачите, а да нађемо некога ко ће као ја да легне снажно на њу, да је ухвати зубима и да је тако не испушта док не дође она... одозго... Дерман искам, синови моји!...
“... А овај Моравац, за кога би и Пећанин и Колашинац помислио да је заиста каурин и просјак, зубима држи комад српске земље да га сачува Србији, и — на новац гледа као кнез Михајло!...
Држала се у грчу, у последњем узмаху, захвативши зубима њиве и ливаде где су некад били станови нејакога цара. И бранила их од Арнаута и спахија.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Шта ћу ти јоште казат’ без фразе! И тебе многи ногама газе; Ти немаш жучи да на то ђипиш, Ал’ ипак зато зубима шкрипиш. И та је шкрипа музика зимска.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
друге пределе али већ имах дан и љубав коју нисам тражио, 2 Ја чујем и видим њену истину њен шљунак тврд међу зубима благ у срцу где ми силази по светлост осетљива звезда. Гаси само злонамерне ватре, сунцу ни у чему није супротна.
Краков, Станислав - КРИЛА
Донеће ти срећу. Оба радосно се смеју и мисле на загрљај такве једне куртизанке са златним зубима. Један немарно држани шлем паде, и звекну о камен. — Оде ти глава. Никола. Никола учини презрив покрет уснама.
— Сигурно има састанак са оним вражјим Талијаном. Ипак се Митфорд смешио задовољно. Само се Душко љутио, шкрипао зубима, но није говорио ништа. Онда су њих двојица обилазили куће са женама, или пили коктеле по баровима.
Петровић, Растко - АФРИКА
Европејца, то је та јасност и једноставност његовога лика, осветљеног очима, које дају телу могућности да види, и зубима, која омогућују телу да се обнавља.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Дете ми враћај, вуче грабљиви! Ти си га заклô оштрим зубима! Или порицат мислиш истину? Та, ено, пена крви његове По уст’ма ти се лепи поганим! СУЛЕЈМАН: У памет, бабо!
ЋЕРИМ (шкрипи зубима): Змијо погана!... Свуд си ми на путу!... Ма, тако ми дина, згазићу те, па ма отрован липсô! ИСАК (запиње ороз на
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Фјодору је чисто криво, те нареди да и његовога коња доведу. Високи зекан подскакује, маше главом и удара зубима о ђем. Фјодор се залете. — „Оп!“ — и нађе се у седлу. Узјаха и Сергије. — Господа, давајће в гоњки! — А сад, браћо!
— Јеси ли рањен? — питао сам га. — Удари ме у ногу... Јаој, браћо, полако. — Он шкрипну зубима, и завали главу уназад. — Ево овде! — један од војника показа на чукаљ ноге. Вилични мускули су му подрхтавали.
ФРОНТ И ПОЗАДИНА Има већ дуже времена како нико ништа не говори. Лука се наслонио на бедем од земље, зубима стегао муштиклу од вишњевог дрвета и сањивим очима гледа у Могленску равницу.
— Зар вам ја нисам дала доказ своје љубави?... Шта желите још од мене? Узео сам њену руку и принео својим устима. Зубима сам обухватио белу, нежну кожу и стезао лагано, све јаче, не би ли физички бол скренуо ток њених мисли.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— с грким пријекором дубоко уздахну. Вујо га није чуо и разабрао, већ се сав тресао и цвокотао зубима од оштре студени која га обузимаше са свију страна и снажно продираше до сржи у костима.
Ћипико, Иво - Пауци
и љуби га гдје дохвати ... — Раде, опрости! Али не могу без тебе... — дрхти, и клоца зубима, и привија се уза њ... А ватра се гаси и говеда мртво полегла: чује се како преживљу, а с врата јаре вреба мјесечева
— понавља више пута. Раде осјети како му крв у главу долази и магли му се пред очима, али издржа; шкрипнувши зубима, савлада се и мирним кораком изиђе из цркве.
—Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда... — И насмија се газда, и црна празнина међу зубима показа се чисто. Па настави: — Ти, човјече, већ ништа немаш... Ко зна хоће ли имање и залећи за луг ...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Можда је лежао на леђима с длановима под потиљком и гледао вунасте облаке, држећи међу зубима влат. На његовом лицу нису видели страх.
да испрља ове блескове, невине, анђеоске трептаје, појање васељене, хоће ли чупава, зељава кучка са пеном на искеженим зубима трзати влачег, промукло залајавати, острвљена, бесловесна звер, зар неће, мој боже!
се да је нешто огромно, љигаво, са рибљим крљуштима по телу, буљавим очима на безобличној главчини и страшним шиљатим зубима.
Јер његове тестије нису обичне, безазлене посуде за воду. Једна се на нас доброћудно осмехује, друга режи шиљатим зубима, трећа вам шеретски намигује, четврта лаје.
мрзиш га што му ништа није тешко, него трчи, из обести све ногом у дупе ударајући, док ти, слотија, за њим стењеш, зубима шкргућеш, уједаш се за губицу, псујеш и кунеш. Оно што је за њега игра за тебе је казна.
наслућивале под њим мрко, једро зрневље пшенице, слутиле већ дебеле вруће погаче, големе залогаје међу ужурбаним зубима, тешке трбухе, дремеж од тешке ситости, подригивање и зевање.
Нећу бирати страну. Навалим. Чини ми се: и зубима, и ногама, и рукама. Хватам дрхтавим шакама избочине, углављујем стопала у пукотине, милим навише као пуж.
Понестаје ми дах, зној ми с чела цури у очи и замагљује ми вид. Међу зубима ми густа лепљива пљувачка а непца сува и скорела. Не смем да погледам ни горе ни доле.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
пронађосмо Вегенера, у друштву неколицине, метеоролога, у једној пивници, са великом чашом пива пред собом и лулом у зубима. И он и његово друштво обрадоваше се мом доласку, па поседосмо ту у живом разговору до дубоко у ноћ.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И госту се само у малој флашици доносило... Али ако није пила, добро је јела. Оним јаким, здравим зубима огули батак одједном, и некако са задовољством пусти кост да звекне у тањиру.
Е, сад је његов син имао везана уста као да му је стално међ зубима опора крушка. Над тим устима је искочио снажан јеврејски нос, обао и меснато грбав, широких ноздрва с јаком тамном
Али неки сталан грч међ обрвама одавао је нешто љуто и срдито, ружно њено фино лице са дивним устима и зубима, и чинио је маторијом још од оних других двеју маторки.
„Прођи, богати, кроз Савин кромпир?” — „Ђаци то у Савин кромпир.” — „Престао човек да плаћа аренду” — говори више зубима него језиком госпојица Наталија Рајић пробајући пред огледалом нов шешир којије сама начинила.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
се престрављено обзире лево и десно, па онда почиње поверљиво: — Сањам неку гадну жентурину, са оштрим, гвозденим зубима, змијама место косе, топовским ђулетом место срца, рукама у виду гвоздених вила и фосфорним очима, које се у мраку
и погдешто бело, а у ономе што је бело погдешто црно; умети читати измеђ' редова, зажмурити на једно око, задржати зубима језик, љупко се смешити кад си увређен, благодарити кад си изгрђен и бити обавезан кад си награђен.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Командир притајено уздише. Поручник Коста шкрипи зубима од немоћног беса. Сатерани у мртви угао, под заштитом ноћи, одржава се као неки ратни савет. Шта да се ради?
Дисао је брзо и шкрипао зубима... Најзад савлада себе и пригушеним гласом обрати се трговцу: — Измери ми два килограма шећера!
Војска је промицала поред нас. Као да сам му позледио неку рану, командир је обухватио зубима доњу усну и намрштено гледао преда се. Онда се прену: — Није ми до топова...
Са њим је замро и Александар. Кажу, остао је пресамићен преко топа. Командиру навреше сузе на очи. Зубима обухвати усну. Као да би хтео да загуши уздах бола. А потом сасвим тихо проговори: — Пао је као јунак. Заћутасмо...
Животиње опустиле главу и глођу кочеве за које су привезане. — Овако се, браћо, више не може! — шкрипну зубима поручник Коста „Турчин“. — Док они нама причају...
На другој обали журно су се облачили, цвокоћући зубима од зиме. Мале растом преносили су већи другови на леђима. Неки су покушавали да наложе ватре, да би се загрејали.
Дрхтава језа прожима луде. Настаде мучна тишина. Командант спусти дурбин низ врат, подбочио се рукама, обухватио зубима доњу усну и напрегнуто ишчекује. Чује се глас: — Ало, шеста?... Је л’ ме добро чујеш? Па немô, бре, да дремаш!...
Али да иде најхитније. Командант је зубима гризао бркове. Његове густе, црне обрве биле су састављене. Гледао је замишљено преда се.
Налетесмо на раскрсницу два пута. Неко остављено псето затрча се на мога коња, скочи и дохвати ме зубима за блузу. Збуњен овим неочекиваним нападом, а и да бих га се отресао, готово несвесно кренух десним путем и тада, пред
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Затварам очи, гризем доњу усну, ударам зубима о зубе, забадам нокте у дланове: и постепено падам у мистицизам, са нешто сумње и подсмеха.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ко те погледа, само те види, реч ти каже — тога је мајка у црни повој повијала! (Бесно.) Зубима ћу да га растрзам! КОШТАНА (одсечно, неугодно): Нећу! СТОЈАН (забезекнут): А? КОШТАНА (одлучно, зловољно): Нећу!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
„Одело њихово и њихових жена било је богато и кићено, како се у песми описује, мегдане су делили, зубима се клали, у чету ходили, братимили се, један другом сестре и кћери отимали па турчили или покрштавали, и узимали за
су јунаци: на плећима ћурак од курјака, на глави му капа од курјака, привезô је мрком јеменијом; нешто црно држи у зубима колик' јагње од пола године!“ Вели њојзи Вуча џенерале: „Не плаши се, моја снахо драга!
Да је коме сјести те виђети кад поћера по пољу катане! Сабља му је у десници руци, у лијевој копље убојито, у зубима дизген од Шарина: кога Марко сабљом удараше, по двојицу од једног грађаше; кога Марко коппљем удараше, преко себе њега
од чиста злата саљевани; и даћу ти од злата синију, — на синији оплетена гуја, повисоко главу издигнула, у зубима држи драги камен, поред ког се види вечерати у по ноћи као у по дана; и даћу ти сабљу оковану, на којој су три балчака
како и говече; нит' је јунак кô што су јунаци: на њему је ћурак од курјака, на глави му кала од курјака, нешто му се у зубима црни као јагње од пола године; како стиже, он заметну кавгу, и прогони стражење мимо прве, погуби ти кума и ђевера“.
шћаше; ал' не даде Шарац од мејдана, већ се пропе он на ноге стражње, и кобилу на предње дочека, и мало је довати зубима, те јој уво десно одадрије, сва кобила у крви огрезну.
од чиста злата саљевани; послаше му од злата синију, — на синији исплетена гуја, повисоко главу издигнула, у зубима држи драги камен, код кога се види вечерати у по ноћи као у по дана; послаше му сабљу оковану, на којој су три балчака
ти идеш санак боравити, а ја идем у тај турски табор, створићу се змијом шестокрилом, донећу ти цара честитога у зубима кано и сокола; кад устанеш, ујко, иза санка, немој дати умље за безумље: ти не стрељај змију шестокрилу, већ ти
Оде Јанко санак боравити, а Секула у тај турски табор, створио се змијом шестокрилом и донео цара честитога у зубима кано и сокола; с њиме паде Јанку на шатора, сви јунаци виком повикаше: „Зло си легô, војевода Јанко!
Када Бајо ситну књигу прими, књигу чати Пивљанине Бајо, главом маше, зубима шкргуће, па он бегу другу отписује: „Чујеш, море, беже Љубовићу!
га је руком уватио за десницу и за бритку сабљу, а лијевом за грло бијело, обори га у зелену траву, од љутине зубима га закла.
Старац Фочо подавио браду, па је б’јелу са зубима гризе, ни он не зна с књигом бесједити, већ се и он томе послу чуди; не пониче Фочић Мемед-ага, не пониче, већ јунак
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Истог тренутка одјекну страшан арлаук. Тргнута иза сна, Жуја обневидјело скочи према незнану госту и зграби га зубима за торбак. — Дрекавац!
Метала му је у уста језгру од ораха, кришку јабуке или штогод слично, а дјечак је, слатко мељући јаким зубима, само мумљао: . — Гле, откуда ти ово? Баш је било добро.