Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
сумњати, но опет поверим Ивану и Кићану, јербо су моји људи и стари познаници, а и мило ми буде да се час пре турског зулума избавимо, јер нам је био сасвим досадио.
сазове сељаке и каже им : „Рајо, ја сам царев син и ага, дајте, продајте ми се да сте моји, ја ћу вас од свакога зулума бранити, и који нема пореза и арача, ја ћу за њега у зајам давати.
му и честитају, а он и̓ советује да иду сваки у своју нахију и да народ добро пазе, и да не даду никоме ни најмањег зулума да народу чини, но да се њему обараћају. То је било око 1794. године.
када је мени честити цар београдски масип дао, није ми никакве хазне друге дао, но да од вас узимам, а вас од свакога зулума браним?
Јучерашње твоје речи истините су и свете. Познајемо и сами да нас од зулума бранити не можеш без војске, а војске без новаца држати не можеш.
се доста војске накупи, доћи ђе Дервиш-бег Мустапашић и довући топове и све дахије и субаше по̓ватати, и пашалук од зулума ослободити, а он на очино место у Београду везиром бити; а сви знамо како смо под Хаџи-Муста-пашом његовим оцем добро
сатера; и да ће скоро Дервиш-паша с великом војском и топовима доћи, из градова дахије и субаше истерати, и пашалук од зулума очистити, а Дервиш-паша везиром бити наместо свога оца, а сви знамо како је народу под Хаџи-Муста-пашом добро било.
Ту нам везир златна брда обећава, но најпосле Карађорђе рече: „Фала ти, честити паша, ми знамо да цар нама зулума не чини и рад је, и тебе је послао да нас умириш.
јербо он има доста раје, а и по немачкој крајини најпре је дошао у шабачку нахију и сиротињу лепо умирио, и никаква зулума није било, и проче. Они сви повикаше Сирчићу: бумбарећи тј. срећно, срећно!
да ми сами за себе пошљемо кнезове у Цариград и молимо Порту, да нам пошље доброга везира, и да нас од Гушанца и зулума ослободи, као што смо и послали проту Алексу [Лазаревића] из Шопића, Стевана Живковића и Чардаклију Петра 1. маја 1805.
гди се чује Александер, и кажи му: „Ја сам Черни Георгије Петровић, који сам подигао мој народ, да га од турскога зулума избавим, и десет година држао се; а сад дође 20 Турака на једнога Србина и освојише нас.
и колико сам умео саветовао и казивао, зашто смо устали војевати: да би се са божјом помоћу избавили од турскога зулума, а другојачије не можемо но слогом и старијега послушанијем, и да сви ми морамо имати једнога старешину, као у срећним
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Онај каже. — Како ти је име? И то му каже. — Ради чега си оставио своје огњиште? — Од зулума. Турци ми побише сву чељад и кућу запалише. — Ко ти је душман? — Сваки који чалму носи и клања Мухамеду.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
У то време била пребегла из Турске једна просјакиња, неко улаво1, младо девојче. Звала се Вејка. Од зулума померила памећу. Турци, да би је уграбили, све јој поубијали.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Томча, који се баш тада врзао око границе као кријумчар, и превео је код њеног ујака, који је још пре био пребегао од зулума и овамо се доселио. Тај јој ујак био богат и није хтео да је дâ Томчи, који је превео, него моме чичи Манасији.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
успаванка, смешићеш се без престанка, и клечаћеш предамном: Али са мога лица падаће на тебе мржњом тамном радост зулума, згаришта и шума, и горди, безбрижни смех убица.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
војска чему год потребнија него да буде одбрана земље, одбрана оних породица тамо на југу које страдају од туђинског зулума?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова. Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Најгори од свих зулума, зулум очаја, хара међу људима а у Васи, можда и стога што је више са дрвећем него са људима, расте сан о Баш-Челику
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
шестога батаљона краља Карола И-ог, у коме је две године равно одувао, посете месту своме родноме чинио, и кад оно од зулума његовог умре Фата, Аганова мајка.
Него да видимо сад, овде на овом месту и овом приликом, у чему је оно био зулум Илије Васића, од кога зулума умре Фата, Аганова мајка; то јест: има ли ту, у томе зулуму, и уистини, и у чему, и у којој мери, и колико, и зашто
и савести, непристрасно и објективно закључе о факту у питању, то јест: је ли Фата, Аганова мајка, умрла од зулума Икетиног, или, напротив, Фата, Аганова мајка, није умрла од дотичног зулума његовог.
јест: је ли Фата, Аганова мајка, умрла од зулума Икетиног, или, напротив, Фата, Аганова мајка, није умрла од дотичног зулума његовог.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Њихов је ово дан. Из боље су питомине, али из краја где се од зулума не зна за бели дан. Удариле су одмах по служби у снажне двопеве.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
И Милош ме је амо послао Главашу храбром, да га поздравим: Да је Србија листом устала Против зулума... И да се спрема... (Види Главаша.) О!... СПАСЕНИЈА (гледа у Стану): Ево ти дела, Рођена мајко сваке несреће!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Јаучу жене, дрече дјеца... Људи моји, мене обузе некаква жалост. Али, кад се шјети' њи'овије' зулума и безаконија, нестаде жалости, ко да је руком однесе. Освета, освета! Каква милост!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
посмицали или потурчили домаће феудалце, и кад су након тога учврстили свој систем намета, данака, харача и свакојаких зулума, тада је кмет, сиротиња раја, осетивши сву величину смртне опасности у којој се нашао, постепено почео да мења и свој
достојанства, зове у „планине и кршеве љуте“ и у „пећине, куће зазидане, што су њини стари зазидали од велика страха и зулума“.
Тако држа три мјесеца дана. Ни ту није голема зулума; Арап узја танку бедевију, наћера је кроз Стамбол бијели, дође право под цареве дворе, виче цара из грла бијела: „Море
нису ради кавзи, нит’ су ради Турци изјелице, ал’ је рада сиротиња раја, која глоба давати не може, ни трпити турскога зулума; и ради су божји угодници, јер је крвца из земље проврела, земан дошô, вала војевати, за крст часни крвцу
Недићи Дамњан и Глигорије били су родом из Осечине (у околини Ваљева). „Истакли су се као хајдуци против турског зулума. Прославили су се у боју код манастира Чокешине, 16. априла 1804.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ВОЈИШТАНСКИМ ВОЈВОДАМА А што да речемо за земљодршце, кнезове, спахије, војиштанске војводе, колико зла, досаде, зулума што не чине! Сами са злом живу, ни друге остаљају мирно се живити с нагоном их на зло.
Прочати де, пророчаски приточник Исуса Сираха, што ти каже, како ваља бировима држати се и суд прекидати. Не чини зулума, да те зло не стигне. Одступи ти од неправде и неправда уклониће се од тебе.
На своју воденицу воду навраћа. Чуо, недочуо, видео, невидео, што знаш, за то не дознао! Не чини зулума, да те зло не стигне. Не сеј по бразда неправде, да је не пожњеш седморином!