Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
спориша, липовог цвета, крај мртвачки бледог старца разјапљених безубих уста из којих је цурила пљувачка, у роју мува зунзара и ситних мушица сирћетуша што су се купиле око натрулих крушака на трпезици, било је сигурно угодније него тамо.