Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Хероји покрета, номади, над неким Брегом тако зуре у видик пун дима, У мутној и страшној жеђи за далеким, И у вечном своме боју с просторима...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Занесен Жућа, мачак занесен, зуре у сјајна пламена крила. Одједном, ево, из ватре саме, изиђе пред њих Огњена вила.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пред оградом поседали сељаци и зуре у ону пољану где су им синови, браћа. Чекају да приме њихове ствари, или да узму... можда последње збогом.
Али неугодно је имати посла са водом... Бојажљиво се распитују који уме добро да плива... Онда лежу поред пута и зуре у ноћ. — Пази, месец! — вели један. — Њега виде и у нашем селу...
Јер тамо су њихови рођаци, браћа, другови... И никад их више неће видети. Потамнеле и угаснуле очи њихове зуре у даљину, а тела су укочена за вечни покој. У једнога укрућена рука, уздигнута високо, са стиснутом песницом.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тамо идем. Сви ти људи, који ће поћи са мном, не знају ме. Очи њиних старих жена зуре, као да су слепе. Звонце трамваја звони кроз овај крш тако лудо. Поћи ћемо кроз неку неизмерну пустош.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Уноси се сва у читање »кости«, тумачи му шаре на њој; сасвим му се приближила те заједно саставили главе и зуре у прст њен који шара по кости и тумачи знаке): Ево, газдо, ево га то дрвце... а ево одовуд као неки млаз...
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Постајем пустиња без хлада и хране. Гле: из мене беже и куљају знанци. Неки, много драги, што их вежу ланци, Зуре из мог тела као из апсане. Ко ми спржи траву: њен зелени смисо?
КЊИГЕ Опколиле ме ноћас књиге — Зуре у мене из свог праха. Ћутљиве — ко од страшне бриге. Збијене — ко од тешког страха.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сад ми се сви „важни”, и „одлучни”, и „пресудни” догађаји живота чине шупљи и мртви као празне личинке. Зуре у мене слијепо и бесмислено, попут прстења коме су поиспадали каменови. У мислима радо клизнем преко тог немирног доба.
стрше му она четири зашиљена букова коца као да чекају одсјечене главе, волови ритмички машу реповима и флегматично зуре у свјетину.
Ћипико, Иво - Приповетке
Пред кућама пролазе поред немоћних стараца што се сакупише прама сунцу да им оно огрије остинути живот. Они блесасто зуре очима у њих двоје, ништа им не говоре, већ их прате гледајући за њима испод руке, док не замакоше.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ваљда што су одрасли у природи и поваздан зуре у небо, те им је визуелна моћ развијенија но у нас који смо одрасли међу варошким зидинама.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
То је светац, рекоше напослетку. Богдан Људи стоје на бедему и зуре у вејавицу. Очекују да ће се баш у овом трену збити чудо и да ће отуд из беле пустоши изронити Дадара и његови.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А и коме би падало на памет сада, у овом јаду... Имало их је који су већ клонули од умора, и тужног погледа зуре негде у даљину као неко коме је кућа изгорела, па сад посматра јадно згариште.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
На броду ”Ђул-џемал“, фебруара 1932. ПОНОЋНЕ ДЕЛИЈЕ Кроз чарну гору они јаше, Кроз чарну гору они зуре, Са неба капљу пусте уре, Поноћне делије кроз ноћ јаше.