Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
носа Ја, ситна честица непојамног тока, Негде између Кнососа и Космоса, У поподневној тишини отока, И мислим — зурећи помало искоса — Док ме плаво небо гледа испод ока: Тај свет је сплет чудесних односа, Чак и реч тугује када је без
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сјео бих на клупицу држећи је објема рукама чврсто за запешћа и зурећи јој у лице сав жељан да у њему опет препознам и нађем добро познате блиске црте, оно људско у њима, на концу.
На представама, између чинова, кашљале су дубоким, прсним кашљем зурећи тупо у једну непостојећу тачку пред собом, опустивши лица да се одморе и оспособе за нове осмијехе и нове озарености,
Затим је у кухињи попио шољицу каве с примјесом јечма, дувајући у њу и разроко зурећи преко руба негдје у кут, у влажни предио испод излива, гдје се из рупице међу плочицама кадикад појављује жохар.
Ћипико, Иво - Приповетке
се назиру у плаветноме простору, рекао би висе у ваздуху као самац лептир свилених крила над пустом, голом равницом. Зурећи у даљину, дјевојка помисли да је то, може бити, брод на којему је он укрцан.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Уз бат корака тромих Ја бих мост прешао стари; Кроз облак месец се јавља И хладна погледа зâри. Зурећи горе, пред твоју Кућу бих стао доли, У твоје прозоре гледô, Док срце тиште ми боли.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— мукло рече учитељица стојећи уз ограду дворишта. — Јесу ли то Нијемци запалили? — шапатам упита Јованче зурећи у заковитлане димове. — Не знам, дјецо. Можда су их наши војници бацили у ваздух да не падну у руке непријатељу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и к цркви идући му, укоб сусретне га лепа накићена млада жена, то не да је фришко прође, него и с памећу се забезекне зурећи јој у образ, те изарад тога и од летургије на време изостаје.
све изокола мушко и женско, мало и велико што је год сулудо, стиче се тамо на слатко и забавно, без никоје досаде зурећи, провирујући и слушајући задуго једно вражије тркалиште, за грехоту свима. И није им то за муку.