Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Онда сам је ухватио како зури преко ограде у играчице на платоу као да жели да буде једна од њих. Само за тренутак. Девојке су се пренемагале, а
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Однекуд из грмља, као да ничу из земље, искрсавају комшије, а чопор деце са пристојног растојања неповерљиво зури у придошлице као у неке опасне зверке, зури без речи и покрета...
искрсавају комшије, а чопор деце са пристојног растојања неповерљиво зури у придошлице као у неке опасне зверке, зури без речи и покрета... Ружа дели поклоне: јевтине кексе, мараме, вињак, упаљаче и оловке.
Милићевић, Вук - Беспуће
стару наслоњачу, своје старе снове у полумрачној соби, да проживљује напола успаван дане, да лута сам око Уне, да зури у воду, у планине, у плавичасту даљину, да га носе његови снови као једна широка ријека с лаганим током на којој он
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Крај реке луња и гунђа тужно ко касни пијан гост: — Још док сам био малено штене изгубих овде кост. У стазу зури као да тражи залогај неки драг. — Еј, зашто више не мирише ни једне зверке траг?
Мачак је очи дремљиве утрȏ: „Побогу Жућо, свануло јутро!“ Жућа се трже, заспао беше, у поток зури ко нека овца, узалуд стража, узалуд бдење, нема ни риба, ни чудног ловца.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
пробити не да птица окреће листове књиге потом на лири твори звуке очи јој расту док у нас гледа и види слику која зури као што и лира више свој звук неће да преда тако и књига до врха пуна знака не одговара више и не пита листови
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ал кад на трен дигне очи — Свако види своју раку. Боцкају га деца крадом, Ал он као да не хаје Но зури у даљ далеку. И тек само у ноћ неку Урликне над мирним градом Сетивши се ко је, шта је.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Као зверка ухваћена у кљуса, којој је од батргања и напора да се ишчупа много крви истекло, уплашено и немоћно зури у ватру. У отвореним очима играју пламенови, извијају се, заплићу у гужву и горе у празној, огромној глави.
— Сутра о томе. данас нећу о пословима да говорим — види само сина како с главом међу длановима тупо, изгубљено зури у пачиће. Аћим заустави кобилу, умуче звонко трескање потковица о калдрму. Ђорђе не диже очи. — Јеси ли га видео?
— Симка, Симка... Нећеш да је видиш? Нећеш. А стално те спомиње. — Милунка гласније заплака. Ђорђе зури у Адама: чивит је смрт. Она је ту: Хоће боље даје види, да се увери у њу.
Чита и пушта новине низ ногу, дуго замишљено ћути, прочита по неколико редова и опет зури у празно. Имао је право. Не боли га. Па не верује. Новине лажу. Лажне новине њему су подметнули да би и он...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Самотна сред песка на рубу велике воде, налик на залуталу звезду, она само гордо подиже главу и настави да зури у водени бескрај пред собом. — Зар ти немаш уста? — разрогачи талас очи у чуду и загледа се у блиставу охолицу.
Можда ће га коњ обрадовати? Кад, гле врага! Принц ни да погледа коња. Само замагљених очију зури у даљину, а на лицу му цвета туга. Шта сада? Како да од принца одагнају досаду?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
остане празнина тачно његових црта, лика и обичаја, и сједи на његовом мјесту за столом, као дух умореног Банка, и зури у нас... Доктор је приступио ближе к мени, свеједнако насмијан и расположен, са здравим лијепим зубима.
ЛИИИ Погледам се у огледало и останем изненађен: мјесто шеснаестогодишњака којега сам очекивао, у мене зури један већ стар човјек с упалим очима и малко отромбољеном доњом усном, сасвим сијед по сљепочицама.
Сједне на столицу мало подаље од мог кревета, зури у мене, и шути. Тек с времена на вријеме рекне: — Ха, што ћете, трпјети нам је ред! Па даље сједи и шути.
Отишао је. Слијепи сељак примакнуо је опет своју столицу пола педља ближе, те опет зури у мене, спокојно, без ријечи. Тек одједном избаци неодређено: — Хе, што ћете. Сви ћемо тако!
Тек одједном избаци неодређено: — Хе, што ћете. Сви ћемо тако! Па даље сједи, зури у ме и шути. ЛXXИИ Опет сам у својој соби. Ствар је, дакле, ипак била лакша него што сам вјеровао.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Хелмхолц је устао, свечаније него икада, али сам запазио победнички сјај у његовим очима. Личио је на Вотана који зури у савршене облике небеске Валхале. Интуитивно сам осетио да има нешто необично да нам саопшти. Тако је и било.
Ћипико, Иво - Приповетке
Антица зури у његове ледене, празне, на по отворене очи и ослушкује зујање, но не може да се гане. Мисао јој се навраћа к дјетету
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Код куће је! Поднимио се на обје руке и одбочио на голе, сувоњаве лактове, па укочено, блесасто зури у нешто пред собом.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” — Јован Мимић, отац Јанин, човек који „увек зури”, вели паланка, или у патос или у књигу, Мимић одговара, гледајући у патос, као сам себи да говори: — Неће изостати ни
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Уста су у њега испуцана од силне ватре, а поглед безизразно зури у даљину из утонулих очних дупља. Одмичемо лагано широким друмом. Ни помена о неком маршовању.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— На љуту бољку — љуту травку! — уверава их видар, а дечак равнодушно слеже раменима, у своју чаробну кутију зури, уши му као локвањи расту, а очи освојиле лице. Једино се оне од читавог дечака виде.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
На прозору је видим Њене собице саму; Сузним очима зури У ноћ и пусту таму. 58 Јесења ноћ је и стабла Повија ветар љут; Ја сâм, огрнут струком, уз горски јездим пут.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Па дабоме да нема. А кад је у теби нешто и било глупа зелена боцо! — гунђа старац и кроз ријетко храшће зури у околна брда. Да му је бар при руци неки дјечак па да га појури штапом за неку преклањску кривицу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
У своме дому седи, на далеко не ходи, по сокаци не зури, с момцима се не сми шалити ни смејати, ил' се коме ругати, него и од погледа се чува до оно доби док се с мужем
Ако ли је скитачица и не с временом трчкара по махали од куће до куће, зури ли узалуд по сокаци, те прегледа људе, гласоноша ли је, — попривежи и замрси јој путове хитлено.