Употреба речи зурило у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Иванко беше на стражи крај Засавице, недалеко од самога шанца. Његово младићко, оштро око зурило је да му не измакне ниједна ситница... Али све беше тихо и мирно... Само је шаш шуштао, као да шапуће...

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

— процвиле не препознајући свој глас да ли бих могла да добијем место поред прозора? Тамнопуто лице шефа сале зурило је у њу мирно, са неке огромне удаљености коју су насељавали једино шумови полутихог разговора и одјеци прибора за

Дете је тупо зурило жваћући комад меса. Али, сада је била ту! У његовом рејону. И могла је да га гледа до миле воле. Учини јој се

Били су млађи од ње — ниједан преко тридесет година. У овом часу зурило је у Нину најмање дванаест пари подливених, цаклећих очију, из којих је емитована заједничка порука: мала, вечерас ће

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности