Употреба речи зуримо у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Наскоро се узмуваше око суседне батерије. Разлеже се команда и људи као да се следише. Сви зуримо негде на десну страну. Само коњи машу реповима и трупкају ногама.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

” Оним „искрено” хоће да купи могућност да вјерује у ту лаж. И гледа у нас понизним очима. Ми зуримо у његово пепељасто лице, у његов већ сасвим воштани нос и одговарамо гласом који и нама самима одједном зазвучи чудан

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Испред земунице утабанали смо узану стазу, куда с времена на време исправљамо ноге. Онда заћутимо... Безизразно зуримо у Могленску равницу, утонулу у трептаву јару и густу прашину.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности