Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Него и који вас зна књигу а и има је код своје му куће, доста пут воли узалуд седити дома или зурити на сокаку него ли да узме у руке књижицу те шњоме се разговара.
А еда је лепо свако доби пред кога големога господина излазити или удиљ пред њим на очију му чамити и стајати, зурити, лише све тробоњити пред њим те с говором га заглушати; неумивену ли, блатну и умрљату пред њим се указивати.