Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
инструмента постављеног у срце природе; на нивоу предлогичке спознаје, тај инструмент региструје померање цветова, зуј инсеката, проток годишњих доба, а у том извештају дете, и човек, и дете у човеку, радосно препознају своја најранија
Лалић, Иван В. - ПИСМО
је то била она Ана; И звук и слика, мало асинхроно На позадини августовског злата; Глас из даљине, као ситно звоно, Зуј бумбара у чашки суноврата; Покрет тек уобличен, а већ плине Ко кварна светлост, ко фатаморгана, Видљива пена на рубу
мајко, што приземну беду Доводим грешно у присмотру твоју; Знам да сам овде тек један у следу И да ми глас је зуј пчеле у роју, Ал зато слутим да смисао роја Зависи и од заблуделе пчеле — Целине што се бесконачно деле Да суштост
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
она иста ивица шуме са клупом од преврнуте пресечене облице, изукрштане жиле бреза, њихово лишће што дрхтури на ветру, зуј пчела, пчеле, безброј злаћаних крилаца које светлуцају око клупе, поље јечма а изнад бледо испрано небо.