Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
То је заболе јако. И она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и ова песма из сна, а пред очима јој онај тужни поглед његов! Јако јој жао што је онаква била.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ђурђе, који је у првом писму описивао насеља куд их шаљу као рај земаљски, спахилуке, лепоту, где цвеће мирише и челе зује, поручивао му је, сад, да зна, да одлазе на плодну, али пусту, земљу, где није сигурно, ни то, да ће имати кров над
Је ли се Сирк-бара, у хришћанској земљи, претворила у неки предео бајни, у ком цвеће цвета и челе зује, булке црвене и тиква жута зри? Кад ратови прођоше, понудише им да буду паори.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« — а око ње зује девојчице на ролшуама и трешти музика из италијанског луна-парка. Луј Армстронг: »Тхе фоггy даy ин Лондон тоwн«.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Стриц Ниџо попријеко гледа у распукла врата, као да тамо зује стршљенови. — Хм, изучиће за владику. Понекад преко дана, блијед и зимогрожљив, дјед сједи уз огњиште, одсутно прати
Лалић, Иван В. - ПИСМО
суноврати Које црно сунце злати, Жута звонца која звоне При проласку Персефоне, Суноврати, асфоделе Око којих зује пчеле; Биће меда, зујем веле, Од нарциса, од имеле, Горког меда, посне жртве Посмртне за сенке мртве...
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мислим да би малој Ани савршено одговарао назив којим су овенчане неке београдске девојчице што непрестано зује по улицама на релацији Славија—Калемегдан: зову их наиме, лујикама!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Лежи змија испод снопа. Отклопљена зјапи строфа. (Други преде, трећи мота танку жицу од живота.) Широм гробља зује кости оживеле од звучности. ЧУДО У ЗАРОЖЈУ Три јерарха - Часни пост. Са зреника сјакти кост.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Горосечина је радња олака: Крошња, до Месеца извинута, Обори се за три минута! Тамо, где електричне зује тестере, Зец не спава и птица гнездо не стере.
Најзад су, проливши обилан зној, Дошле до бројке 16.666... Са још много шестица, налик на рој Оса које зује уз стри брест, Па кад су виделе толики број Попадале су све три у несвест. ...
Могу се, насред једног пропланка Видети, како спавају, свакој крај ува Зими и лети, без престанка Зује шестице, попут црних мува.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“, а неки „Бу, бу, бу!“, неки пак: „Ру, ру, ру!“ тако да се чини да челе зује. Само један од њих зове се газда и он се учини да је дремован и готово заспао, а понекад и захрче.
Пође да тражи челе. Докле он врља онамо овамо, дотле онај код „кошница“, које стоје онако као и први пут и зује, седи и меси од блата колачиће, или чупка траву или друго што божем спрема себи за ручак.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ка|зује ми да цесарски и краљевски синови и кћери сву своју младост уч[е]ћи се проводе и сав живот - у читању књига.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ОПЕТ ПОД НЕБОМ Остадох да радим своје јело, пиће. Опет под небом, а сâм: зује пчеле. Из стајског ђубришта: перунике беле. Уморан од посла — већ, а тек — свиће!
Попа, Васко - КОРА
шипражју пламенова Плавооке даљине Савиле се у клупче Подне мирно сазрева У самом срцу поноћи Громови питоми зује На влатима тишине (1951) СПИСАК ПАТКА Гега се прашином У којој се не смеју рибе У боковима својим носи Немир
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Обично по ручку, о највећој врућини, кад сунце пржи да прокључа мозак, док зује муве зунзаре у прозорима, а врућ ветар гони маце преко празних сокака, и сва паланка спава у знојавим кошуљама; кад
просто не може више да издржи, и гледа како се оно лако класје тужно таласа по ветру на оним мачванским пољима; и док зује и рујају ројеви око њега и круже јастребови над њим, па се ништа под милим Богом не чује до шум њихових крила и оно
Ћипико, Иво - Приповетке
му је главу захватило и освијетлило је, а са сунцем однекле долетјело је сијасет ситних бића што унаоколо лепршају и зује и на његово освијетљено лице налијећу и једнако зује...
однекле долетјело је сијасет ситних бића што унаоколо лепршају и зује и на његово освијетљено лице налијећу и једнако зује... Антица зури у његове ледене, празне, на по отворене очи и ослушкује зујање, но не може да се гане.
Мир, тишина, џамија затворена ћути, минарету не да одушке огромни платан, а око гробнице некога везира, ту убивена, зује јата шароликих боја. Залутали галебови Мраморнога мора савијај у се над порушеним градом и криче...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Попед мене хуји дуг, непрегледан железнички влак. Вагони пуни, набијени луди. Влак звижди И хукће, точкови Зује и подигравају од силне брзине, пружице шкрипућу, разманути ланци звекећу, прозори клопарају, вагони промичу као
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пред очима врата једном затвори, Докле тренеш оком, другом отвори, Зује врата, шарке шкрипе, пуцају браве, Овај горе, онај доле иду као мраве, Ил' фабрику нову гдигод кад праве.
Њој похвале зује К’о ловачки рог, Она радо чује Такав епилог; Њега гроза стреса, Али — шта ће он Кад је већ до беса Дош’о тај
је данас био овде, донео ми је књиге и читао ми је, само да си га чула, свака реч му је пламен била, још и сад ми зује у ушима речи: Мени дајте Српкињу, За њу живим, мрем за њу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
почиње да листа као пролећно дрво, видим цветове црне и сиве како се помаљају са његових ивица и како пчеле у ројевима зује око њих. Потом се Доротеј појављује готово наг само са једном крпом јарко црвеног платна око бедара.
Има већ десетак пуних ћупова џибре. У оним првим превирање је већ почело, ројеви сирћетуша непрестано зује, киселкасти задах пене штипа за очи.
Бол под ребрима, слабост у бутинама, жигови у коленима, тупи жмарци у врату. Слепоочнице ми зује, и вид, вид ми је био замагљен; нисам то ваљда плакао, боже мој, зар сам плакао?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У порти, у парку, само муве зује. Око пет часова, једва, потераше облаци. падоше ниско по варошици, на сваку кућу најахао по један. Издалека грмљавина.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
ти се вежу црева, или ти се одвоји бубрег од ртењаче, они те пошљу у амбуланту, тамо ти даду неколико грама кинина, зује ти по неколико дана уши, па се опет вратиш у фронт, а ако се пушка поквари, образује се комисија, прегледају је са
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Онде трње је што цвеће заслања, а овде је божији промисал којино утврђује. У баштици птице поју и мухе зује, ал' овде пророци кликте гласовито; онде је лепота од погледа, а овде је фајда од прочатавања.