Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И чујем како на фуруни зуји чајник, мирис липе се у снегу осећа, и видим како скочањене руке лончетом чаја греје дрвосеча, чији син излази у
Док га засењује слово, што се бели у лептиру, док га заглушује слово што зуји у грожђу и цвећу, Свети Сава сунчеву светлост дели с хлебом и маслинама, а хлеб и маслине дели са косовима што му
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Око нас шума и чисте стазе. Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу! Сав свет је она, и она сав свет!
Сви се беху умили, а свима је Анока поливала. Све се обукло у неку тајну свечаност и сваком зуји у ушима нешто налик на: „Глас господењ на водах”. И само да негде затрешти прангија, све би се узело крстити.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Шта је мени тај Арса? Шогор! Шогор, што кажу, туђа форинта! Еј, Лало, Лало! Фурт ми твоје речи и твој тестаменат зуји у глави и у ушима.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Код Пере у механи никад се не затварају врата, ни дању ни ноћу, све то напољу и унутра од музике и људства зуји, бруји. Отисну ли се лађари, дође опет друга лађа, па све то тако иде сваки дан, сваку ноћ.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
напасти кад млин без престанка бруји и зузуће, па све изазива и буди ону скривену бубу у теби, тер и она почиње да зуји, проклетница једна, лоповска Зука Зукић: — Зу-зу-зу-зу, Миља сама код говеда ...
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Него шездесетпеторици војника! Ево долазе, распитај се шта мисле! Сваки зуји као кошница! Ајде, опипај било аскерима! Људи су сасвим озлојеђени, не крију шта мисле!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ви две ишле сте као сенке не дишући, не дајући чак ни муви да зуји. И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми желе.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Једном сам чуо те у гласу дрозда, На северу, а с пролећа је било; Једном си поглед крзнула ми крилом Пчеле што тромо зуји око грозда. Трезна халуцинација.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Сише мозак златна мува. Сјакти стакло: Свилеува. У невести гуња пева. Пукне пушка: Коцељева. Зују, зуји с оба ува. Гракне врана: Свилеува. Равно поље тајну згрева. Звек оружја: Коцељева. Од урока глог ме чува.
За зрцалом гранчица од дренка. Голо тело - јабука руменка! Уздуж собе пукнут мограњ, гримиз. Руј-стидница зуји о вретену. Веје перје - зујац у рефрену. Залелуја кућне душе мирис. МАЛА СОБА, БУНЦАЛИЦА Бунца здјела подбјелом.
ПРЕЛЕСТ СЕВЕРА ЦРКВА ДРВЕНА І Пој, јутрење: зуји пчела са плешивог светитеља. Бруј-ритмови тајних прела пале лампу Јеванђеља.
Помози воћки, ливади, косу љескици, деру, коњу и волу. Погледај, Вишњи, љепојку осу што зуји чашом као у болу! Брујницом борје нека забруји кад чактар клепне у алилуји.
Тобожњи кремен природе мушке покрети Твоји здробе у љуске. Несвесно струји једно у двома. Зуји ми кичма, колена хује, пуши се глава. Бојим се слома: зажижем псалме и алилује.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А рибица на зло наслутила и дјечаку воду замутила. ПУТНИК Прољеће је, зелено и лудо, блиста, зуји, подигла се буна, а ја сједим над школским задатком, и рјешавам нешто из рачуна: за колико, покажи се, Бране,
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Лети раздрагано изнад цветова; сужавајући кругове, скоро је стални црвени ореол изнад њих. Опет се диже, зуји, размиче свој лет.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
И како је само дивна тишина овде! Слушај!... ЈЕЛИСАВЕТА: Шта да слушам? СОФИЈА: Чује се како зуји пчела у чаши! ЈЕЛИСАВЕТА: Мени зуји у глави... СОФИЈА: Ти, Јелисавета, грешиш што мало не пливаш!
Слушај!... ЈЕЛИСАВЕТА: Шта да слушам? СОФИЈА: Чује се како зуји пчела у чаши! ЈЕЛИСАВЕТА: Мени зуји у глави... СОФИЈА: Ти, Јелисавета, грешиш што мало не пливаш! ЈЕЛИСАВЕТА: Кад да пливам?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Једна песма, која се певала на рачун надменог, самоувереног бугарског генерала Ратка Димитријева, још ми зуји у ушима, али не може да се штампа. Њен је рефрен гласио: „Еј, Ратко, Ратко! .... те братко!
Стојим уштогљено. А у ушима ми и сад још, кад се тога сетим, зуји она песма коју је наша сиротиња певала кад је Аустрија била напала Србију: Аустријо, нека, нека, тебе гора судба чека.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Дан летњи. Сунце припекло да мозак проври, од силне запаре чисто осећам вртоглавицу; нешто ми зуји у ушима, жеђ да ме умори, а поглед уморан, те једва гледам.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
у Доњој Стубици, Може је видети ко год хоће У лето, поподне, на улици: У топлој сунчевој струји Та бубица јасно зуји.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
самртну мемлу, а нешто што тек долази, што ће доћи, гомила се, тмасто и нелагодно, у далеким просторима, и смешно зуји, као опомена, а једна се глиста, дебела и пресечена напола, мигољи и гмиже, суманута, натраг у густину земље, а у
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Пучину гледам неба бистру, плаву, Док ранâ пчела негде близу зуји. А сунце лије, точи зраке вреле; Под жаром им, ја сањам усред јаве; И пред собом већ слутим воћке зреле, И шарен
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Коперник се ухвати за чело. „Обмана је што видим и што чујем, вино ми засењава очи и зуји у ушима“, рече он у себи, па појури у правцу своје ћелије. При томе му се кроз лукове аркада указа и лице Месечево.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно... У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно !...
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Још ми смрт у ушима зуји Ноћ с ове стране месеца често огрезне у непотребне истине и одушевљена клања. О, испод коже млаз крви моје чезне ноћ
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
у складност лит; Мож’ исказат муке твоје, Пак испеват срца бол, Музика ће струне своје Глас поклонит нежни, хол. Зуји пјесне глас пресвјати Дирне л’ пјевчик у клавир, Мир се таки мора сјати, У соглас’ју лежи мир; Мир да свагди ми
Лепо слушат како зуји Брег, долина у олуји Цевштине кад бљују страх, Брата нашег за једнога У сражен’ју уб’јенога Зрети сто их паст у прах.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
'ној окуци у гају, јекну штуц кô небески гром; за штуцом цикнуше двије мâле, па се раздера острагуша кô свети Илија. Зуји куршум око ушију. Препаде се покојни Партенија, па се обазрије и викну: — Устави, Симеуне! Устави, болан; доста је!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Како сте се онде били, Како сте се крвавили: Против сто си сам ишао, На хиљаду јуришао; Зуји куршум и кумбара, Грме горе и долине, А Козаку душа стара Од силине и милине — Дирнут ханџар из корице.
Ћипико, Иво - Пауци
свештеник у хитњи, и тога часа некамо одмагли. „Швета Марија” остаде у ушима Ради, и путем оно „швета” зуји му у ушима. Лутајући по граду, напокон нађе цркву у једној тијесној, загушеној улици, и — уђе.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Моли ме да прођем кришом кроз Сабориште и да видим има ли ту кога. Хоће ли ми овај ветар што зуји крај ушију разбистрити мало главу и хоћу ли се сетити свега што ми је рекла.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
пред Египтом самим, а Фарос зову га људи, Тако далеко од Нила, колико за дан преплови Пространа лађа, кад за њом зуји и дува ветар; Има и згодна лука, из које потискују пловци Широких бокова лађе, кад свеже зграбе воде.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
На Тимоку и Морави, – Како сте се онда били, Како сте се крвавили: Против сто си сам ишао, На хиљаду јуришао: Зуји куршум и кумбара, Грме горе и долине, А Козаку душа стара Од силине и милине – Дирнут ханџар из корице Или листак
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Онда сам се мало придигао да расхладим леђа. Покушао сам да разазнам да ли то хучи воз, или у мојој глави зуји од хинина. А хинин дејствује, и онако измучен замишљам како сада бацили маларије гину у моме телу.