Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
имати неког смисла то семе што је ту, јер је ту, и ја немам шта да мислим него лепо да пуним и даље ове чељусти што зјапе уперене на ону страну и да гађам тамо, да гађам, да гађам док се све оно брдо не претвори у прашину. Зашто?
Заиста све тако мора бити? Ето отворио сам ја и очи и срце за све што ово јадно доба покреће и предамном зјапе све крваве и отворене ране човечанства видим са свим како с праском прскају сви они обручи старе животне моћи
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
збори, што шарну румен отима зори, да ликом сине; Па намет-племе Немице круте, у ког и топа громовна уста, што тамо зјапе голема, пуста, ћуте и — слуте!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Хоће л̓ из кондира, Ко претеча скромна вечитога мира, Пасти кап на ране што зјапе и гноје? Хоће л̓ пасти капља што болове спира? Чекам. Нигде никог. Светлост дана гасне.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
а крупан снег пада те цврче пахуљице по ватрама, алачу оџе са џамија, док у даљини потмуло грме тешки топови, и зјапе под шатором раскопчане чакшире Ресимићеве.
— Циде. — Циминајца. — Држ'се, држ'се, Секула — парирају шегрти. Све тако до вечера кад освоји ладовина, и зјапе прозори као отворена огромна уста, или промаја лепрша завесе као исплажене језике.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Значи: још нисам у оној другој соби, међу непознатим изнуреним лицима. Мисао се мрси. На махове око мене зјапе бездане бијеле празнине кроз које пропадам. Па престаје и то. Бијела тишина без времена. Седефасти одсјев за вјеђама.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
и иначе маленој књижевности, где су право свечани тренуци тако проређено усамљени а пустолински размаци међу њима зјапе чамотињом сиротињства, онај који је отворио нову епоху српског песништва и младићком чари свога ведрога генија обасјао
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Снио сам те лепу, али данас, јао! Разривена зјапе твоја горда недра. Са храмова твојих песма није ведра А на твоје чело црн је сумор пао.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Књига историје живота, како је овде пред собом видимо, није ни пагинирана, јер иза сваке њене стране зјапе непознате празнине.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Демонтирана локомотива подсећа на лешину, празни вагони зјапе као гробови. Свуда старо одело, побацане капе и хартије, просути џакови брашна, као да је вихор беснео над мирном
Опет бивак неке батерије. Каре без точкова леже као мртвачки сандуци, а разлупане цеви зјапе као мртве змијурине. Мало даље, пепео сагореле сламе и димљиви угарци дрвених делова.
Са огромних дреднота и крстарица зјапе топовске цеви... Нашу пажњу привлаче велики шарени бродови на чијем су трупу насликани неки троугли, правоугаоници или