Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
ове године од мене получиш да за то ја и ти нашему милостивому и благодјетел|ному З о р и ч у благодарити имамо. Ибо оно што сам се ја надао јоште после три или четири године сопственим пристарањем и иждивенијем учинити, то исто у
Но нико није тако показао достојинство басне како Христос, Спаситељ наш, уподобљавајући њу царствију небесному, ибо причта није ништа друго него (аλληγорιа*1) инозначаштаја и иносказајема наука, а то је и сама басна.
Но οнајлепше чему нас ова басна учи, ово јест: да се силни не узда у силу своју, ибо „Еστίν Δίκης ορθαλμός, оς τа πάνθ΄ ορά”: „Ј е с т с у д б и н е о к о к о ј е с в е в и д и”.
добро што они чине и како злопате, пак све то узима себи за науку и чува се, а будала неће ништа од паметна да прими, ибо, при прочеј лудости, ово му је највећа: да се сам себи најпаметнији чини и за срамоту држи од другога што научити.
А хоће ли то бити? Хоће, без сумњенија. Ибо неправда превраштава престоле силних! Онај Вечни и Премудри, који је све што видимо створио и одржава, он све види, и
Може и то гди бити, но овде баш није тај догађај, ибо лисици одрезати реп толико чини колико човеку нос; једно и друго ужасно боли. А натура је у тому премудри учитељ.
А себе сасвим злосрећна вмењаваше, ибо при толиком товарењу и муци ни плеве до изобилија нема. Дође време на војску поћи.
Ово неразумно мњеније навластито женскому је полу штетно и погибелно; ибо оне по вишој части у лепоти сву цену своју и достојинство полажу.
Њима то не може завидити, ибо свето јестество то не да. Ми, већ стари, сами себе не можемо тако ласно побољшати како можемо нашу децу.
томе постарају и потруде да њихови унуци и унука унуци бољи, паметнији, сљедователно и бла|гополучнији постану и буду. Ибо истинито и право благополучије из просвештенија ума и добродјетељи рађа се и происходи.
Она има неко сродство с шалом, ибо обично, шалећи се, људи не говоре оно што мисле; но неки из шале тако обикну лагати да и без сваке шале лажу.
ваља чувати од свакога и у шали и без шале лагања и с злим и лукавим намјеренијем говорења, како год од једа и отрова. Ибо, ако се из детињства томе науче, за живота се неће моћи одучити.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
да ће они нам дати војску, оружије и проче војеве потребе, и да ће нас конечно ослободити испод ига турецкога, ибо су наши преци у сваком случају превржени и верни били двору аустријскому, а особито у рату с Турцима Јосифу цесару
Генерал посредством својим помежду нас и Турок ничего не успјел, ибо Турки не пристали на наши пункти котори ми предложили.
, сутра ЗАИРА, тур., храна ЗАРАР, тур., штета ЗДЈЕС, рус., овде ЗОВОМИ, слон., звани, названи ЗОР, тур., сила ИБО, слон., јер ИЗВЕСТАН, рус., познат ИЗМЕТ, тур.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
А при томе, они и онакови за какове ја пишем неће всује, читајући ово, тру|д себи задати, ибо мој всегдашњи у описанијам мојим конац, то јест ползу, гдигди и увесељеније читатеља, нећу ја ни овде нимало испред
не само вами него, кад би могуће било, свим земнаго нашега круга садашњим и будуштим житељем соопштити и приподати. Ибо, зактевајући ви од мене описаније знаменитији[х] моји[х] прикљученија, чрез то дајете ми повод да вам опишем и
њему потчињен бити, будући да је Свети Спиридон патрон Корфа, а ови је био мирски свештеник, то јест епископ ожењен, ибо у његово време монаси јошт нису били сасвим преобладали.
нејма доброте и вредности над њи[х]овом; но из тога самога узрока, ако се на зло упуте, ту се ваља здраво на ум узети; ибо велика хитрост, кад се на лукавство преобрати, велико је зло; али злу, пакосну и лукаву при Јеротеју није било станка
Тартана идриотска била је средње величине, новоустројена и здрава, но одвећ обремењена, ибо осим обичнога товара у вештма на[х]ођасмо се ту около 50 персона пасажира, од којих половина је била жена и деце, који
Ко ово прими за велеречије, весма се вара, ибо пријатност коју толико хвалим не состоји се у готовљењу, него у природној сласти рибе, зеља и зејтина.
послати некога попа Ђику у Примет и у друга неколика места к неким албанеским агама ради општи[х] своји[х] дела, ибо Хормовити имаду своје договоре и сојузе с многи поглавари и пашама у Епиру и у Албанији.
верни друг да нипошто не прелазим у Турску земљу пре него се мир закључи и док не видим исте Хормовите у Корфу, ибо делфински паша, чрез којега владеније надлежи прећи, сложио се је с другима.
Онаковом добродетељном мужу ласно је било венац похвале саставити, ибо сав пут живота његова био је покривен с цвећем благонаравија и добродетељи.
За њи[х]ове и њи[х]ови[х] други[х] пријатеља тајне нимало нисам марио знати и ово није ми ни длаке мучно било, ибо, спокојство срца и внутрењу духа тишину весма желећи и љубећи, на љубопитства, подозритељства и на интриге мрзио сам
Али и[х] ја не жалим за две причине. Прво, што и до данас, спомињући их, радујем се и | веселим. Ибо „Хоѕ еѕт, вівере біѕ, віта поѕѕе пріоре фруі.” То значи - „дваред живити, кад ко може и прежњим услаждавати се животом.
весма жалио на архиепископа; но, на неколико месеци затим познао сам да је много боље учинио не исполнивши обештаније, ибо будући наумио скоро преставити се, да нас је послао био тамо, би се у великој заплетки нашли не имајући од кога
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И отечество уж, ненавидит, ибо в њем бољшој тут мње завидит, жит в том не даја, всјуду гоњаја опшчој Зоил, опшчој Зоил.
седећи, Неки ми се разговор на пенџеру чује, И мени се учини да се некто псује, Но разбрати не могох кто и што вељаше, Ибо ухо на ухо друг другу шапташе. Ја возведох очи посмотрети напоље, Но, о тешке туге и велике невоље!
Ја забравих двери, своју сабљу дочепав, Стрепим сам у мраку, код пенџера став, Ибо преко двора, от всјех в домје одјељен, Живих сам у домићу к'о у шуми јелен; Ал' ето ти опет, ко из грозне туче, Са
11): „Ниња. Часто в Росији, когда силни не истовствујет вјетер, домове забљут сја, ибо у њих јешче и во градјех древених домов јест, каков би тој в нем же аз в Москвје жих.