Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
с., 23, 1968, 60). У околини Бјеловара помоћу б. т. (или иванове траве) девојке гатају о удаји. Од ње на Ивањдан пре сунца свака сплете венац (са »главицом лука чешњака«) и потом га
остављено на средини покошене ливаде, оно вели Ивану ливадару: »Ко би мене покосио, Ја би њег̓ва љуба била«, а на Иванове речи да би обљубио и оставио одговара претњом да ће га казнити месец, звезде и сунце понајвише (ибид., 143).