Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЧИНА ЛИЦА Јеврем Прокић Павка, његова жена Даница, њихова кћи Спира, Јевремов пашеног Спириница Ивковић, адвокат Госпа Марина, његова тетка Секулић, полицијски писар Јовица Јерковић Сима Сокић Срета Први грађанин Други
ДАНИЦА (разгледа дневне вести и чита наслове у себи). ВИ ИВКОВИЋ, ПРЕЂАШЊИ ИВКОВИЋ (пошто је куцао): Извините! ДАНИЦА (хитно устаје). ЈЕВРЕМ: А ти си, господине Ивковићу? Изволи!
ДАНИЦА (разгледа дневне вести и чита наслове у себи). ВИ ИВКОВИЋ, ПРЕЂАШЊИ ИВКОВИЋ (пошто је куцао): Извините! ДАНИЦА (хитно устаје). ЈЕВРЕМ: А ти си, господине Ивковићу? Изволи!
ДАНИЦА (хитно устаје). ЈЕВРЕМ: А ти си, господине Ивковићу? Изволи! ИВКОВИЋ (Даници): Хтео сам да се извиним! Вас опет узнемиравају моји клијенти? ДАНИЦА: Да.
Вас опет узнемиравају моји клијенти? ДАНИЦА: Да. Малопре је био један који се, сиромах, жали да га гоните као вука! ИВКОВИЋ: Хе, шта ћете! Такав је наш посао. Али, неће вас више узнемиравати. (Вади из џепа једну таблицу на којој пише: Адвокат.
ЈЕВРЕМ: Е, баш добро! Прикуцај ти то лепо на твоја врата, да те лакше нађу твоје муштерије! ИВКОВИЋ: Хвала богу те је стигло. Нећу бити овде два-три дана па би вас још више узнемиравали. ДАНИЦА: Нећете бити овде?
Нећу бити овде два-три дана па би вас још више узнемиравали. ДАНИЦА: Нећете бити овде? ИВКОВИЋ: Да, морам мало до Београда, због избора. На дан-два само. ЈЕВРЕМ (тргне се): Због избора, је л'?... Аха, аха!
Аха, аха! Дакле, мислиш због избора у Београд. Хм, хм! (Маше за леђима руком Даници да се уклони из собе.) ИВКОВИЋ: Мораћу! ЈЕВРЕМ: Па јесте! (Маше енергичније Даници, која га први пут није довољно разумела.
Клањам се! (Одлази.) ИВКОВИЋ: Довиђења, госпођице! ВИИ ЈЕВРЕМ, ИВКОВИЋ ЈЕВРЕМ (пошто су остали сами): А овај... шта сам оно хтео да те питам,
Клањам се! (Одлази.) ИВКОВИЋ: Довиђења, госпођице! ВИИ ЈЕВРЕМ, ИВКОВИЋ ЈЕВРЕМ (пошто су остали сами): А овај... шта сам оно хтео да те питам, господине Ивковићу? А, тако. А...
шта сам оно хтео да те питам, господине Ивковићу? А, тако. А... идеш ли мало у Београд, а? ИВКОВИЋ: Па да, да се видим с пријатељима, да разговарамо. ЈЕВРЕМ: Да разговориш... о изборима, је л'?
ИВКОВИЋ: Па да, да се видим с пријатељима, да разговарамо. ЈЕВРЕМ: Да разговориш... о изборима, је л'? ИВКОВИЋ: О изборима, о кандидату. ЈЕВРЕМ: Како о кандидату? Зар није Петровић ваш кандидат? ИВКОВИЋ: Он је био прошлога пута.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У нови (стр. 273). Песма је први пут објављена у Подунавци, бр. 18. за год. 1857, стр. 137, са потписом ивковић. Онде је ст. 2 строфе ВИИ: Ја протрну: „Биће Л....!” — што сам ја попунио; о тој Ленки, која се као удовица 1859. год.