Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Одмах на челу тога дела беше наштампан овакав указ: »На предлог нашег министра тих и тих послова постављамо: Ивка Ивковића, привременог попа ИX класе парохије дивљачке, за привременог келнера исте класе у гостионици код »Три кеца« у Шапцу;
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Ако! ПАВКА: А нешто ми се много распитује о Даници и хвали господина Ивковића и уопште... Прекјуче ми чак и рекла: „Бога ми, госпа-Павка, да гледамо ми да се ородимо!” Ето, тако ми је у очи рекла.
Марина одмах журно одлази на задња врата. Она је отишла да извести Ивковића о срећно свршеним преговорима): Јевреме, кажи драгичка! ЈЕВРЕМ: Пст! Чекај! Кажи ти прво драгичка!
И ДАНИЦА, ИВКОВИЋ, ПАВКА ДАНИЦА (испраћајући са мајком Ивковића, који је завршио посету и пошао): Што тако журите? ИВКОВИЋ: Шта ћете, послови!
Није! Напротив, то је доброчинство. — А, истина, је ли твој момак бележио ко све долази код Ивковића? Јеси ли му рекао да бележи? ЈЕВРЕМ: Јест, рекао сам му! Младене! СЕКУЛИЋ: А је л' послао Срета плакате?
МЛАДЕН: Чујем, него газдарица ме задржава. СЕКУЛИЋ: Јеси ли ти записао мени сваког редом ко долази код Ивковића у канцеларију? МЛАДЕН: Јесам! СЕКУЛИЋ: Где ти је тај списак? МЛАДЕН: Немам. СЕКУЛИЋ: Како немаш?
Х СРЕТА, ПРЕЂАШЊИ СРЕТА (из џепа му вири ролна црвених плаката): Добар дан, добар дан желим! (Смути се кад види Ивковића.) ЈЕВРЕМ: Добар дан, Срето... (Збуни се и сам.) Овај. (Ивковићу.) Иди да пробаш слатко од ружа... ИВКОВИЋ: Доцније...
ЈЕВРЕМ: Шта ми би?... Казао сам ти... то није мој говор, то је његов. ЈЕДАН ГРАЂАНИН (улази код Ивковића и даје му једну цедуљу).
(Залазе иза кулисе препирући се.) XИ ЈОВИЦА, ИВКОВИЋ ЈОВИЦА (улази код Ивковића): Добро вече! ИВКОВИЋ: Добро вече, газда-Јовице!
Нисам још гласао. ДАНИЦА: Е, па, ето ви, на пример, могли би гласати за Ивковића? СПИРА: Ама, зар против Јеврема? СПИРИНИЦА: Ју, црна девојко, шта говориш? ДАНИЦА: Ја врло паметно говорим.
Ја остајем и даље вереница господина Ивковића. СПИРИНИЦА: Ама, је л' тако да јој кажем? ДАНИЦА: Тако, од речи до речи! СПИРИНИЦА: Добро... (Оде.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тако Ћоровић у Предговору Српској грађанској лирици XВИИИ века, XXИИ, пише да је у песмарици Матије Ивковића преписан Горестни плач, а потом и Плач (в. о томе и Остојић, Захарија Орфелин, 100).
онима Аврама Милетића и Матије Ивковића); још више него ове можда и случајне спољне подударности, на овакво домишљање упућују и структурална, сложена метричка