Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
) Канда се чује ларма? Море, ови одистински иду! О, брате, што ме снађе напаст ни крива ни дужна! (Ослушкује на Ивковићевим вратима.) Није овде, отишао је у агитацију. (Вири.) А говор ено га тамо на столу лежи. (Вади кључ из џепа.
Живео! (Музика свира један марш све до краја сцене.) ЈЕВРЕМ (дочепа се за косу): Па овај украо мој говор!.. (одјури Ивковићевим вратима, откључа их и улети у његову собу.) Господине... господине (Клоне.)... Ништа, шта, хтео сам... управо... дакле.