Матавуљ, Симо - УСКОК
— запита жена. — То је моја ствар! Хајде, не дангуби!... Сјутрадан око ручаног доба стиже владика с ђаконом Ивом. Цијело братство дочека га пред двориштем. Јанко сјеђаше под орахом у дворишту.
Ћипико, Иво - Пауци
Испред њих ходаше Марија и њезина другарица. Цирило у путу свакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом. Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села.
Кад га Цирило угледа, замрије му на устима смијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Јуром. Дон Фране упути се с Ивом. У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. — Зар ниси чуо? Та ти спаваш у цркви!
Код своје куће Јуре и Марија растадоше се с Ивом. Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима претстављаше му се у то слика пустоши и невоље људске.
— Па се окрену к њему: — А како ти живеш? Зар ти знаш што те сутра чека? Ућута и погнутом главом иде пред Ивом. Опет избише на обалу.
Па, коракнувши неколико пута уздуж по соби, устави се пред Ивом: — Опростите !— рече, наједном уозбиљивши се: — Пуно посла! Дођите по подне, немам времена ...
— Нисам се престрашио! — рече, рукујући се с Ивом. Тада Ивин знанац претстави му другога господина, угледнога политичкога чиновника.