Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Та ти си већ велика девојка! Па што те тетка не пушта у коло? Ја ти већ идем, и момци веле да ја најбоље играм“. „А ја ти, Алекса, и не знам играти“, рекох му, тужио осмехнувши се.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Постаја мало, па ето ти оног момчића, поднесе капу и газда-Милуну да му да бакшиш. — А не играм ти ја момче! — рече Милун смешећи се. — Иди тамо оној момчадији. — Ево на!
Кад близу Милуна, он извади десет пара, па зовну: — Оди, море, амо! Баш иако не играм, вреди дати таком свирачу! — па баци десетак момчету у капу и завири лакомо да види колико је накупио. — Хвала, газда!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Не може ништа да се разуме, само што Зеленбаћ једанпут викну, колико игда може: — А ко мене може натерати да играм више? Камо тога? После опет наста нејасан жагор и свађа. Онда чусмо како се врата отворише, гунђање и кораке.
Зар да се играм „девојачким срцем”? Ако ћу истину рећи, на сваки начин пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не
Она пристаде да игра мица. Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео даје она уверена да ја играм како најбоље знам и да је не пуштам хотимично да добија.
Опет уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесет шест фуната у њој. Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео
Ја све то гледам. Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса са Јовом адвокатом и Николом поручником. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Па и ја певам, пијем, ждерем, играм, и све радим у неком бунилу, а осећам добро како живот плете и мрси нешто око мене страшно, непојмљиво и фатално.
Знао је он шта ради и сваки паметан човек зна шта треба да ради. Онај који не уме да подвали подвале њему, вели. „Играм ја карте с командиром па намерно губим и увек у шлаги онај „бољи“, а ја стално на осуству и ситничарим тако и
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Ах, то је „гумиласти!” Ја који сам у Венецији видио играти „Церітто”, да ја таково што играм! Шамика је имао два своја обична јака израза: „гумиласти” и „кабинетсштик”; „гумиласти” кад што презире,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Како да играм кад не чујем музику? Сели смо на онај кауч покрај баке која је већ спавала са главом на креденцу. Изгледа да су ме оне
судија окружног суда. Дошао и он својима у госте из Београда. – Шта то радиш? — пита. – Играм се клиса! — кажем. – Дај да ударим једном!
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Усних да посјекох Ислам-бега и његову главу натакох на јатаган, па је држим високо и играм и попијевам по нашем пољу, а преда мном силна војска, све људи без глава, и они поигравају, а за мном се разлијеше
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ја у руци једној чашу, А у другој — опет чашу, У устима песмицу, Вама, браћо, здравицу, По винскима капљицама Играм весô међу вама, Браћо мила, здраво, здраво! Вина доста, то је право, И момицу белу, једру, И пламени мач о бедру.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— А, господинче, — предусрете ме. — Камо чича-Марку ракије? Тако ли ти? Чекај, да ли ћу да ти играм на свадбу. Ућутках га дуваном и уђох у виноград. Жене ме једва дочекаше и осуше грдњама: где сам био? што не радим?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: На бал, ја, која сам некада на бароне преко рамена гледала, сад с чизмашима да играм? Волим пређе цркнути, него да се тај покор учини. Ох, Боже, шта се чини од мене! СРЕТА: И ти баш нећеш?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Не бјежите мракуше и вас здјеле чекају.) - Тече пјесма сјетница, кроз тавнину присјетак: играм вепра Путаља око дуда квргавог. (Сабља ми је преслица с дјевојачком обрвом.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Био је пет година старији. Иако сам била девојчица пуштао је да играм с њима, дечацима, и бранио ме. Када се вратио из марине родитељи су га оженили. — Је ли то скоро било?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
туризам по паклу мада пресуда још није пала Картароши да вас нешто питам има ли за мене места за столом хоћу да играм чак и без весеља можда је и милост коју чекам само обрт у божанској коцки обрт достојан великог блефа ратничког
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Господине поднаредниче, то је текст из једног позоришног комада! Ја у том комаду играм Стефана, и кад ја кажем: „бар то је лако објаснити, ја мислим”, ту Филип, који у том комаду игра Уроша, упада са
Нормална је нервоза уочи представе! ЈЕЛИСАВЕТА: И мом темпераменту уопште не одговара да играм мушкарца! ВАСИЛИЈЕ: И то ми кажеш сада, пред премијеру!...
Хоћемо ли да наставимо са паковањем? ЈЕЛИСАВЕТА: Не само да морам да играм мушке улоге, него ћу изгледа морати да радим и мушке послове! ВАСИЛИЈЕ: Ја не знам шта бих, да ми није тебе!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Он је, он је! — узвикнуше остали и чисто одахнуше, као човек који скине с леђа велики терет. — Ја не могу да играм улогу опозиционара — јекну онај грешник очајно. — Како не можеш? — пита председник. — Нека буде други опозиционар.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
На њој, сви одреда његови, Аћимови, непријатељи. Играли су и веселили се његовој срамоти и пропасти. Сад играм ја. Аћим поведе полако, господствено, са штапом преко руке.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А ја пијем, јоште пијем У том ми се срце пара Ћутећи се само играм Љутим врхом од анџара. Ђ. Јакшић XВИИ ЈОШ... Један дим још, једну чашу, Једна песма, једна сека!
Попа, Васко - КОРА
ВЕДРИНА ПОЗНАНСТВО Не заводи ме модри своде Не играм Ти си свод жедних непаца Над мојом главом Трако пространства Не обавијај ми се око ногу Не заноси ме Ти си будан
језик Под мојим стопалима Не идем Дисање моје безазлено Дисање моје задихано Не опијај ме Слутим дах зверке Не играм Чујем познати псећи удар Удар зуба о зубе Осећам мрак чељусти Који ми очи отвара Видим Видим не сањам.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
НИНКОВИЋ: Па останите, ко вам то брани! ЖИВКА: Како то „па останите”, а овамо бриџ? Зар да играм бриџ, па да останем поштена? НИНКОВИЋ: Зашто не? ЖИВКА: Ама, није бриџ.
ЧЕДА (прави се узбуђен): А, тако?!... ВАСА: Па тако, дабоме! ЧЕДА: И ова партија табланета што је играм ја већ две године не вреди ништа? ВАСА: Узми сунђер, укваси га и избриши таблу, ето ти! Разумеш ли ме сад?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Ја сам срећан, ти си моја, гледај ме, ја играм од радости, ти си моја, оди да те пољубим. Ја сам твој. ЕВИЦА: Шта је теби, Васо, ти канда ниси при себи?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Летим у сну, играм по воздуху, Свирам, певам, кликћем од весеља, Чујем Љубе пјесне миле слуху: Немам, пловјашч, у радости жеља. Сни!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Све по латински?... Вила ил’ кастел? Ил’ тако нешто?... Тек нешто ново јест? Па виђаш ли је, ха? ВУЈО: Играм се с њоме. БОГДАН: Шта? Шта, Вујо, Играш се с њом?... КАП. ЂУРАШКО (у себи): Игра се с њоме! Е гле ти скотине!
ВУЈО: Знаш, матор је човјек дијете — избиј зубе, лези у бешику — до јучер се играх јунаках, а данас, под сиједу косу, играм се пасах. БОШКО: Што не вукова, Вујо?
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
А ја пијем, јоште пијем — У том ми се срце пара — Ћутећи се само играм Љутим врхом од ханџара... 1861. ПАДАЈТЕ, БРАЋО... Падајте, браћо! Плин’те у крви! Остав’те села, нек’ гори плам!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Дед да се вратим на нешто ведрије: видите ли ви да ће та Сока постати лепотица првог реда? Знате, ја се тако чешће играм шале, и тражим јој љубавну авантуру међу оним балавцима њеним колегама у четвртом разреду...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— »Ја би желила чешаљ с дијамантима; ја би аљину као што се у Паризу носи; а ја да највише на балу играм; а ја би опет желила да се онај у мене заљуби кога ја оћу«. Верујем, господичне, лепа је ствар желити.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како то да каже своме маломе госту? — Тек када оздравим, моћи ћу да се играм! — шапну дечак, а чудни малиша се намршти, и рече му да не прави будалу од себе. — Устани и дођи!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ако л' пашем сабљу оковану, ја сам сабљу за благо купио. Ако играм колом уз кадуне, ја се, царе, нисам оженио, — и ти с', царе, био неожењен.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм“. Играју сви; кликћу и подврискују уз оца силна ћеманета, зурле и дахирета.
И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм“. Играју сви; кликћу и подврискују уз оца силна ћеманета, зурле и дахирета.