Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јер шта је то победа, и може ли је данас бити? А ми пијемо у логорима за срећне резултате, играмо бесно, делимо ордење, заводимо један другом жене, претимо и певамо у оном лудилу осуђеника пред вешалима, а те
Африка
Смемо да играмо, смемо да га поздравимо, здраво, здраво! Играјте, играјте, дајте нам ватре!“ Познато је да црни, у највише случајева,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
при стрижби, изговара следеће речи: „Да је живо и срећно; да је срећна стрижба, да је д’лговечна; сад на стрижбу да играмо а кроз неколико година на свадбу, да Бог дâ!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
ИИ Траже се сви они барови у којима смо учили да се опијамо и играмо енглиш валцер, тражи се Меги Фриза, Деса Кеса, Лили Петобанка, које су плесале игру са седам велова под лажним именима
— излете пред нас Бајчетић, озбиљан човек, политичар.— Умало ми не разбисте шофершајбну! Шта то радите? – Играмо клиса... — одговарамо. а све очима тражимо изгубљени клис.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— ’Оћемо л’, фабрико? — пита га Јова. — О, ја, да играмо. Али нема крадиш жандарм? — условљава Кристијан — јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.
— А, ти јуче крадила много! — смеје се Шваба. — Јуче је јуче, а данас је данас. Него, у шта ћемо да играмо? Ако ти добијеш, да узмеш моју Кају. — О, за мене добра моја Кати; она мене прави кнедле, мени не треба тве жене.
Таквим комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на »џандару«. — У шта играмо, Швабо? — пита га Јова. — Са једна кафа! — вели Шваба.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Зима, зејо, оди да се играмо! — И лани је била, тето, — одговори зец. — Зар си ти лањски? — запита га она. — Јесам, вала, и преклањски!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мислим, то коло... Излазимо из „мерџе“ и хватамо се за руке, па док то проклето коло дрнда и трешти, ми играмо „двојац“.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Дивље сред плавети играмо коло, с вечери голи спавамо крај премлаћених кипова. Кришом нас питају певачи; ко је то био на сахрани неба, ко
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
који није дозвољавао одговор како су ово само претпоставке, да и он сам зна да у рату тако не бива, да се ми сада не играмо војске и како ја треба озбиљније да схватим своју дужност. У ставу „мирио“ мрмљао сам без прекида: — Разумем!...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
до појаса, А деверу, војно ле! до колена, С младожењом, војно ле! равно расла. 65. Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове рабра свога, Да јој скрињу сребром поспе.
65. Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове рабра свога, Да јој скрињу сребром поспе. Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове баба свога, Да јој скрињу сребром поспе.
Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове баба свога, Да јој скрињу сребром поспе. Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове мајку своју, Да јој скрињу сребром поспе.
Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове мајку своју, Да јој скрињу сребром поспе. Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове браћу своју, Да јој скрињу сребром поспу.
Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове браћу своју, Да јој скрињу сребром поспу. Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове сестре своје, Да јој скрињу сребром поспу. 66.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Прави глумац треба да уме да игра и клупу, и метлу, ако треба! ЈЕЛИСАВЕТА: И не знам зашто играмо баш те Разбојнике! ВАСИЛИЈЕ: Зато што је Шилер немачки писац! Кога би нам другог дозволили да играмо?
ВАСИЛИЈЕ: Зато што је Шилер немачки писац! Кога би нам другог дозволили да играмо? И зато што наша публика, наш народ — са својим хајдучким, устаничким и слободарским традицијама, овако непокоран,
ЈЕЛИСАВЕТА: Та дозвола се тражи само у Србији! ВАСИЛИЈЕ: Па шта? ЈЕЛИСАВЕТА: Могли бисмо да пређемо у Босну! Да играмо у Вишеграду и Горажду... ВАСИЛИЈЕ: Теже је Србину данас у Босни, него гуји у процепу!
ЈЕЛИСАВЕТА: Па не можемо се убити, ако немамо! Даћу јој неку од мојих хаљина из „Вишњика”. Ионако не играмо руске комаде.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Бићемо укопани до поноћи, чим се раздани моћи ћу да тучем бочном ватром. Играмо се, као деца, рата. Прилази нам затим испитна комисија, са председником генералом Сњарићем, на коњу.
Иако ја стојим, пред њим, у ставу мирно, чини нам се као да смо се вратили у детињство и да се, војника, играмо. Подсећа ме како сам га једном одаламио.
Зна се да је цар Карло цврцнут, већ ујутру. Ми, међутим, играмо валс, као да смо на Марсу. Крајем октобра цврцнути Карло, уплашен од крви, распустио је аустријске земље, као што се
Пошао сам му у сусрет колико сам могао. Играмо се рата, као деца, у миру. Кроз доглед, случајно, примећујем прве патроле непријатеља, а после и више стрелаца па
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Па да нисте уз владу, не бих вас ја ни изабрао! Хоћете, ваљда, да сад ми министри играмо улоге опозиције? Идућих избора нећете ми ви доћи.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Како их се други бојат неће кад могаше облагати дужда! КНЕЗ ЈАНКО А бјеше ли игре у Млеткама, као ово те се ми играмо? ВОЈВОДА ДРАШКО Бјеше игре, али другојаче. У једну се кућу сакупљаху пошто мркни и пошто вечерај.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Брзо забаци шамију и сиђе. Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече: — Хајде да играмо. — Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Дарвин се обрати унучићима. „Шта радите врапчићи моји?“ „Дивно се играмо!“ - Ово је арапска пустиња! „Ово је пас Џуки!“ „Ја сам лопов Алија!“, гракнуше дечица.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И картали смо се много и у велике суме, у лире и наполеоне, и нове новцате новчанице, хладнокрвно, цинички, као да играмо с туђим парама, и као да је оно слама а не новац, по групама, сатима скрштених ногу, на меким свиленим шиљтетима једне
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Па зашто је онда потребно да се играмо жмурке, да се скривамо иза тих паравана, да причамо тобоже о другима, да људе гњавимо причом како је добром Киму
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Само... ЧЕДА: Шта само? ВАСА: Ми ту удају не рачунамо. ЧЕДА: Како не рачунате? ВАСА: Па тако, брате. Играмо, рецимо, ја и ти табланета, је ли?
Петровић, Растко - АФРИКА
Смемо да играмо, смемо да га поздравимо, здраво, здраво! Играјте, играјте, дајте нам ватре!“ Познато је да црни, у највише случајева,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
пушкомитраљеза, око седам стотина шездесет митраљеза, пет стотина осамдесет топова и осамдесет и један аероплан... Играмо на последњу карту: или-или! Све је у напрегнутом стању ишчекивања, као запета пушка. Цео се фронт утишао.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Славна забава! Бата Рајковић, у другој соби у апсу ја због безобразлука а она због бога Зевса — и кроз зид играмо транге-франге. Шта бацаш, шта носиш, изброј штихове, плаћај, — све кроз зид.
— Нисмо много пили, а нисмо ни много лармали. Под амбаром на слами смо пробали да играмо коло, али снаге за коло није било. Миша боктер не може од ракије, младићи не могу од вина.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ЛОВЧЕВО БДЕЊЕ Ја и осам европских досада Поседасмо да играмо карата: Имена Дантона, Робеспијера и Марата Спомињемо уз смех.
Болни, згрчени и хладни, ја и осам досада И три вође револуције, играмо се, картамо. А на картама да су слике љубовца наших, о јада; И наших очева и пријатеља, да л' знамо Ил' само нам се
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ВАСКА (иде ка супротним вратима вичући): Стано, ходи и ти овамо. Ходи да играмо и да певамо. ОСТАЛЕ ДЕВОЈКЕ (одлазећи играју и певају): Шано душо, Шано, отвори ми врата, Отвори ми, Шано, врата,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дјечак огорчено пљуцне. — Пхи, баш су ми и то неки кићени свеци! Да они мене нешто замоле, на примјер да се играмо „труле кобиле“или шта било друго, ја бих одмах скочио. — Ма шта ти то гунђаш? — упита га Јованче, његов друг из клупе.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
За Раде комшијче, за наше сељанче! Јелке, тамничарке! Јелке, зулумћарке! Ела да играмо! Ела да трупамо! Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају
Јелке тамничарке! Јелке зулумћарке!... Ела да играмо! Ела да трупамо! Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.