Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Мост, који је донде пркосио пенушећој се страхоти, сад се једним треском распао. Тешким балванима као ситним иверјем играху се бесомучни таласи.
И неколико јастука и других лаких ситница изнесоше бујни таласи и играху се њима; пандури, који су с оне стране опасности стајали, викаху: — Људи, јастуке износите!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
, итд. За разговором дође шала, за шалом игра... Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи. Њихова мрка лица посташе ведра и весела као небо...
Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху у авлији. дечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место. У глави му је врило као у лонцу...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Сву ноћ напудране маркизице мале На врх ципелица сатинских и финих Играху менует; и мирис дуж сале Вејаше кô ветар од лепеза њиних.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Војници око њега — у модрим гаћама и црним јапунџетима а на глави високе клинасте капе — играху чудне игре и пјеваху непознате му пјесме. Није им ни говор разумијевао, но на прсте разговараше ш њима.
Лице му, обично жуто, бјеше се заруменило од свјежа ваздуха и од покрета, те му чисто весело играху очи и осмијак на устима.
Како главари одоше за њим, момчадија ухвати коло а у колу по двојица, по четворица, играху оро, кликћући као орлови, и махајући рукама, као орлови крилима.
Лијеп вијенац дјевојака и невјеста младијех сави се украј момака. Момци их раздвојише, па се помијешаше, те и оне играху оро. Дивно коло, а у томе колу најдивнија вила бјеше Стана Пејова!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
седма Ирмос Божијег силаска огњеног застиде се Вавилон давно, због тога људи у пећи радосном ногом као у светлости играху појући: Отаца наших Боже!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Сву ноћ напудране маркизице мале, На врх ципелица сатанских и финих, Играху менует; и мирис дуж сале Вејаше к'о ветар од лепеза њиних; Док је гост, међутим, прешао у збору С једним кардиналом,
Краков, Станислав - КРИЛА
Смрзнути војници играху овде од зиме, и трупкаху укоченим и уморним ногама о тврду, хладну земљу. Други се згрчили подбиј ени под нешто
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Тај пољубац душе пио нам је до дна, И хиљаде шара, врелих кô страст лавља, Играху кô очи два пантера сродна, Док небеса сива биваху све плавља.
Ћипико, Иво - Пауци
Око пете уре изиђе пред дућан. По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије. Дјеца се играху на буче и на плохе. Он се заклони иза куће у хлад. Час је гледао у сунце, час стајаше тако к'о бесвјестан.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А прошле сниваше ноћи где, с Кићом, лутају сами По тавној дубини шумској. И у тој прохладној тами Они се играху дуго, док вихар однекуд стиже, И с њених детињских груди ненадно покривач диже И залепрша скуте...