Матавуљ, Симо - УСКОК
али зачуше велику грају код Мргуда Шутова, те увратише и затекоше готово половину браства, међу осталијема и Милицу. Играше се оро. Сва их омладина дочека весело. Послије игре, сви навалише на Крцуна да пјева уз гусле.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. — Шта хоће и чему ово?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела ватра, која га грејаше у послу. — Ви, одмор... да. Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Када коло на трави играше, Бјеше ведро, пак се наоблачи, По облаку зас’јеваше муње. Све ђевојке к небу погледаше, Ал’ не гледа Милица
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Дошавши већ близу бабе пође јој с плећи те шумке пут ње, и његовом срећом баба се с оном тицом играше и према сунцу бискаше, а он полако те бабу за косе.
Сви се зачуде њезиној лепоти а особито звезди на челу. Царски син узме је, те играше с њом, па је запита од куда је, а она одговори: „Из Чизме града.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он му зловољно окрете леђа, али црвена квадратна мрља играше непрестано пред његовим очима кудгод би их упирао. Осврте се, тражећи помоћ, по дворани и дозва к себи, чим их спази
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења. У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Међутим намрштени харамбаша упре поглед изнад њих негде у даљину, па се дубоко замисли, а руком се играше са голим јатаганом, по изгледу само да нареди да му повију Спасу Чемерикића, те да му одруби самовољну главу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јер сам Бог чуваше они ћивот. То Давид цар гледећи врло се забрину, а што да чини? Похвали Бога и он скачући играше пред ћивотом преносећи га с брда у свој му град.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Та сви скочише сас резилење... Викају: не прилега на чорбаџијску керку у оро играње по ма’але... — Е, а зашто па играше? — Па теб’ те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она... — Она ти каза то? — Ба!
— рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување... — Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...