Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Дан леп, планине се зелене, а поветарац носи са големога Ртња мирис од здравца; по врховима планинским играју се златни и ружичасти облаци, изгледају као леп венац од самога цвећа — и, одиста, учо, каткад ти се чини као да га је
Већ су се многи, ознојени и уморни, пустили из кола, само још понеки момак и девојка играју, али усиљено; само Чукурова Стана што је високо дигла главу, па се лукаво смеши на мог побратима...
Не потраја дуго, а до њега се ухватила и Стојна. Сирота мати гледала је како дивно играју момци: свежи, здрави, свакога својом младошћу да занесу... Она је гледала и у Стојну. „Лепа жена!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ухвати је овчар, ишчупа јој крила, и дâ је деци да се с њом играју: „Ево вам, децо, чавка” — рече „која хоће да је боља и од орла.
” Онда је деца вежу концем за ногу, пак је хране и с њом се играју; а кад јој понарасту крила, украде се и одлети с концем на нози. Замота се конац око гане, и тако остане висећи.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Опет нешто шапуташе с Марицом, па одоше полагано низа шљивар к механи. У механи већ засела ова четворица па играју жандара, а пред сваким по полић ракије. Долази још селака — по један или по двојица.
Ђура и Спасоје заседоше на клупу поред оних што играју карата, па Спасоје, као једва преврћу ћи језиком, викну и лупи руком О клупу: — Механџија!... Вина овамо!
опет, за једним округлим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло. Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...
Мушкарци, што су намерни да играју, сви у финим салонским хаљинама; а женскиње, опет, све — у бело! — Еле, бал, ни узми ни остави, као у каквом
На сам Петровдан искупила се деца иза школе, иа утрини, крај потока, те се играју док не зазвони у цркву. Једно од њих, чепкајући по шушњару и грању крај обале, што је поток овда-онда придолазећи
Диже се међу децом кикот: откуд сад попова чита у потоку! Шта ће с њом — хајде да играју »вина« (или, како то варошка деда зову, »шоркапе«).
што ће посведочити Живадин из истог, на прилику, села и још многи други; напустио је ђаке и дотле развратио да се играју непристојно свештеним утварама потписанога на очи његове.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али кад дође коса до бруса — морам рећи, па да бих цркао!... Шта мисле ти људи?... Нека се они, брате, играју са својим главама, а не с нашим!... Мрзе Турке!... Па, лепо, нико их и не воли!... Ко их волио, у кући му били!...
је да говори којешта, да говори оно што паметан човек не треба да говори, нарочито у овој прилици где толике главе играју... Погледа Јакова... И он се нешто предомишља... Па и саме старешине гледе некако у земљу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу. С мојим микроскопом играју се деца, гледају бухе. Све јаче системе позабацивали су којекуда, веле да се на њих ништа не види.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате. И поседаше сви. Попови пијуцкају помало и играју неку стару игру фирциг, а попадије узму плетива па штрикају или подштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после
Сво село чисто као умивено лице. Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се, да се не искаљају.
Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле што им играју очи к’о на зејтину. Таке праве у данашње време ероберунге!
неког времена ајд’ кући, баш кад је балу највећем јеку, кад се и саме мáме рàспâле па поручују по тенцере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује: »Ијују!
Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи — а после вам ча-Нића крив кад стану виле да играју по лећи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плáћу! Чудна ми плáћа, ал’ су се и прекинули!
Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије. Скупили се на меко утапкано блато, па се играју коља. Једно од њих чим опази да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се
Закрчила кола сокак, и онако пун радознала и позвана и непозвана света. Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.
рођаке младине и младожењине, деле рузмарине сватовима и танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша. У одаји где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.
деле рузмарине сватовима и танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша. У одаји где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.
Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју, а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра. Отпоче ручак.
Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју, па отпоче: Игра Шваба и Швабица, А на Шваби кабаница; Боље игра кабаница Него Шваба и Швабица!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Разговарају се. Чекмеџијић се нешто хладан и поносит показује, а њој очи од радости играју. Он једва чека да чика-Гавра дође. Напослетку, ево их.
Може ли бити да се такве девојке сваком не допадају? И обе силно играју. Играчи се отимају за њих, и свако каже: „Бадава, Мица и Алка најлепше фрајле на балу!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
жут коверт. Отворим оно писмо, а слова само играју, трепере по оној артији. Вели: „Драга моја Нато, ја без Душана не могу, и ми смо се здоговорили да живимо у Београду.
Африка
Као млади пси они се само преврћу, сами са собом непрестано, и смеју се и радују својим покретима од јутра до вечери. Играју својим телима као најлепшом играчком.
Њине речи одлећу у тихо небо као птице. Све су улице пуне црних шетача, сањалачки насмешених. Групе које играју томболе и групе око црних фризерки које насред улице, седећи на асурама, чекају младе жене.
Креште и лапарају на сав глас. Покрети су им научени од белих жена кад оговарају; изгледа као да играју какав Стеријин комад; ударају се рукама, узвикујући: „Ију, ију, шта кажете!
Кад се ритам развуче, девојке и младићи приљубе се плећима једно уз друго и играју у месту слободним грудима и слабинама.
уистину почињемо разазнавати потмуо удар у бубањ, неколико стотина корачаја даље пронашли смо Суданце, муслимане, како играју неко коло; један за другим, трупкајући уморно, и већ помало у екстази.
Излазе појединачно из круга, и играју, сами за себе, пред већ поцрнелим бубњима. Играчи прљави, ружни, у крпама. Црнци који су толико иначе чисти, прво што
да га не би сваку ноћ узнемиравали певањем и музиком, а сутрадан били неспособни за рад његовог моста, забрањује да играју, сада то дозвољава због мог доласка. Зато су они и искористили да организују два разна там–тама.
Најзад ево правих свештеница Нои и Сати, на раменима младих фетишера. У тим годинама девојчице код нас још играју школице, овде су оне директорке божанскога и љубави.
О лепота и пијанство трпљења и васкрснућа! Оне скачу са рамена младића и играју своју игру младости, радости витких детињских удова, лепоте те ране женствености.
који је на високим штулама играо ради нас, разилазио се: кажу нам да у другом крају успаванога села Бауле ипак играју под маскама: вечерас је њихово вече.
— Не, ништа ме овде не забавља, али покаткад презирем их из дна душе и желим им зла. Наилазимо на Ђуле који још играју, прљави, у екстази; досадно и глупо, као оно прво вече кад сам стигао у Боаке.
Враћајући се, чујемо ларму у једној од колиба. Кроз прозор се виде црни парови да играју. Идемо иза куће и сакривени у ноћи гледамо кроз прозор.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Овај једанпут опази гди се играју карти, па, полакомивши се зар на толике новце, које се у банки наођау, упусти се и он. Богат је био, то се знало.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Што смо ми, Серби, скоро из Турске пришедши, тако несретни у свету? Други сад играју и певају у Темишвару, у Будиму, и Бечу, а ми, гладни и жедни, кријемо се, у мраку, и вешала нас чекају.
Било је довикивања, упознавања, а поздрављали су се и знани и незнани. Млађи парови путника почеше да играју, на трави. Неко је опалио, из пушке, на веверицу.
Врат, у телесној конструкцији коња, игра ону важну улогу коју, у конструкцији телесног састава жена, играју – да извини његова ћерка и не треба то да слуша – женска колена!
Научила их је, каже, још у детињству. Од матере јој је то, каже, остало. Официри су се ређали, љубоморно, да са њом играју, и тако је жена једног сирмијског хусара надиграла целу, кирасирску, кавалкаду.
смејали Исаковичу, а кад би се вратили, узимали су га за руку, па би играли са њим, као што медведари, са медведом, играју.
Домаћин је предлагао фараон. Божич, и фараон, и друштвене игре. Игру, коју девојчице играју у Бечу, кад играју лопте. А почеће она коју буду изабрали, то вече, као најлепшу, међу Венером, Јуноном, и оном
Домаћин је предлагао фараон. Божич, и фараон, и друштвене игре. Игру, коју девојчице играју у Бечу, кад играју лопте. А почеће она коју буду изабрали, то вече, као најлепшу, међу Венером, Јуноном, и оном трећом, која је оцу
Послуга је, међутим, у трпезарији, разместила шпилтише за игру, али је Божич тражио да се гурну уза зид и да се прво играју игре, коју је он и ветеринар предложио. Ди Ронкали је причао да ту игру играју деца, у Грацу, где је он живео.
Ди Ронкали је причао да ту игру играју деца, у Грацу, где је он живео. Игра се састојала у отимању лопте, испод браде, али не са употребом руку.
Не би требало ни њу да извргне руглу. Треба и он да отима лопту. У Бечу, ту игру играју и деца. Госпожа Евдокија била је стала пред огледало, код пећи, и имала је неки чудан осмех на лицу.
Држала је капетана за руку и шапутала му да се не треба бојати Божича, јер јој је сам муж дозволио да играју. Затим је раширила руке, као да чека да је распну.
Код госпоже Хумл су се окупљали, не само официри, коцкари, него су долазиле и њихове полегуше, да играју, па и да легну. По собама, код госпоже Хумл, свашта се дешавало.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Чак ни мухамедански пастири динарски, чувајући стадо у планини, не певају, не играју и не забављају се или то чине само изузетно.
Узму се трести, бацакати и пружати руке преко совре за даире, лупају ногама о земљу, играју и превијају се од љубавног заноса.
у коло, и ти људи, који све своје крију и једнако рачунају, подигравали су, скакали, цикали, натерали жене да с њима играју, пали у „ћеф“ и севдах, и, изишавши из куће, водили су коло по улицама помамно и бесно до потпуне изнемоглости.
Празнично одело једне жене тешко је најмање 40—50 килограма. И тако обучене оне врло лако играју. Само би се дугим бављењем међу њима или случајностима могла открити њихова душа.
У основи су демократе. Због свих ових особина, а и због свога географског положаја, они су одређени да играју врло значајну улогу у данашњој јужнословенској држави.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Мишеве сам ловио, скитао се по високој трави око ријеке и пео се на старе врбе да одозго гледам како се рибице по виру играју. Мијау-врњау, ужасно волим рибице, али се још ужасније бојим воде!
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
ЖУРКАТА НА АКРЕПИТЕ Владимиру Андрићу Кад вампири приређују журке, они воле да играју жмурке. Изнад кућа, преко црног црепа тад настаје јурњава акрепа.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
То је Пера већ у свом детињству гледао сваки дан, и срце му отврдло. Долазе ноћу лађари у механу, музика свира, пију, играју; то се Пери допада, па кад отац није код куће, у механи, а Пера с лађарима игра.
у механу, музика свира, пију, играју; то се Пери допада, па кад отац није код куће, у механи, а Пера с лађарима игра. Играју, али карте, и Пера је с њима играо.
Профит приповеда како садашњи младићи иду по биртијама, играју карте, бекришу, троше новце, али он — Профит — не иде никуд, ни на бал, не зна ни играти.
Ленка никад за њега поћи неће. Бадава сад ту Профит хвали свој еспап, рибу, сланину, бадава клевета тоне што играју, на балове иду, не хвата се. Девојке се тек отсмеју. Прође „визита”.
Богат спахилук, имућни чиновници. — Сала је обична биртија где се пије и тежаци недељом играју; сад је за бал удешена. Мала сала.
Свирају „лендлер”. Шамика иначе никад не игра „лендлер”; али сад мора. Сви играју. Чују то Шепсовица, Краузовица и Гајзингерка и чују да један елегантан гавалер игра са фрајла-Лујзом.
Ту нема реда кад ће се шта играти, него сваки за себе што воли заповеди. Свирају „валцер”. Сад опет играју. И странци су већ ту. Кад виде каквом грацијом Шамика са Лујзом игра, каква је елеганција на Шамики, стане им мозак.
У сваког бркови обријани. Сад и млади и стари играју, и сам кнез. Музика од лендлера иде нотом по песми „Ицх хаб’ меін Сцхіммел веркауфт”.
Донде, пак, господар Софра и старији Полачек отишли су у „екстра”-собу, па играју „маријаша”. Полачек би играо на веће што, али господар Софра неће.
Тако се игра до поноћи. Напослетку играју коло. Сад на одмор. Вечерају. Ту је на скупу породица Полачекова, ту је господар Софра са Шамиком.
Кад Чамча оде, сви се смеју. Има ту и пургерских госпођа и кћери; сад ће други бал да праве. Начине себи места, па играју коло. Сви гледају.
Начине себи места, па играју коло. Сви гледају. — И то тако лепо играју, да „нобл” господа могу се сакрити са њиховим валцером, кад се окрећу као метиљаве овце, — рече господар Софра, који
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Свадбене игре често се изводе из истог разлога. У околини Бујановца девојке сутрадан по свадби играју у затвореном простору имитирајући полни однос.
⁴⁶ У магијским поступцима за добијање синова, значајну улогу играју животиње мушког пола, као и „мушке“ биљке, тј. оне биљке које носе мушка имена.
нашим крајевима, невесте се после „премлаза“ (ритуално мужење стоке да би се проценила њена млечност) хватају у коло и играју око стоке да би и оне саме, када роде, биле млечне.
„Да би дете брже расло мати га намаже квасцем по челу“, бележи Радовановић. Извесне биљке које добро расту такође играју улогу у овим обичајима. „На Ђурђевдан изјутра обавља се опасивање деце врбовим прутићима, да буду бујна као врба.
Ватру би, по правилу, потпаљивала најстарија девојка. Кад се ватра распали, девојке око ње играју, певајући ову обредну песму: „Ој, у гори огањ гори око огња коло игра.
на почетку соларне године (на Младенце, Благовести или уочи Цвети), девојке и младићи рано изјутра иду на ранило, када играју и певају уз запаљену ватру. Док младићи вичу „рана“, девојке певају: „Ој, цвеће раниче, јеси л’ скоро брано“.
живота почињу да се разликују називи за женско и мушко дете, што значи да тек од овог доба полне разлике почињу да играју одређену улогу у животу детета, односно да тада започиње стицање полног идентитета.
Деца изузетно воле бабу и деду зато што су према њима добри, благи и зато што се с њима слободно играју, шале, и од њих се деца „највише надају радости“.¹¹ Браћа и састре.
Амерички социолог Дејвид Ризман сматра да групе вршњака играју значајну улогу тек у савременом друштву, а посебно су важне у развијеном индустријском друштву, када се под утицајем
„Забавне“ игре, односно игре замишљања, драмског представљања, углавном играју девојчице или мешовите групе дечака и девојчица.
Традицијске игре су прилагођене дечјем узрасту, односно неке од њих играју се искључиво у најмлађем узрасту, друге су специфичне за дечаштво, а треће углавном играју момци и девојке.
односно неке од њих играју се искључиво у најмлађем узрасту, друге су специфичне за дечаштво, а треће углавном играју момци и девојке.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Деца победе. Они невољени су после хтели да се реванширају, да покажу како данас вешто играју и како се више ничим не могу збунити, али време игранки било је већ далеко иза њих и све је било узалуд.
Ето, то је била жена! И сада највише ценим такве жене: оне које су у стању да због вас играју споро или брзо, да изводе различите фигуре, а да вам никада не кажу: дај мало слушалице да и ја слушам!
чесмом на средини и голубарником на дну; сећам се двеју младих сенки у тамном прозорском стаклу како у потпуној тишини играју приљубљене једна уз другу, поред уснуле баке са главом на креденцу, на Чубури, у Београду, у Србији, у Југославији, на
Богзна колико се дуго нисам играо шуге, а последњих година не примећујем да се деца по парковима играју те дивне игре, некада тако омиљене у мојој земљи. Данас деца имају толико ствари за игру!
Али њихова деца! Људи, нећете ми веровати — њихова деца се заједно играју! Њих двоје се клацкају на клацкалици, спуштају низ тобоган, мењају се за сличице на којима су животиње и стари типови
– Нисте одавде? Он јој рече име великог града који никад није видео сем у биоскопу. Наставише да играју и Бел Ами више није могао да затвори уста.
све даље и даље, и ми за њим: омлитавели бивши играчи клиса, а за нама наша деца; моле да и њима дамо да се играју те чудне игре, а ми им вичемо: »Бежи кући!« — и све даље и даље газимо стрњику. – Ђе су?
« — и све даље и даље газимо стрњику. – Ђе су? довикују се наше крезубе старице преко плотова. – Играју клиса... — одвикује им село док трчимо кроз поља, поново раме уз раме као некад, ознојени, задихани и заиграни,
баш као сеоска деца која су неким случајем добила прескупу и сувише крхку и сложену играчку којом не умеју да се играју. — Хлеба! — понови мајка. — Опет ниси узела хлеба..
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
и лакоћа, озбиљност и неозбиљност, боја тона и висина спознавања нису примарни естетски чиниоци - пресудну улогу играју јачина визије и вештина у обликовању.
И у људском, и у зечјем роду, најрадије се играју они који још нису окусили талог из чаше животног искуства. Што важи за људске синове, важи и за кунићски род; поређења
Гуркају се у том трку, Ћушкају се у том хуку, Ко их гледа не мож знати Играју ли се ил се туку. Гледао их ловац стари, Пуцати му беше жао. Узе листак књиге беле Па је зеке — нацртао.
Мали Принчеви играју, бар код нас, улогу средстава за успављивање. Дечја књижевност је, дакле, једна дисциплина у којој су се одрасли лако
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1840. они су први у Загребу играли на народном језику. Дилетантске трупе нарочито играју у Новом Саду, Панчеву и Београду [а од 1841. даване су дилетантске представе у Шапцу, а 1842. у Смедереву]. Пред 1850.
И људи из источних крајева почињу писати јужним наречјем. Из језика се избацују речи туђинског порекла. Играју се народне игре, скупљају се и певају народне мелодије.
учи их верној и незаинтересованој љубави, чистом осећању, српском духу, саветује их да читају српске књиге, да играју српске игре, да носе српско одело, да се удају за Србе и да српски васпитају своју децу.
Милићевић, Вук - Беспуће
Са другог стола зовну један познаник Гавру Ђаковића да играју билијара. Он махну руком и одби. Није осјећао ни најмање воље за игру. Узе Симплициссимус који је редовно читао.
јада који је лила у сузе, и он се стресаше, видећи је како дршће, са врелим челом на хладном столу, како јој играју груди како јој руке, влажне од суза, притискују лице: њега прожимаше вјечно њезин тужан, заплакан поглед, њега
и мјестимице се црвенила гдје је спала боја, разгарао и пиштао сиров пањ, Гавре Ђаковић дао се склонити од Панека да играју карте.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
око њега вије, Ао брацо, ао тамбурице, Удри жешће у те ситне жице, Ситне жице — ситнији кораци, Нек се знаде кад играју ђаци!
Кад из топа тане паде, И деца се њим играју, Тамо-амо котрљају. „Сад је доста, ваља спати, Ти си стража, ајмо спати!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ипак никакав освит, макар како јасан, не скида прозрачне трепетљике тајанствености које играју око распричана млинчића. Он само брише таму и страх, и оставља бајку да живи, дрвену, брауњаву, пуну лупе и пљускања.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Само мајка с њима остане, а оне, пошто добро притворе капију, запуше рупе на њој, почну да играју и певају. Шта ти не раде! Облаче се у мушка одела, плаше једна другу, ваљају се по трави у сенкама од дрвећа по башти.
А оро већ почело. Њих неколико издвојили се, извадили марамице, пешкире, и, погнути, пазећи да не погреше, почели да играју, али полако, тешко и силно. — А, бре, Миле, душу да дâм, само да сам ја — ти!
Зна се шта је он — ноћник, који обилази варош, хвата кријумчаре, бије пијане слуге и симиџије, кад их ухвати где играју „потапушку“ на новац. Тако целу ноћ, а некад сврати и на весела, славе, прошевине. Примају га сви радо.
Полако, као издалека, с неком слутњом и раскошном језом. За њом су ишле више као сенке, пратећи је у кораку, девојке. Играју лесу, али невешто, круто, нешто од стида што им се млада, тек набубрена тела показују, ма да су ту сви своји, а нешто
Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
закала даље, па гони, гони, дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех жена, све у само сребро одјевене, а на сребру играју. Он т њима назове бога, и пита их за старца. Оне га упуте даље.
Кад дође у прво село, а то дјевојке ухватиле коло па играју. Кад угледа ђак дјевојке, зачуди се каква су то створења, па онако мало као весео и зачуђен упита калуђера: — Шта је
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Да те водим једанпут на бал. СТАНИЈА: Што је то „на бал“? ЉУБА: Тако, скупе се и мушки и женски, пак играју по целу ноћ. СТАНИЈА: И девојке иду ноћу? То не ваља, кћерко. ЉУБА: Е, не иду саме, него с матером, или с родом.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СРЕТА (замане каишом). СУЛТАНА: Стани, не удри, оћу. Ох Боже, шта сам ја согрешила да се такве чини са мном играју? (Намести столицу.) Нигда нисам у мом животу ни видла. Сад како знам у руку да узмем?
Него кажи ти мени оћеш ли са мном на бал? СУЛТАНА: На какав бал, гди крпе играју? СРЕТА: Море, тако се цеј поштује? Је ли, а мило ти је било кад си била цехмајсторовица? Видиш ли ти ово?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Можеш замислити, Анчи, на неком потпуно пустом пољу два човека играју као шашави покрај аутомобила који стоји паркиран у јарку! Сумануто, а?
купају, пробију секиром лед па бућ у воду, као, фол, у Рију за то време душу да испустиш од врућине — карневал па сви играју боси босанову, као, фол, у Минхену пивчуга из кригли од пет литара, бог те мазо, а у Амстердаму шиља и Мики велики ко
А нема још ни радио! Затим Видимо неке Јоване у хотелу Југославија“ како, као, играју са својим супругама, већ солидно посвађани, а у ствари непрестано се гурају у кадар да их виде комшије на телевизору.
У томе и јесте фазон! Ту нема никакве логике! Чак и деца пристају да изигравају лопове док се играју жандара и лопова, је ли тако? А читави народи би свакако морали да буду мало паметнији од своје деце!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Кућно сунце и снег-чедо засијају упоредо. КУЋНЕ ДУШЕ МИРИС Залелуја кућне душе мирис. Радоснице играју се подно окна сенке. (Обликујем рондо.) Зрак кућевни прожму нана, ирис. У ормару жут осмејак: дуња!
а поврх смока титра испара; приљежно зоба раж из крабуље коњче шарено; пропух мириса тамјано пуше с топле кадуље; играју момчад пале и клиса. Дише пшеничник, мек као сунђер. Младицу купа рибар калуђер.
Издржи налет зрачних насртаја. ИИ Од палих речи творим ли небеса? У првом сјају месеца и сунца шарени жар се, играју колеса по писму свода - орах таме пуца; а „орган слаби“ мучи се и труди у љусци плача макар да заруди.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У сваком куту, по свакој стази по неки јунак из приче гази. Патуљак Палчић тихо се краде, дружину води, играју жмурке, а чим је киша, одмах се знаде, учине јуриш — под печурке.
Ту сунце јутром дјечака буди, с Прољећем коло играју људи, а љети прави ватромет гром. Слобода цвјета, широка, права, затвора није и нема брава у земљи Врапца Црвеног.
Около њега, кроз вео фини, играју виле на мјесечини. Кад гору облак покрије ноћни и кланац тешка освоји тмина, долазе крадом дивови моћни, бију у
Читаво друштво на рад се баци, репати, куси, рогати ђаци, с описом тешким играју жмурке, волови, коњи, свиње и ћурке. Уз много зноја и другог трошка свак јесен мери из свога ћошка.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Унутра гори свећа. Седам за сто испод свеће и покушавам да читам Живот Челиниев. Редови играју према игри пламена. Долази један пуни, задовољни старац: — Немамо добре светлости, али маркиза је обећала.
Сав простор изнад биља, као да је захваћен у њихов покрет, престаје бити за очи статичан. И цветови као да играју под летом пчела; као да једни дотрчавају под њих, да други у страху и ужасу беже. „Какав мислим у себи.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
коњаника који увек знају страшно место ето странци окупани освајачи долазе по месо и деле девизе стари знанци играју се копљем врло рату орни северњаци вредни и учтиви затим Словен у сопствени корак заплетен Монгол диже хорду
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Шта ко воли... Сем табланета, који играју уседелице, а жандара барабе. Али умор је савладао људе и наскоро је цео пук спавао.
Војници леже на обали и спавају. А на супротној страни, код онога батаљона у резерви, свира музика и војници играју. Почели смо већ да уображавамо како се онај пук туче у сремској равници само зато да бисмо се ми одморили и спавали.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Шта ћу, не могу друкчије !« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку. Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.
А како ли је њему ?«... И он притискује браву... врата се крећу... ... Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто... А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
се попе на Вршачке планине, Те угледа бечкеречке равнине, Гди јелени с кошутама пландују, Млади момци с девојкама играју.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Од двадесет лица ти пола штрихујеш! А од оних што остану, поделиш нам по две или три улоге на сваког! Жене играју мушкарце, мушкарци жене! Уместо да се сконцентришемо, ми се распамећујемо! А драмски писци се у гробовима преврћу!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Талијанаши на Ријеци нису дозвољавали на Ријеци хрватску заставу и нису хтели да је дозволе ни кад се играју интернационалне утакмице, на Кантриди.
Почетак је лова врло леп, два брода као да играју, држе се парно и изводе кругове, док полако дреше и почињу спуштати мрежу, иза својих крма.
Две барке сад круже и све се више ближе, играју се као голубови. Видимо другу барку сасвим јасно у широком заливу, између острва, приближујемо јој се све више, и,
Сестре Церњајски сад раде у оделу болничарки, лепе су, и снажне као атлети, али не играју више весело. Не игра више весело ни Ромилда Морпурго.
Баш тако. Ох, не бојте се, ја сам се смешио, и спомињао Сенегалце и Немице. Уосталом, сви официри још увек играју билијара у рукавицама, особито артиљерци, и дубоко верују да ће за годину‑две марширати у Париз. Зар вас то чуди?
Шекспира нема. Он је још увек „сауваге ивре“, као у време Волтера. Ако му овогодишња прослава не помогне! Грке играју не може бити горе.
да је за грчкост доста урликање, циркус, и велика осветљења, али немају ни стил једног Моисија, Басермана, Вегенера. Играју их као, некад; Талма и Муне Сили. На котурнима. То је најзад, мање важно.
Платона боље него ико, читају, у тим одломцима, сву таму, бол, и узнемиреност човечанства на јонским обалама; па ипак играју Грке гимназијски.
Крај малих комедија, које играју, сјајно, имате вађење очију; маркиз де Сад сече перверзно жену на позорници (види се крв), а абнормалне даме држе у
И душа загледана, невесела, покрива дим, пруге радости и плеса, што у бескрају играју небеса, опет само тешким, гримизним плаштом страснога тела. 1922.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Прво један секретар прозове све редом а затим се почиње озбиљан рад. — Нека устану сви који имају да играју улоге опозиционара! — нареди председник. Устаде њих неколико. Секретар изброја седам. — Куд је осми?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
По ливадама бели се и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобана. Стока пасе, а они се играју клиса. Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.
(Поп Јовица има обичај да »лори« деци ораје, кад их затекне да играју на улици, али одмах тај плен раздаје другим малишанима које сретне на путу!
После сам почео да мислим, није вајде, мора се!... Али како да мислим ! Пред очима непрестано играју и пролећу неке црне лоптице, а глава штреца и завија, завија, завија...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Добро, нећу их ни тражити и не требају ми. Само, молим вас, реците им, и оцу и мајци, да ја нећу дозволити да се тако играју са мном и да ми се свет смеје. СПИРИНИЦА: Ех, шта има да ти се смеје свет кад се удаш у Београду?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета. Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе
А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који
Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим! А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
). Кажем вам, децо, као кроз сан: Чудноват дан. В Саобраћај стао, насред сквера Два кондуктера играју кликера! Није сан, а лудо ко сан — Чудан дан. ВИ У пола дана Све се смрачило И изопачило Фино, без плана.
Поумираше исписници и солунци! Од добре ватре нема радости веће: Пламенови играју, као глумци У комаду неразумљиве туђе среће... Који ли је сат у овој ноћној мемли?
Тамо, где се улице зову по људима неважним, Где двојица, опкорачивши клупу, и задржана даха Од поднева до вечери играју партију шаха, А мало даље — сатима и сатима — Један се налактио на прозор, други стоји на вратима!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Поред таквих климатских утицаја, струје Атлантског океана играју важну улогу и са других гледишта. Тако, на пример, колебања Голфске струје утичу на принос пољопривредних производа и
Од хемиских састојака морске воде главну улогу за анимални живот у океану играју хлорид натријума и магнезијума. Један литар морске воде у Атлантском океану садржи 37,0739 грама разних соли, од које
Хладне воде слабог салинитета тада играју улогу препреке, зида који се ставља насупрот топлим и покретљивијим водама високог салинитета, а удари ових у те
Атлантске океанске трансгресије играју важну улогу у животу и кретању океанских организама. Напредовање и одступање атлантских вода аутоматски повлачи собом
тако званим »хидролошким условима«, који су потребни за њихов опстанак и живот, а међу којим условима најважније улоге играју температура, салинитет и богаство воде у кисеонику.
полно сазрелих јегуља, које су успеле допрети од слатких вода до мора и океана, ту океанске трансгресије сигурно не играју какву битну улогу.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Не смијемо ништа започети што би народ к витештву зажегло, што би свете кости прађедовске огрануло, да у гроб играју, — а кâ гуске све нешто ћукамо. Удри врага, не остав му трага, али губи обадва свијета!
И јошт ћу ви једну спрдњу причат (а знам чисто вјероват нећете): видио сам људе у Млеткама ђе на коноп скачу и играју. КНЕЗ РОГАН То не може бит истина, Драшко, него су ти очи замаштали.
— То играње исто је овакво што на коноп играју, војвода! ВУК МИЋУНОВИЋ Појаху ли уз гусле лијепо? ВОЈВОДА ДРАШКО Какве гусле и какву несрећу?
БАДЊИ ВЕЧЕ ВЛАДИКА ДАНИЛО И ИГУМАН СТЕФАН СЈЕДЕ КОД ОГЊА, А ЂАЦИ, ВЕСЕЛИ, ИГРАЈУ ПО КУЋИ И НАЛАЖУ БАДЊАКЕ. ИГУМАН СТЕФАН Јесте ли их, ђецо, наложили, у пријекрст кâ треба метнули?
испред огња, прекршћени на огњу бадњаци; пушке пучу, врте се пецива, гусле гуде, а кола пјевају, с унучађу ђедови играју, по три пâса врте се у коло, — све би рекâ једногодишници, све радошћу дивном наравњено.
ПЕКУ СЕ ПЕЦИВА, ИГРАЈУ СЕ МОМЧАД СВАКЕ ИГРЕ И КОЛО ПОЈЕ. КОЛО Бјеше облак сунце ухватио, бјеше гору тама притиснула, пред олтаром плакаше
Боже драги, свијетла празника! Како су се душе прађедовске над детињем данас узвијале! Играју се на бијела јата, како јата дивних лабудовах кад се небом ведријем играју над образом свијетла језера.
Играју се на бијела јата, како јата дивних лабудовах кад се небом ведријем играју над образом свијетла језера. Соколови пет Мартиновићах, које једна прса задојише а одњиха једна колијевка, два
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и досетивши се зашта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју. — Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је | изговарала, од толике горчине и увређености што он тако са њом ради.
око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју. Одмах уз њега његов верни Алил. Он, онако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Те сени играју се мноме и ја са њима. Ал’ све то ствара живот опао, црн и мрзак. Све што од свега прошлог у моме духу има, То је
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Задувô се као да је лађу вукô. Замршено као арапска коса. Засукао бркове као да ће амове њима крпити. Играју јој очи као на зејтину. Иде као да јаја носи на леђима. Извукао се као тарана из лонца. Јак као земља.
— Соколове поједоше врапци. — Ђе велика звона звоне, ту се мала не чују. — Ђе велики коњи играју, онђе малијема трбуси пуцају. — Где се биволи купају, ту жабе цркавају.
Ђегод руча сив — зелен соколе, Ту и врана море вечерати. Ђе се коњи бију и играју, Ту магарцу нигда мјеста нема. Ђе се трава нише и помиче, Ту заиста нешто живо има.
су ми да под Велебитом има село Врзићи, и више њега наврх Велебита мјесто које се зове Врзино Коло, на коме виле играју. Такови ђаци послије зову се грабанцијаши, и иду са ђаволима и са вилама, и воде облаке у време грмљаве, олује и туче.
Ту какоћу варене кокоши; А пјевају печени орози. Играју се печени зецови, Ћерају их одрти ’ртови. Чудне лажи... Јао мајко моја!
Игра се продужава све дотле док се не одведу сви играчи. РАСЦВЕТА СЕ ЖУТИ ДРЕНАК... Ову игру играју само девојке, и то на тај начин што стану две и две окренуте лицем једна према другој: оне које стоје у пољу,
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Пауза. Чује се све ближе ларма, вика: О деда Јовчо! Деда Јовчо! Улази Јовча. Деца га воде. Играју се с њим. Витлају испред њега. Једни га спотичу, други му прикачињу остраг разне ствари што на путу нађу.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
да се на[х]оди и таки[х] који, колико више друге проклињу, толико им се чини да су бољи христијани и ревнитељи и играју се с анатемама као деца с лешници. Но, док мене моја савест не обличава, ја се никога не бојим.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ма, убија и’ бог, како су имали вримена да се играју! — чуди се он. — По свој прилици ушли још с вечера. И није и’ било мало.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Нечујно играју по дрвеним решеткама у прозорима искићеним грожђем. По одсеву тихог, малог пожара гази Вукашин уморно погурен, док
Није могуће, није истина... Вукашин се наслони на зид поред пећи. Црне птице бешумно налећу на прозор, играју по евенкама и зобају увек иста и никад непозобана зрна грожђа.
У отвореним очима играју пламенови, извијају се, заплићу у гужву и горе у празној, огромној глави. У рану зору Анђу попусти грозница.
Жене плаше децу змијама, па се по пустој Катићевој авлији ни она не играју скривања. Сумануто је обишао све зграде, свуда завирио, мада је ноћ, без светла наточио ракију, попио неколико
Он их је у почетку мрзео, па се свикавао, гледајући како се играју, затурао бригу, свима научио имена, престао да захтева од собарице да их гони.
Сама му је рекла: „Живу ме нећете избацити из куће. Да знаш: ја ћу да родим!“ Аћим се прислони уз ограду тора. Играју се два шарена бикчића. Како су млади и лепи! помисли завидећи им.
Они, јадни, не знају ни шта је то сено, ни шта је крава, ни овца и прасе, и нису криви што се играју под тим јаловим господским дрвећем с рујним лишћем, и лишћем репе. То дрвеће које је Тошић засадио никада не рађа.
Тада се обично варошка деца играју под липама. Прилазио им је он и загледао их, али ни у једном детеТу није успевао да препозна Вукашина.
Видиш да не умеш! Кад тебе Алекса туче, удри и ти њега. Нико тебе не сме да удари. Алекса и сва деца што се с тобом играју биће твоје слуге и надничари. Тако је Бог рекао. Они, сине, све што зараде — поједу.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Турци одвежу свога заробљеника и поведу га у Босну. Срби остану да играју коло и певају поскочице. У зворничкој тамници умирао је више од месец дана.
Попа, Васко - КОРА
кровова Зовем 19 Младост нам листа Зелена дуж свих улица Образи кућа сјаје се Када прођемо Стопалима нашим Плочници играју карте Звезда смо изненадна На лицу пролазника Јата изненађења Хранимо са длана 20 Из твојих дланова Пију живу воду
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Не“, одговори Дионизиос, „оне претстављају Земљу, Сунце и Месец“. „Са којима се астрономи играју као оно Наузикаа и њене другарице са својим лоптама“, додаде пакосно тумач Хомеров.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Официри, после тога, безбрижно, као у логорској бараци кад нема занимања, играју „санса“ или „фрише фире“ све док Секула трипут не завречи као јарац, кад они скачу, прилазе војницима које буде и
у поливеним дућанима, и гледа како се тешко гегају и шичу гуске по врућој калдрми, а у хладу боса и голуждрава деца играју пиљака и чаврљају као и врапци под стрејама. Па дрема, клима главом и млатара ногама.
поду, плавио се ћилим пастелноплаве боје, а на мраморном камину куцао је старински сат „куранте“ са паром маркиза што играју минует. По зиду, покривеном плавом свилом, висили су акварелни портрети и порцуланске минијатуре.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Мало подаље, они простодушнији и рустичнији, завијених вратова или с фластером преко ока, једноставно се играју дрвеним куглама, као што су то у недјељна поподнева чинили и у своме селу на тратини испред крчме.
Кухињски балкони околних кућа, с кантама за смеће и коритима за рубље и с дјецом која се играју, пружали су се његовом погледу.
Пролазност клизавих сребрних нити у стрпљивој четворини прозора. У наткривеном тријему гости играју партију карата с баком и стрицем; тетке поред њих плету своја бесконачна плетива.
Ти ријетки моменти заиста се не могу разумно узети као оправдање да хиљаде театара на кугли земаљској вечер на вечер играју, и да се том Минотауру годишње намичу стотине и стотине позоришних дјела која се у ту сврху пишу.
И на концу рачуна, они и даље играју свој терзиглио у читаоници и шаљу протестне брзојаве за премјештеног учитеља Змајчића, а јадни се Франо љуљушка у
А у тој мистици, улогу импондерабилних и квазиметафизичких олина играју ријечи као што је, на примјер, ријеч „организам”.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
снажан младић, широка чела, густих повијених обрва, испод којих севају два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на зејтину.
А сад?... Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам... Варошке, море, играју преда мном кâ на тањиру, још какве варошке!... кâ моловане, беле ка снег, згодне, умиљате...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
закала даље, па гони, гони, дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех жена, све у само сребро одјевене, а на сребру играју. Он и њима назове бога, и пита их за старца. Оне га упуте даље.
Кад дођу у прво село, а то дјевојке ухватиле коло па играју, ваљада је била недјеља или какво весеље. Кад угледа ђак дјевојке, зачуди се каква су то створења, па онако мало као
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
оваца на паши; са прекрасним црквеним торњем и свечаном звоњавом звона; са веселим младићима и девојкама који у колу играју уз српске гајде на сеоским пољима - Идвор, са свим добро познатим прозорима које сам тамо видео, искрснуо је пред моје
У току ручка причао сам о недељи у Идвору, нарочито о обичају да младићи и девојке, недељом поподне, играју коло у црквеној порти.
у Европу под надзором једног старог професора са дугом седом косом и руњавом брадом, личиле су на нимфе које се играју око поспаног Нептуна. Оне су биле у центру пажње ових срећних путника.
Велики циљеви и тежње личили су ми на балоне којима се деца играју. Мислио сам да су наши нерви ти конци за које деца држе лебдеће балоне пред нашим очима.
Ћипико, Иво - Приповетке
Путем бесвјесно стиска стари џевердар и прсти му грчевито по њему играју; хтио би да се умири, но не може. Раздражен је; срамота и понижење бију га и савлађују.
— пуном душом говоре младоме суцу, а њега та ријеч потресе до у душу. Излазе на улицу, збуњено се гледају, а очи им играју, као да хоће да у се сакупе сву растркану свјетлост изгубљених дана.
—А како си га докучио? —Плитко; засукао сам гаће и загазио, па ето! — одговори он, а очи му једнако играју, веселе су и свилетле као да у се купе ведрину дана... Девојка се враћа кући смирена, и свега се лијепо сјећа.
Госпођица је пољуби, припомене јој да се ничега не плаши: све се за љубав чини. А очи јој играју и дођоше свјетлије. Идући преко града до пароброда чини јој се да свако ко је сретне гледа у њу и разумије што у овоме
Марко оде на море; оно двоје јаче дјеце с прага гледа за њим, па, док замаче, изиђу пред кућу да се играју у пуној свјетлости дана. Антица у кући доји своје чедо, мири га и успављује.
Тако дуго стоји и забавља се са својим мислима, а што би од ње било да њих нема?... Дјеца се око ње весело играју, а уто и маестрал јавља се; поступно пучина је набранија, живља, модрија, а свјежи лахор, као дах живота, у омари
Иво Полић разгледао је разне музеје из доба турске славе и величине. Шаролике боје и облици играју му још пред очима. Велики везири, паше, судије, јаничари, крвници, робље у костиму...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
24 Она се међусобно орођују, жене се и удају, имају брата или сестру. Понека девојка посматра их како се играју, такмичи се с њима нарочито у лепоти и вредноћи, а може пожелети и да се уда, рецимо, за сунце.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Пропопо, Анчицхен, како се ноблес тамо гди си служила унтерхондлује? АНЧА: Лепо. Играју виста, тарока, шаха, бостона. ФЕМА: Морам овај врашки француски језик сасвим оставити.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
је прећи море време и простор који су се помешали сада су за једну смрт далеко од сваке обале светлост и сенка играју на води игру живота и смрти далеко протиче река вечита и узалудна птице лете за ветром и жене плачу на обали човек
Краков, Станислав - КРИЛА
Поручник Лука иде дуж низа шатора, који су исто тако будни и осветљени, и по којима играју погрбљене сенке. Преко свега се расула месечина, на којој се црне прилике стражара, и друга уз трње причучнула бића.
донео ми је плетену торбицу... Чисто злато... Није приметила како на вилицама мишићи играју. — Добро, добро. Привукла га је. — Пољуби... ту... и ту..
Ишло се хитро, све један за другим збијени и блиски. Мајор ћути, хита. Дуги бели брци му играју на ветру. Ађутант би да говори, прича. Капетан најближе чете је до њега. Мучи и њега све ово. Шта се то дешава горе?
Петровић, Растко - АФРИКА
Као млади пси они се само преврћу, сами са собом непрестано, и смеју се и радују својим покретима од јутра до вечери. Играју својим телима као најлепшом играчком.
Њине речи одлећу у тихо небо као птице. Све су улице пуне црних шетача, сањалачки насмешених. Групе које играју томболе и групе око црних фризерки које насред улице, седећи на асурама, чекају младе жене.
Креште и лапарају на сав глас. Покрети су им научени од белих жена кад оговарају; изгледа као да играју какав Стеријин комад; ударају се рукама, узвикујући: „Ију, ију, шта кажете!
Кад се ритам развуче, девојке и младићи приљубе се плећима једно уз друго и играју у месту слободним грудима и слабинама.
уистину почињемо разазнавати потмуо удар у бубањ, неколико стотина корачаја даље пронашли смо Суданце, муслимане, како играју неко коло; један за другим, трупкајући уморно, и већ помало у екстази.
Излазе појединачно из круга, и играју, сами за себе, пред већ поцрнелим бубњима. Играчи прљави, ружни, у крпама. Црнци који су толико иначе чисти, прво што
да га не би сваку ноћ узнемиравали певањем и музиком, а сутрадан били неспособни за рад његовог моста, забрањује да играју, сада то дозвољава због мог доласка. Зато су они и искористили да организују два разна там–тама.
Најзад ево правих свештеница Нои и Сати, на раменима младих фетишера. У тим годинама девојчице код нас још играју школице, овде су оне директорке божанскога и љубави.
О лепота и пијанство трпљења и васкрснућа! Оне скачу са рамена младића и играју своју игру младости, радости витких детињских удова, лепоте те ране женствености.
који је на високим штулама играо ради нас, разилазио се: кажу нам да у другом крају успаванога села Бауле ипак играју под маскама: вечерас је њихово вече.
— Не, ништа ме овде не забавља, али покаткад презирем их из дна душе и желим им зла. Наилазимо на Ђуле који још играју, прљави, у екстази; досадно и глупо, као оно прво вече кад сам стигао у Боаке.
Враћајући се, чујемо ларму у једној од колиба. Кроз прозор се виде црни парови да играју. Идемо иза куће и сакривени у ноћи гледамо кроз прозор.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
шарале, Ил’ руке ноге, или хаљина, Закрпе разне што му с грбине, Као тескера турских мурови, По тихом ветру лако играју... РАДАК: Сиромах! ’Ма рашта дође ту? И ко си ти? ИСАК (слеже рамени): Ја не знам. РАДАК: А откуда си?
ИСАК: Видео, Али не више међу живима! На бедему се лаки ветрови Са седом брадом тихо играју, Као да мисле махом студеним Седога старца опет будити...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Били су Руси: Сергије, тај Фјодор и њихова три ордонанса, подофицира. Сергије дохвати коња за врат, и као кад деца играју „аниџајес“, скочи му преко главе и полете „Фикусу“ у загрљај.
Сви изишли на корзо. Хармоника се чује до кафане „Неа Елас“. Хармоникаш развезао „Врањанку“, па и Руси научили да играју.
Па лепо... Нека се у свакој држави пријави добровољно њих хиљаду, па нека вуку клипка, нека играју рагби, најзад, мајчина им, нека се кољу кад су луди, и ко победи, нек носи паре. Нашто цео народ стављати под нож за...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Гриф си крила раскриљава, гласом својим восклицава: О златоје пролеће! Козе скачут по брдини, играју се весело; овци пасут по долини са јагањци ту смјело.
Жабе крече у потоках осјетећи топлоту, дајут глас свој до висока узимајућ охоту. Рибе в' водах играју се, сви за весну радују се. О златоје полеће!
и састраг једну прегачу веже, С цванцигери и петаци плетене косе, Са шљокама измешане кошуље носе, Што с вретени ходе, играју босе? Крошто, драги тамо често одходиш, Ах, и мене овде често остаљаш?
младе проживио с другови дане, Ту нек’ ме, стара, са старима љубима покрије земља; Сербије унуци да се по гробној ми играју трави! С ове ја земље ни крочити нећу за Ђорђевим трагом. Он ако слушати неће, не било му никада трага!
Момчад млада разиграна Да покида лаке ноге, А девојке подскакују Да ји мило погледати. Све играју за ремеке, Ал’ ји једно надиграло Момче младо голобрадо.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
С колевком твојом, са Венецијом, Океана се бурни валови У своме гневу бесно играју...“ Та вест би стегла срце жалосно, Заледила би горке речице Што се на тужну душе свечаност У таван олтар срца
БОШКО: Што не вукова, Вујо? ВУЈО: Вукова се данас тета-лије играју, а ја сам ви, ђецо, на вратима свијетле госпође пас. БОГДАН: Па везују л’ те за синџир, Вујо?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Љубави н Срећо, кô кобац вас кљујем! Док дамари прште и играју жиле, Тонем у дубине, где се свесно скриле У дремежу тихом снене кћери Тајне.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Ђаво ће га знати на што личи. А нека ситна слова кô драмлије. МИЛИСАВ: И играју ваљда? ЖИКА: Па играју, дабоме. Читава она газда-Митрова двокатница, па ми игра од јутрос, те неће слова.
Ђаво ће га знати на што личи. А нека ситна слова кô драмлије. МИЛИСАВ: И играју ваљда? ЖИКА: Па играју, дабоме. Читава она газда-Митрова двокатница, па ми игра од јутрос, те неће слова. МИЛИСАВ: Докле сте пили?
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У српској традицији веома развијена, историјска предања играју важну улогу у очувању националног идентитета и самосвести.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
БВ, 10, 1895, 172; Вук, Пјесме, 1, 394). Момче и девојче, у народним песмама, леже на постељи и играју се златном ј., и после тога заспе (СЕ3, 16, 280; 316). Ако девојка жели да је момак заволи, она врши са ј.
За змије кажу да имају некакву златну ј., коју чувају »као очи у глави«; њу зими лижу, а лети се њом играју. Ако ко покуша да им је узме, јуре га док га не убију и ј. не поврате (ЗНЖОЈС, 19, 119).
У околини Ђевђелије, код Мрзенске Бање, налази се свети јавор: под њим о Преображењу (6. ВИИИ) играју, а о Ускрсу »се црвеним јајима туцају« (СЕЗ, 40, 323 ид).
У Левчу на покладе увече старији људи играју »да би к. порасле« (СЕЗ, 7, 156). Због к. жене не раде па Бели четвртак (СЕЗ, 19, 7).
Када лилари обиђу село (или заселак), на раскршћу баце све лиле на гомилу и запале велику ватру, играју, прескачу преко ватре и претерују стоку преко ње. Од сакупљене хране направе заједничку вечеру у једној кући.
У Гружи се верује да је ова трава (жуте боје) опала вилина коса (СЕЗ, 58, 1948, 331) и да по њој играју виле (ибид., 341).
Ћипико, Иво - Пауци
И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше. Али само замало. Док дође кући, угледавши жене и своја два сина гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; и привукавши себи синове, стаде их миловати као
Хоће силом да се освијести, но залуду. Магли му се... У свјетлости људи се протежу блиједи — као сјене играју му пред очима. Гледа њих и њу. Је ли то она? Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки... Они се дижу.
У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање. Доље испод његова прозора играју се дјечурлија „на буче”, и јагме се око раштрканих пуцета.
— Није им доста што се цијело по подне играју карата! — помисли Иво, гледајући у расвијетљене прозоре. И дође му пред очи одвратна слика кад предочи себи играче
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јевђеније се није дао збунити. Виле постоје, рекао је. Он, Лауш, видео их је у поноћ док играју умотане у прозирне велове, дугих коса које лепршају као праменови светлуцаве магле.
Где год би се нешто значајније дешавало, он би се онде нашао са својим подругљивим, пакосним очицама које играју као на уљу, радознао као сврака, живахан и спретан.
Као стоји он, сневач, крај кладенца у свежој гори, свуда око њега чисто и прозрачно, пребели јагњићи се играју на ливади, вуге му на уво, само њему и само за њега, изводе вијугаву песму.
Ту виле за ноћи пуног месеца, наге и распуштених коса, играју коло око нагог младића што још није такао женске пути. У пећиницама избушеним у стени чисте сиге што се окомито
Погледајте ону тројицу момака како се играју. Ено их како безазлени, чистих душа клипају, радосни што су живи, срећни у своме блаженом незнању, очишћени од порока“.
Наложили смо ватру, дрхтаве сенке играју по белом зиду, пуцкетају суве гранчице. Дадара После овога, збиља, нико неће моћи да каже како господар пронијар
за собом оставио плахи али кратки летњи дажд, једу кајмак са длана девојчурка, јуре кокошке по првој пролетној трави, играју се са мачићима, срчу жуборави млаз што пада са љигавог камена, јашу грбаве овнове и помахнитале ждрепце, роне у
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Како год да их размешташ овамо-онамо, за четврту никад нема места; изгледа да се те осе играју, као деца, „мете“, а једна од њих увек касно стиже.
Па као што код снежне лопте ти утисци опредељују њено кретање, тако они играју и код нас своју покретачку или своју отпорну улогу у току нашег живота.
Зато он показује Земљи увек исто лице. Ето зато Месец и Земља играју неку чудну окретну игру. Покушајмо да је и ми поиграмо.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Гриф се крила раскриљава, гласом својим восклицава. О златоје пролеће! Козе скачут по брдини, играју се весело; овци пасут по долини са јагањци ту смјело.
Жабе крече у потоках осјетећи топлоту, дајут глас свој до висока узимајућ охоту. Рибе в' водах играју се, сви за весну радују се. О златоје пролеће!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Деде, бре, чочеци! Свирка: »Тешко оро«. Чочеци играју. Наза баца јелек. Испред изваљених бегова игра по један чочек. У страни Цигани мушкарци свирају »Тешко оро«; чочеци их
А како је леп дан и биће врућина, децу сам послала с Диком у башту да се тамо играју и у реци брчкају. ТАШАНА (уплашена): А вода, да није дубока? СТАНА Како »дубока«?
СТАНА Како »дубока«? Пресушила па не можеш ни извор да нађеш. Него, нека се онако гола на сунцу играју. (С подсмехом тајанствено): Неко дошао! ТАШАНА (не прекидајући посао): Ко? СТАНА Па знаш, Сарош.
Звала ме она Сута, болесна је. А и деца су отишла да се играју. Слуге и слушкиње сви су на послу, по башти. ТАШАНА Иди, иди. Али иди прво и доведи децу, бојим се да се не удаве.
(Прилази отворима и кроз отвор гледа): Слатка моја децо! Погле како се играју. Ништа не слуте. Чекају да им нана дође. А нана им никада, никада неће доћи! Ах!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А Лука наш чува круг око салаша, и појахује и одјахује и кад хоће и кад неће. — Смеј. Срба и Лука се ухватили и играју, а госпа Нола поцупкује у месту.
— То је књижевност, уметност. Али код старих Јевреја цео је народ играо трагедију! И Јевреји су наставили да је играју. У историји познијих векова, чим се истакне јеврејство, то су опет потреси и трагедије, то је поново Стари завет...
Никада не живе, како бих то рекао, личан и лежеран живот, како живот дође. Стално су у напрегнутим улогама. Те улоге играју не увек симпатично, али жилаво. Жилавост уопште није симпатична, али се с њом траје и без ње нестаје.
Жилавост уопште није симпатична, али се с њом траје и без ње нестаје. Јевреји играју своје улоге и са заносом, лудачки! Зар ти то не видиш! побогу брате! Ја видим, и ја их разумем.
Ја видим, и ја их разумем. Као на каквој огромној позорници, сложно, стално, на конац и на једну пару израчунато играју они широм бела света свој јеврејски задатак. Играју своју грозну драму , којој нико не пљеска. Не воли их нико!
позорници, сложно, стално, на конац и на једну пару израчунато играју они широм бела света свој јеврејски задатак. Играју своју грозну драму , којој нико не пљеска. Не воли их нико! Они су свет као и други свет, а опет изван света...
Кажу да госпа Мања и њено друштво не знају како се изговарају по енглески оне речи, чули сте, вичу, нешто док играју, не зна човек да ли је људски говор или... Апотекарица настави да плете.
Онда чујемо како звецкају чаше, како се тата и мама смеју, и лупају по поду као да играју или се вијају, и онда ништа више...
А они момци у касарни, не умем ни да кажем како су добри, шале се са мном, понекад се и играју, као да су деца, а понекад разговарају преда мном као да сам ја већ човек.
Отишла је да прими новац, и том приликом видела завод. Тужно и мило: деца се играју, весела су, има пред њима живот, дуг живот. — А шта вам је оно тамо? — Склониште за изнемогле и сироте старе људе.
Погледај само часом ову слику; данас су дошле недељне новине из Атине. У Америци, богата грчка колонија, деца играју тенис... Види их, као анђелчићи, мали Грци. Харисијадес је неко време мирно спавао.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
даље трпити нападеније вооружани; тргне се из сна, ђипи, и — око себе види мложество мајмуна, који се између себе играју, зврцајући га малим грудвицама.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
САВА Око његове главе лете пчеле И граде му живи златокруг У риђој му бради Засутој липовим цветом Громови с муњама играју жмурке О врату му вериге висе И трзају се у гвозденом сну На рамену петао му пламти У руци штап премудри пева Песму
видовитост Између крезубих вилица Заглавила се Голема последња псовка Око смрти зазидане у кули Лобање у месту играју Завршно звездано коло Кула смрти У њој господарица уплашена Од себе саме ПОСВЕЋИВАЊЕ ЦРНОГА БОРБА Он још не зна Ко је
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И политичка деца најрадије играју ту игру, па зашто је не би и ми играли? Разуме се да сам ја био увек тај који је образовао кабинет.
Јер одиста, у животу, то сте извесно сви запазили, те непознате количине играју често врло велику улогу. Тако, на пример, у политици непознате количине имају погдекад пресудну реч; у јавноме животу
И сећам се, кад год сам доцније, као ђак који већ учи физику, виђао дечицу где играју са чигром, како сам их сажаљевао. — Ах, дечице, — мислио сам у себи — како вас жалим, како вас жалим!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Сва ноћ, нека ноћ ужасно смешна: Тениса се играју велике војске на размаку од 100 км. Магдалена умаче своју босу ногу у облаке наше фосфорне, Као Сузана Рембрантова
У кругу експлозива аероплани играју игру пролећа. Ко иде? Ново време. Шта носи? Руке без прстију. Јест, патрљице саме, али виолину задобисмо.
То доле играју радници и певају витлови у реци, И певају у трбусима жена месеци: Будућих јунака за цео свет, о хлебу од један до
којима се сва Сунца дижу и спуштају, Свих светова где у чашу крв ће да присване, Видећу опет јутра из њих да играју, Грдна усамљена Сунца белих гледања.
Замучена, женка, Сунца што стално капају, И једва видна, рођења плавилом ограња Густо сплетеног неба, без звука да играју.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« Дрвосеча отвори врећу и зачуди се: пуна врећа маски каквима се играју деца. — Баш сам будала! — рече љутито себи. — Шта ће ми маске ђавола, попова и којекаквих пробисвета?
Од среће људи су повикали углас, почели да певају и играју, а вода је извирала и као течно сребро разливала се по Пешчари.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ходи да играмо и да певамо. ОСТАЛЕ ДЕВОЈКЕ (одлазећи играју и певају): Шано душо, Шано, отвори ми врата, Отвори ми, Шано, врата, да ти дам дуката.
Сина, јединца, Јована јој заклао. Па... мајку, оца, сестре, све их натерао да играју и да певају. — Отац играо и плакао: Јоване, сине, Јоване, Ти си ми, синко, првенац!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Оно је љубави звезда Што тамо пада и гасне. Са јабукова стабла Падају хрпе цвета, Ветри стижу и тим се Играју, весела лета. Лабуд рибњаком кружи И пева, и песма звони Све тише, и певач бели У гроб водени рони.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У њима жене и љубав не играју никакву улогу... Оне су често испеване у славу једног јунака. У њима нема маште, као што нема ни хумора; у њима је
коње и оружје, и друго што им се год допало, најпослије стану силовати жене и дјевојке: изгонили су их у коло, да играју пред њиховијем хановима и чардацима, или пред чадорима, па које су им се допадале, оне су узимали к себи; тако данас
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Увијек је ћутке, и непозвана, ишла за дјечацима, посматрала шта раде и како се играју, проналазила их у рибарење око ријеке, у крађи лубеница, у потрази за птичијим гнијездима.
— А можда си их спазио негдје на пашњацима, тамо гдје се дјечурлија играју клиса, жмурке, труле кобиле, шапца-лапца и још... и још...
— Е, то су већ игре од прије шездесет година — одмахну пољар. — Сад се дјеца играју Француза и Нијемаца, али ових дана не видим их на пашњаку. — Сакрили се, значи, негдје — закључи кнез.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју. Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају
Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак и видела да се све отимају да до њега играју. А Манча је био већ на гласу као момак и играч.
Стала би па би гледала како играју и зевала од времена на време. Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио,
на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају. Скупио се свет. Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.
Јаги!“ „Асли како плави зумбул и зелена кàда!... — оте се многима узвик кад их видеше једно до другог како играју. И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило,
Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче. Цигани свирају, а играчи играју и певају. Нане, кажи тајку да ме младу дава за Раде комшијче!... За Раде комшијче, за наше сељанче!
Кад засвираше „Нишевљанку“, Манча се ухвати до Калине. Зона више није играла. Гледала је како играју, а није испуштала из очију Мана и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком
Зона више није играла. Гледала је како играју, а није испуштала из очију Мана и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и
и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по Лојзе — како пољак ели пударин; по сву ноћ му свире Цигани и играју ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...
вршњакиње: Тимка Калтагџијска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџијско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку“...
и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку“... Играју и певају: Нане, кажи тајку да ме младу дава за наше комшијче, за младо банкерче!
И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм“. Играју сви; кликћу и подврискују уз оца силна ћеманета, зурле и дахирета.