Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сан уморне тек што склопи очи, Таки, к’о у колу опсеноме, Окол’ мене с играјушче точи Најмилије срцу што је моме; Тад прелесно с’ окол’ мене вију Лица будном што су невидима, Тад ја грлим оне