Употреба речи игрле у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Дева се умеша: — Слушај, Станко! Срећко зна шта чини. Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! Станку су игрле усне. — О, боже!... Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности