Употреба речи игњатовића у књижевним делима


Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

једина историјска монографија српска која је продрла у ширу публику, садржи више поезије и литературе но роман Јакова Игњатовића истога имена, и имао је више читалаца но многа дела из забавне књижевности.

Љубишу, Милована Глишића, Јована Илића, Јакова Игњатовића, Милорада Шапчанина, Стевана Влад. Каћанског и друге. Лист је почео са знатним моралним и материјалним успехом, и

у Новом Саду Стражилово, које је излазило до 1894.97 Ђорђе Рајковић, уз сарадњу Јакова Игњатовића, у Новом Саду, од 1885—1886, издаје Бршљан, који је био израз конзервативне струје међу Србима у Угарској.

Роман, код Јакова Игњатовића седамдесетих година, и код Јанка Веселиновића, Симе Матавуља, Стевана Сремца, Светолика Ранковића деведесетих година,

РЕАЛИСТ. — Између Јакова Игњатовића и Стевана Сремца има извесних сличности. Обојица су Срби из Угарске, рођени на периферији српскога народа; обојица су

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

(в. Босиље, 71) Јаков Игњатовић је писао у роману Трпен спасен (Одабрана дела Јакова Игњатовића, Матица српска, Нови Сад 1949, ИВ, 141): „Нови Сад — српски Париз.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности