Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Интригу бестидну идејом су звали, А лаж под идеал продавали роду; Борили се стидно велики и мали, Рушећи законе да спасу слободу...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Постепено, само постепено. Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, зар не? — А па наравно. То је идеал и мој и мојих родитеља био... Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће...
— чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио да вам се то допада?! — Не, не, милостива, верујте. То је мој идеал. Једна мала кућица и баштица.
Он је био нешто сасвим друго. Био је идеал правог доброг мачка: јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и
И док је он њу сматрао као недостижни идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан, — дотле се, као што се већ
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
састава темељног, образа белог, косе смеђе, шаке мало подебље, жив, окретан, досетљив, једном речи, могао се узети за идеал трговачког помоћника у малој вароши. Љуба је свуд у друштво пристао.
Африка
„О, имати кућу, праву кућу, усред саване, међ дивљим Лобиима, ето то је цео мој идеал. Не спавати више по кабанама, колибама и мочварима, већ у кући која представља мир и културу; у мојој кући, са чије
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
треба дирнути у њихову осећајност, осетљивост, у њихов индивидуални и национални понос; треба истаћи питање части или идеал правде или слободе.
Ова постојаност и апсолутна вера у национални идеал главни је факат у његовој историји. Себе сматра као Богом изабраног за извршење националног задатка.
Сви су се међусобно прожели и изједначили. Општи начин мишљења и рада, национални и друштвени идеал постали су им заједнички.
шумадијског становништва као и становништва старе Рашке: гајити наду и веру у будућност и никада не напуштати народни идеал.
Сматрају себе за сродне Арбанасима. Да би се постигао овај народни идеал, свако племе треба да буде што многобројније.
Четири века млетачке владавине нису ниуколико ослабили народни идеал. Демократска осећања ХІХ века су га још појачала: и тако Загора, као и Шумадија, спада међу области са најразвијенијом
То је право народно свештенство, које се са народом борило за заједнички идеал. Динарско православље, онако како га народ схвата и врши, представља веру мање формалистичку, мање везану за цркву,
То је била главна снага источнобалканског типа. У току своје историје овај се народ никад није жртвовао за идеал од кога се не би имало користи.
У току тих десетак година оно је било израдило јасан национални идеал, унитаран (за уједињење Јужних Словена), демократски, противаустријски.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Не треба јој замерити; свако уздише за својим идеалима. ВУКИЦА: Па зар брачна ноћ идеал? СПАСОЈЕ: Идеал је, сине, све оно што човек не може да постигне.
СПАСОЈЕ: Не треба јој замерити; свако уздише за својим идеалима. ВУКИЦА: Па зар брачна ноћ идеал? СПАСОЈЕ: Идеал је, сине, све оно што човек не може да постигне. ВУКИЦА: И сад ја да испаштам зато што она није постигла свој идеал!
ВУКИЦА: И сад ја да испаштам зато што она није постигла свој идеал! ИИ АНТА, ПРЕЂАШЊИ АНТА: Добар дан! Добар дан, госпођице Вукице! ВУКИЦА: Добар дан!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Између осталог ујак писаше: „Ти си свој, потпуно свој, а то је идеал који сам ти увијек истицао!... Буди захвалан судбини што те је довела до тога.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
од вулгарности: држећи се конкретних појмова и пробране лексике, текст ће добити у јасноћи и једрини, што је, и иначе, идеал негованог књижевног штива.
Вечити песнички идеал — прочишћавање атмосфере у којој би речи могле да блесну пуним сјајем и значењем — ту је остварен по скраћеном
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Делом србијанских устаника националан идеал је створен, и српски народ и српски духовни живот имају одсада један одређен циљ, који ће се без престанка остваривати.
и Људевита Штура, зову се »Славјани« и сневају о »великој Славији« и »Славјанском Царству«, али и осећање »србства« и идеал »србскости« увек су јаки. 1848.
Место идеала »Славјанског Царства« долази идеал »Душановог Царства«, и из панславизма четрдесетих година излази ужи српски национализам.
идеализује народни живот, село, задруга, народна поезија, народна филозофија, устаје се против »више класе«, истиче се идеал: бити што ближи народу, осећати, говорити као он, носити се, живети као он, једном речју: бити чист, сиров Србин,
Из језика се избацују речи туђинског порекла. Играју се народне игре, скупљају се и певају народне мелодије. Општи идеал постаје бити Србин од главе до пете, у свим унутрашњим и спољашњим манифестацијама свога бића, Сав Србин.
Матија Рељковић, који је из свог бављења у Немачкој донео један виши идеал европске културе, гледа на особине народног живота у Славонији, на народне обичаје и традиције, као на заостатке
Он је једини успео у ономе што су романтичари поставили као идеал: певати како народ пева. Ниједан српски песник није толико волео, разумевао, осећао и асимиловао народну поезију, и
Некада јако слављен, јер је боље но ико представљао лажан идеал романтичког »појете«, он је последњих година много изгубио од старог гласа.
« Отресајући се свих »измишљених осећаја« и »чедних ачења«, он је истакао свој песнички идеал: приближити се што више »к животу и природи«.
Царству«, хоће се револуционисање народних маса, револуционарна акција ослобођених српских земаља, као и последњи идеал: савез слободних балканских народа.
истину, одговара исто тако слободној и независној »неродољубивој историји« Илариона Руварца, који је исто тако као идеал поставио нагу истину. Али на томе се заустављају заслуге Љубомира Недића.
плавио је готово целу српску књижевност, и никада се гробља нису толико певала, и никада нирвана није изгледала такав идеал као у тим суморним и жалосним временима.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Имајући свој идеал непрестано пред очима, бик је изводио права чуда, изашавши на глас као чисти сексуални манијак. Чича Мића и готово
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Још увек грчка јасност, чистота, мирноћа. Као да не читају Аристофана. Као да нема ископавања, и најновијих доказа. Идеал, који су створили њини дидактичари и швапски професори, необорив је. Лувр има лепу збирку грчких ћупа.
И код нас, наши учени људи, давно су исмејали лажан идеал Маратона и Термопила. Овде, сва Сорбона, најфиније грекисте, још увек бране грчку чистоту.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Толики се свет жени, па се нико не покаја. И зашто баш и он да се каје? Зар то није његова заветна жеља, његов идеал од најраније младости?
но и у свом срезу, баш као и пре шест година. Она ипак не престајаше веровати да ће се скоро јавити замишљени идеал, све своје мисли посветила је томе »будућем« месији и тврдо вероваше да је тај дан близу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Убила им дух! Ниједан нема моралне снаге у себи. Другог, другог кога! Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? — Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван!
— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа! Ал’ шта ћеш, сад је тако. Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не
Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата. И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Тада мирише доба раног маја; И као да се, неприметно, просто, На Идеал што је у сећању ост’о Наставља тихо један сан без краја.
тражи жртве; и он јој се пред’о, Да испашта дане својих младих лêта; Он је сјајним оком у даљину глед’о Тражећи идеал свог интимног света; А небо је било замрачено, сиво. Он је у ћелији манастирској снив’о.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Он у своме срцу није раздвајао свога учитеља Бакоњу од стрица. Бакоња му бјеше идеал. Што Бакоња рече, то је свето, што се против Бакоње рече, то му Бутре одма јави, зато се Бакоња смири не чувши ништа
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кад сагледах њен портрет, израђен по једном античком златнику, ја претрнух: она беше идеал женске лепоте какав сам замишљао, а међу живима узалуд тражио.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У годинама у којима смо ми били, уосталом, никад и није друкчије, никад се и не мисли на онај живот што чека. Наш је идеал био да се спојимо ради заједничког живота.
се рат једанпут сасвим заврши, да се повратим кући и да мирно и спокојно проживим остатак живота — ето то је био мој идеал. То „спокојно проживети остатак живота“ није Ни био баш тако скроман идеал.
То „спокојно проживети остатак живота“ није Ни био баш тако скроман идеал. Ја ћу ти одмах казати шта сам ја под тим „спокојно проживети“ разумео.
Искористим ја сваку прилику да послужим својој странци, и увек мислим на опште интересе, јер идеал сваког човека треба да буде опште добро, а све је ово друго споредно и од мање важности.
То је био смисао твога живота, то је била сва твоја амбиција, то је био твој идеал и он би то остао да си ма колико живео.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
физичка лепота вишег реда, па и само једанпут и летимично виђена, може да људима постане једна доживотна вриједност. Идеал и осмишљење читавог њиховог живота и дјела.
Култивирали смо тај диоскурски идеал, и више се пута зарицали на ту везу и заједнички установљавали одређене моменте, помисли, асоцијације, код којих ћемо
Касније је то преврело у овај латентни, мирни и перманентно јетки стадиј. Поставио је себи неки идеал енергичности, антисентименталности, и то је уродило оном спарушеношћу личности којом такви нагли преломи редовно
Не води ли то у потпуну аскезу, а доскора и у потпуно ћутање? И не значи ли тај ваш идеал потпуне херметичности, савршене неангажираности наше емпиријске личности, у ствари то, да поезија престаје бити
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Увек у средини што дух сваки стеже, Запазио нисам сем ње ништа друго, И често се питах шта ме за свет веже: Заклоњен идеал? Ил' страдање дуго?
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Сви морамо имати неки идеал који ће управљати нашим понашањем и који ће нас задовољити али није важно да ли је то вероисповест, уметност, наука
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
младића, баш као што је ”вила” са делаверске фарме била моја прва визија америчке девојке, а њена мајка мој први идеал племените америчке жене.
По мом схватању неговање лепота у науци је други идеал многих лојалних радника удружених у Национални савет за научна истраживања.
Када се овај идеал има у виду, онда нема говора да може доћи до сукоба науке и религије. Дубоко сам уверен да у Националном савету за
Ћипико, Иво - Приповетке
Тиме она бјеше сина одгојила и на науке га дала. Испрвице ње идеал бијаше да га запопи; мислила је: биће чашћен од свога стада као и други попови, помоћи ће себе и своје, и, смијући се,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
метричке схеме, онда се нарушавања уобичајенога говорног низа нужно мотивишу тежњом да се постигне известан узор или идеал ритмичке хармоније који као општеприхваћен – као део опште вере једнога доба – подједнако лебди пред песниковим и
Посебно је интересантно што се Куленовић, након свег свог поетског искуства, опет вратио сонету, али је идеал уравнотеженога гласовномелодијскосинтаксичкоритмичкога облика остао по страни.
Петровић, Растко - АФРИКА
„О, имати кућу, праву кућу, усред саване, међ дивљим Лобиима, ето то је цео мој идеал. Не спавати више по кабанама, колибама и мочварима, већ у кући која представља мир и културу; у мојој кући, са чије
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
одједном заборавио све ове стихове и све што се у овој књизи поезије давнога времена које му је претходило намеће као идеал и канон.
То је доба које је веровало у ауторитете и клело се у ауторитете, и зато њему пред очима као идеал лебди узор. Велики истраживачки жар и немир неверника то доба неће загревати; експериментисањем, ризичним и дрским,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Позајмљеница је у том језику било врло мало. Преводиоци и аутори, очигледно поштујући идеал чистоте језика, по правилу нису преузимали грчке речи него су их замењивали преведеницама.
идеалног српског владара, државничком и духовном, али не инсистира на Милутиновом личном духовном подвигу, јер је идеал човека и владара сада виђен у Александру Македонском, с којим он пореди свога јунака.
Тај идеал нашао је у своме заштитнику деспоту Стефану Лазаревићу и посветио му је опширну биографију Живот деспота Стефана (1433)
). Док је проза тежила патетичној и лирској осећајности, у поезији је преовладао идеал учености, и то оне врхунске, чији су узори у класичној култури.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Но светли идеал добра и нежни анђео мира, Ти сиђе с висине тада, да бурни смириш дух: Да седмоструни кимвал и звучна опије лира Празнич
„Па ипак, давно се знамо. Од прве младости твоје Ја живљах у души твојој, И лице небесно моје, Твој вечни идеал, ево, оваплоћен је сада, Идеал, што бићем твојим без твога пристанка влада.
Од прве младости твоје Ја живљах у души твојој, И лице небесно моје, Твој вечни идеал, ево, оваплоћен је сада, Идеал, што бићем твојим без твога пристанка влада.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тај независни живот човека без месечне плате, то сам научио у Енглеској, и то ме просто фасцинира. То је уосталом и идеал сваког Јеврејина. Сва моја околина овде потсмева ми се што још имам плату, и веле да сам још полетарац...
Човек мора мислити на новац са искључењем свега, као на идеал, као на рођено дете, као на неко божанство. Новац онда стане долазити начином који искључује све рачунице, навире кроз
Јевреји су ту нашли нешто и генијално, а чини ми се и богохулно, бласфемно: нашли су симбол и идеал који ће, некако као Бог, бити чист и вечит покрет и промена, нашли су то у новцу.
Сирота Лекса, увек злослута Лекса, Лекса је некако на мушки начин била позвана да ради за неки безлични идеал, за неки далек циљ, била створена да се жртвује за нешто јуначко. Али таква каква, касно се родила у гнезду Влаовићâ.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ово је идеал који је наш Роман себи достићи изобразио, и ја не знам је л’ боље изабрао него Дон Кишот и Нови Амадис. Роман је,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Наравно, ко би данас делио царство по томе коме је оно „од кољена“ — тај би заступао идеал правде из XИВ века, како је говорио Светозар Марковић.
чисто феудалних ознака: прво, узоран верни слуга као одраз зависности ситније властеле од крупније; друго, идеал живота изражен у сили, богатству и племенитости (у песмама се пре свега истиче племенитост „благородство“, које је
(на основу сведочанстава из прошлости која помињу опевање хероја, подвига, ратова), херојска прошлост у епу идеал реакционарне војне аристократије, локални патриотизам који укључује у себе верност сизерену, рат као занимање феудалца
То је позната црта феудализма. Али како се та црта јавља у песмама, какав је тамо идеал вернога слуге, у ком смислу је тамо оцртана његова верност?
Њихова верност се оцењује у борби против туђина освајача — у првом реду као верност према земљи и народу. Према томе, идеал вернога слуге у нашој епској поезији не може се узети као доказ о њеном постанку у врху феудалнога друштва.
Као такав доказ не може се узети ни такозвани идеал живота изражен у сили, богатству и „благородству“. Такав идеал, као што лепо примећује сам Кравцов, није био стран ни
Као такав доказ не може се узети ни такозвани идеал живота изражен у сили, богатству и „благородству“. Такав идеал, као што лепо примећује сам Кравцов, није био стран ни радним масама (баш зато што су и саме имале такав идеал — каже
Такав идеал, као што лепо примећује сам Кравцов, није био стран ни радним масама (баш зато што су и саме имале такав идеал — каже Кравцов оне су могле прихватити феудалну епику).
Сем тога, тај идеал налазимо и у ускочким и хајдучким песмама, па чак и у песмама новијих времена. Најзад, и најважније, тај идеал није ни
Најзад, и најважније, тај идеал није ни једини ни најглавнији идеал живота у нашој епици. И у старијим и у млађим песмама подједнако — главни идеал
Најзад, и најважније, тај идеал није ни једини ни најглавнији идеал живота у нашој епици. И у старијим и у млађим песмама подједнако — главни идеал живота јесте јуначка слобода изражена
И у старијим и у млађим песмама подједнако — главни идеал живота јесте јуначка слобода изражена у првом реду у борби против туђинског поробљавања, а каткад и у борби против