Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
расцветавати, долази ово, овај нов, неочекивани рат, чији се крај и расплет не може сагледати и који га са оне висине идеалног и мирисног неба, понова баца у крв, у ране, у смрад и пакао, можда у смрт. Па шта?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Знамо да му се често поименце обраћа, а то чини између осталог и зато што дете прижељкује као идеалног саговорника. Истовремено, она буди и призива дете у сваком човеку. Помињање детета на почетку песме је вишесмислено.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Фреіхеіт-Сäнгер, какве је давала слободњачка Млада Немачка, »рода васпитатељ«, како су наши стари замишљали идеалног песника, јаван песник, у пуном смислу те речи.
Неких двадесет година, од 1880, уређивао је и Невен, најбољи дечји лист српски, за који је рекао да му је »мезимче идеалног живота на земљишту практичнога искуства«.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Она их је, тим сећањем, донела из другог једног идеалног света у овај наш земаљски“. „Наша душа није, дакле, састављена из атома, како је то Демокритос учио?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Она у његовим очима можда поприма вриједност једног чисто апстрактног, идеалног, надматеријалног стремљења. А како је за остварење те тежње за локомоцијом готово неминовно потребна она фактична
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Човек би могао да помисли да би тако једноставан и леп изум, који има многе карактеристике идеалног мотора, требало одмах да буде прихваћен, што би се несумњиво и догодило под сличним околностима.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Државе, јер знам да припадам овој земљи; да имам идеалну америчку жену која ме је, опет, уверила да и ја живим животом идеалног америчког мужа, да имам одличан посао у великој америчкој установи и велике наде да ћу све око себе задовољити.
на следећој страни, писаним руком човека кога сам имао част да лично познајем, а који је за мене увек представљао идеалног представника правог Американца.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Данило је задржао традиционалну концепцију о двоструком подвигу идеалног српског владара, државничком и духовном, али не инсистира на Милутиновом личном духовном подвигу, јер је идеал човека
Модел за ту опширну ратничку нарацију нађен је у Српској Александриди, српској верзији славног романа, а с њом и лик идеалног српског владара прераста у лик ратника и витеза, који је, како се према недовршеном животопису Душановом наслућује,
Доста блиски појму жанра као "идеалног" модела врсте, управо зато што су се формирали вековима у оквиру јединог континуалног књижевно-поетског система,