Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« Већ се прилично одјутри. Газда Милун попио кафу доле у кући и попушио лулу, па тек зовну неко од чељади: »Идиде, дете, пробуди Сретена, лек дође амо!« и стаде задовољно усукивати бркове и искашљивати се.
мило, па им тек чисто поносито рече: — Ама, да ви видите друго нешто што ја имам — па зовну црквењака и шапну му: — Идиде, донеси од учитеља ону тицу! Навалише гости питати га шта је то тако лепо и ретко.
— Дете! — викну Живан и не слушајући шта Пурко говори. — Чујем, чико! — одазва се неки момчић из куће. — Идиде доле с кумом на ливаду. Ухвати вранца, па му подај нек води. Момчић истрча из куће, па оде напред у ливаду.