Употреба речи идиличну у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Међутим, Павле је, из Ујхеља, био пошао, у природу скоро питому, скоро идиличну, у зеленилу, крај пута који се у даљину, и планину, пео. Све је жутело, црвенело, сјало, блештало, на јесењем Сунцу.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Веселиновић је сеоски живот и сеоски говор познавао боље но ико. Он је описивао једну страну сеоског живота, лепу и идиличну, и то једнострано и непотпуно, али, у једном правцу, као једна страна сеоског живота, тачно и живописно.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Још и сад љуљушкам у себи идиличну наивност тог пејзажа. Често су нам такве наивне сликарије крајолика, па и оне најгрубље и најневјештије, иницијација у

” И можда сам јој, због тог туша, несвијесно желио што скорију смрт. Свакако, неку идиличну, разњежену смрт, с много рујне звоњаве звона, с много цвијећа и вијенаца, и сажалних брзојава, и служинског бугарења,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности