Употреба речи идимо у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

“ Наравоученије Која полза онима казивати наше нешчастије који ће нам се ругати и смејати? А друго, не идимо гди нисмо звати, зашто: незвану госту место за врати.| 88 Сељанин и пси Сељанина затече зла зима на салашу.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

МИШИЋ: Више из љубови к вашој господични кћери примам њену руку. ЈАЊА: Е кала, кала, само да не идимо у магистрату. МИШИЋ: Нећемо ићи. Но поклањате ли ви нама ове банке и облигацију јамачно? ЈАЊА: У!

Ћипико, Иво - Приповетке

— Не казуј ти мени... Старија је моја! — па ће одлучно: — Идимо! . , . — Па де! — прихватише сложно неколико њих. И други послушаше, те се мучке извукоше из места.

—Да пођемо, а? Идимо! — једва дочека Марко. „Али да бар нешто понесем деци”, помисли Цвета и одједном сину јој мисао: — Удијели дарак,

— јави се и Јуркин човек. —Хвала! Не могу. Чини ми се сад ће душа из мене. — Обрне се дјеци: — Идимо ! Нађоше се у пуној ведрој ноћи. Месец се надигао над кућу и поврх дрвета. Његова светлост расипље се пољем и шумом.

Ћипико, Иво - Пауци

И, док се држе за руке, ћуте, а док она истрже своју из његове, диже се он. —Идимо у шетњу! —Бог с вама, што би комшије о нама говориле? —Бриге ме!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности