Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
животиње што не могу да га осете, све оне борце ма за шта једнообразне и амбициозне, што су свуда исти и личе на оне идиоте скупљене по душевним болницама, ошишане кратко, унезверене, са истоветним, безизразним лицима.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Пређох шаком преко чела, а онда одмахнух главом: не сме се мислити на тај начин, идиоте, лудо је што мислиш на тај начин!
Професори не би смели да имају таква лица! - говорио сам самоме себи, а онда се сав најежио: погледај своје лице, идиоте! Погледај ту цвеклу и пеге довољне за читав један батаљон!
Прича би се завршавала урнебесно! — Шта сада мислиш, идиоте? — упитала је Рашида кад нам је Атаман прочитао Меланијино писмо, и, скрстивши руке на трбуху, почео да се церека тако
- Шта да почнем? - Оно како сте почели да се виђате Меланија и ти, идиоте! - рекао је седајући на столицу, а Станика је, као Архангел Михаило с мачем правде, стала иза њега.
Заправо: мислио сам да њу умирујем, а у ствари, говорио сам самоме себи. - Још само мало! Мало, шта? Ти, идиоте! Ти, најшашавији идиоте на свету! Зашто си је пустио да оде?
- Још само мало! Мало, шта? Ти, идиоте! Ти, најшашавији идиоте на свету! Зашто си је пустио да оде? - понављао сам себи, као што понављате деци кад су уплашена.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
зујите кроз опасности и жваћете своју жваку по рахитичним паркићима, пишете прстом по прашњавим каросеријама ОПЕРИМЕ ИДИОТЕ! Баш сте слатке, мале шашавице, баш вам завидим!
Биће ти фино! Ниједна се још није пожалила... — Пустите ме, молим вас! — шапутала је. — Молим вас, пустите ме. Ох, идиоте! То ме боли! Пусти ме!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Па с ким живиш онда, идиоте, и какав ти је живот, ако је све око тебе гадно, и ниско и смешно! Ниси онда сигурно ни ти бољи, јер си само део т е