Употреба речи иду у књижевним делима

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

у својеј авлији зидати и једно велико гранато древо, што му је на путу, пресећи, дакле нек не губе времена него нек иду поизвешати се ту, за|што за тај посао нигде тако древо неће наћи.

” — „Уши?“ — рече медвед, поћути мало и промисли се. „Кад не може иначе бити, — рече — а ти'ајде, нек иду уши.” Стисне зубе сиромах и зајечи, али претрпи. Оде они, нађе некакве рогове, пак ето ти га с сврдлом и сикиром.

Ноћ пролази, дан се приближава: иде Видовдан, Видиће се ко је в е р а, ко ли је н е в е р а! Ми пролазимо, ал' иду други после нас. Ко не мари за последак, о оном овде није реч.

шта је при њима добро и паметно, шта ли је зло, лудо и смешно; кад туђе познамо, онда ћемо моћи и о нашима судити како иду: управ, или наребарке, или сасвим настрашке; пак онда, што познамо да је добро, држаћемо, што ли нађемо да нам није на

и тада себе млоги затиру, видиш истом по чопор калуђера, пак да хоћеду само да једу и пију као и остали људи, пак да иду својим путем, нека би!

Зашто онде гди ствари управ и како ваља иду, а не наопако (штоно реч) и наузнако, коме се год велико што даје, неотложно мора се од њега што велико и ожидавати,

Нипошто! Кад би људи све једнаки остајали, никада ниједан народ не би се побољшао ни просветио. Разумни иду све набоље, а неразумни или остају како су били, или (што је веројатније) ако се не побољшавају, а они иду све нагоре.

Разумни иду све набоље, а неразумни или остају како су били, или (што је веројатније) ако се не побољшавају, а они иду све нагоре.

Испочетка су сви прости, пак ако се чрез добре обичаје и законе на добро упуте, иду и напредују све к то већем совершенству и благосостојанију; ако ли се упуте на криво и на зло, а они из простоте дођу

памтимо добро нашега старца; не три, но триста хиљада пандура да нам реку да јаре није јаре него нешто друго, нек иду они својим путем, а ми јаре носимо дома, зашто јаре ништа друго не може бити него јаре.

полезне књиге, лепа наука и добродјетељно воспитаније даје; зашто кад се испочетка ствари на добро упуте, све на боље иду и напредују.

Дође францишкан да га обрати у своју веру, обештавајући му по смерти рај. Запита га Монтезума: „Иду ли Шпањоли у тај рај кога толико хвалиш?” Каже онај да иду. „Дакле, ја тамо нећу” — отвешта неправедно осуђени.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Нит им ко кесом звецка из рова, нит их ко војним судом плаши: без плате, претње и благослова, у рат, са војском, иду ваши! У све шавове, порубе, рупе, све до најдаљих положаја, где маршали развију трупе, Ту и ваши положе јаја!

А тек ћемо на Лијевче поље! ИСТОЧНИЦЕ Ко каже да ће свеци и јунаци? Иду удовице јунака, иду мајке светаца, пекара, бојаџија - бежите с пута! - иду веренице и сестре мртвих ђака и регрута!

А тек ћемо на Лијевче поље! ИСТОЧНИЦЕ Ко каже да ће свеци и јунаци? Иду удовице јунака, иду мајке светаца, пекара, бојаџија - бежите с пута! - иду веренице и сестре мртвих ђака и регрута!

Иду удовице јунака, иду мајке светаца, пекара, бојаџија - бежите с пута! - иду веренице и сестре мртвих ђака и регрута!

- иду веренице и сестре мртвих ђака и регрута! Иду пред касарне и затворе, иду на стратишта, бојишта, губилишта, иду, од цеђа изједених руку, с торбом на леђима, с

- иду веренице и сестре мртвих ђака и регрута! Иду пред касарне и затворе, иду на стратишта, бојишта, губилишта, иду, од цеђа изједених руку, с торбом на леђима, с колевком на куку!

- иду веренице и сестре мртвих ђака и регрута! Иду пред касарне и затворе, иду на стратишта, бојишта, губилишта, иду, од цеђа изједених руку, с торбом на леђима, с колевком на куку!

Ко каже да у светлост? Иду у мрак, из ког се и звер, престрављена, враћа, иду кроз крв, кроз коју не могу мужеви, иду кроз грех, кроз који не

Ко каже да у светлост? Иду у мрак, из ког се и звер, престрављена, враћа, иду кроз крв, кроз коју не могу мужеви, иду кроз грех, кроз који не смеју браћа!

Иду у мрак, из ког се и звер, престрављена, враћа, иду кроз крв, кроз коју не могу мужеви, иду кроз грех, кроз који не смеју браћа! Не палите им пећ ни петролејку - њима је топло и светло и без ватре!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Кнезови дођу му и честитају, а он и̓ советује да иду сваки у своју нахију и да народ добро пазе, и да не даду никоме ни најмањег зулума да народу чини, но да се њему

и народ у цркву поврви, а ми по један станемо на вратима, и људе пропуштамо редом, старије напред, а жене враћамо да иду на друга, западна врата у препрату своју.

Такођер дотерали смо и̓ у ред да са великим молчанијем иду на целивање, најпре стари људи, а после жене, потом девојке, и све по двоје пред иконом у један ред по двапут се

И то могу слободно казати да у нашој нурији, — сва села која цркви у Бранковину иду — нико на какав други суд није ишао нити је кавге било.

се вратио из Карловаца, одма је наредио код сваке цркве по једнога главнога кмета над оним селима која год оној цркви иду, а свакој цркви ишло је по 8 и по 10 села, и тако ти кметови звали су се среским кметовима.

у авлији, али то бива обично сутрадан, кад веће везир разреше порезу, пак им се учини млого, и кад сви чују, и онда иду пред сараје и вичу, и помажу, до Бога се чује, а паша им понешто одобри и умањи.

Тако стојали су кнезови читава два сата, а он нити говори да седну ни да иду, већ једнако ћути и пуши, а кнезови такође ћуте и чепоре ногама.

Везир рекне: „Остани ти овде, Алекса, а Бирчанин и Грбовић нека иду и нека војску у лађама доведу.” Оду Бирчанин и Грбовић у Грабовац, узму војску, на Палежу седну у лађе и ноћу дођу на

Кад се везиров син Дервиш-бег поудаљи, ове ти Београдлије оду код паше, узму изун да и они иду његовом сину у војску, и он им поверује. Они се спреме и оду до Болеча, пак онда се поврате натраг.

Оду његови момци у Зеоке и нађу кнеза Станоја код куће, кажу му да иду у Београд, и да и̓ је ага послао, и хоће онде да ручају. Кнез и̓ дочека.

— Кад видише Турци, да никако мој стриц неће да иде у Ваљево, они се спремише да иду и рекоше: „Е, Јакове, готови конак; ето ти сутра Фочића у гости!

у Лешници за коју и сами знаду, а наша према њима, пак може бити да ће се побити: „Зато дајте два Турчина од вас, да иду и да кажу да смо се ми помирили и да је Мус-ага изишао из града, но нека се војска босанска врати, да се више кавге не

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Таман беше окренуо низ поток, кад ето ти Марице с Јаном Срећковом — иду с воде. Газда Рака узе већ да се смеши онако враголасто, па поче: — Нуто, нуто, пораниле цуре!

— Зар тако старо? — зачуди се господин. — Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође. — Стани, брале, молим те! — устави га господин. — Шта ћеш? — Би ли ти то мени продао?

Опет се јављају гласови да се иде. Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«. И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с

Сад, боме, почеше попове комшије они што чешће иду попу да се нешто туђе од учитеља и да зуцкају погдекоју за њим. Па и сам поп не говори лепо о њему као пре Упита га

Симица опет вози на својим »кочијама« путнике и другу кирију. Све ствари иду својим редом. Једино што се десило за то време необично — онај дугајлија практикант, што је узимао на протокол Симицу

Они су увратили по плату и да се јаве капетану, па да иду послом неким у Ваљево. — А 'оћете ли на колима? — упита капетан. — Дакако...

Кад написа писмо, одреди два сељака с колима и једног пандура да одмах иду у Београд и да сандук и писмо предају на челнику лично. Енглези су некако настрани људи.

Сунце већ превалило, а још ништа нема. Готово хоћаху да се окане; али смислише да копају још мало, па ако не буде, да иду кући. Нису ударили још два-три пута будаком, док се указаше некаке даске. Сви се згрнуше да виде. То је!

Неко је доба ноћи. Гости се веселе пред кућом. Месечина као дан, лето, милина људма седети. Неки хтедоше да иду. Пурко их уставља: — Седите, људи!... Седи, Мирко, Ћебо! Дела још по једну! Сутра је недеља. Не чека нас никакад рад.

духну на свећу те је угаси, па овако већ свучен седе на кревет, зевну жестоко и настави: — Школе нам у том већ одавно иду наруку; све од реда лиферују чиновнике — људе зависне од владе... Ааа! — И господина министра поче освајати дремеж.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

На главама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду... Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило.

Два момка а једна девојка! Баш није право!... Морао се ту неки враг излећи!... Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу. Она их гледа обојицу. Оба из добрих домова, оба добри момци...

И мисли му летеше од стварчице до стварчице као лептири: лако дарну стварку, па иду даље... Био је према свему равнодушан. Чује цврчка, па помисли само: цврчак цврчи... Нешто куцка над њим „А...

— А што? — Ђаво их знао. Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. — Па што им иду? — Кнежеви су, брате. Зове га, Мисли човек, каквим послом, и оде. А кад тамо... — Чувајте своје главе! — рече Ногић.

— Али, седи, попо! Седи, Јово!... — викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. — Шта ћемо ти?... Ми смо свршили разговор за који си нас позвао! — рече кмет. — Нисам ја зато звао!...

— Не бој се! То је мој друг, побратим!... — Бежи!... — шапну Зека. — Неки људи иду овамо!... И док се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза два грма.

На друму се појави човек. — Дева! — повикаше. — Где је харамбаша? — упита он. Станко изиде на друм. — Иду — рече Дева. — Лазар их води. Станку заигра срце. Он викну: — Пази!... А Деви рече: — Склони се овамо. — Не брини!

— Нема их још? — пита Алекса. — Чини ми се, иду... И заиста, на капији се појавише: Суреп, Заврзан, Јован и Јовица. — Добро вече! — повикаше. — Бог добро дао!

Та још нам је бог пријатељ!... А Стојан?... А Сима?... Зар они неће доћи?... — Доћи ће, не брини! Ја мислим да иду у стопу за нама!... — Јавио сам и Луки, и Јакову, и Вожду!... Ово је страшна сила!...

Наједаред се све ускомеша. Све поврве ка средини шанца, где беху војводе... Зека одјури тамо. А глас прохуја. — Иду Турци!... Распоред је био већ готов. Први низ заузеше Чупићеви људи. Ваљевци и Рудничани стадоше позади, као потпора.

— Хвала, војводо! — Хвала!... Хвала!... — заори се око њега. У тај мах затутњи земља. Са свију страна повикаше: — Иду Турци!... Чупић оде низа шанац соколити људе. Јаков и Милош чинише то исто.

Јурну да побегне од ње... И скочи у Саву!... Кад је избио на воду, чуо је како земља тутњи. — То Турци иду! — помисли. Па заплива... 17. ДИВОВИ Зека се врати у шанац. Тамо га дочекаше весело.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Када цвет увене, нова звезда блисне. Но поглед умрлих љубави куд гледа? Мору иду реке, земљи горе лисне, А љубав ћутању с уснама од леда.

Све за сунцем као народи што селе, Иду деца путем куд су прошли стари, С невидљивом звездом у оку што жари, С њином страшном речи наврх усне вреле.

Заставе вихоре мраком, као клетве; Далеки путници иду друг за другом У поља где некад цар вођаше плугом, И наше царице певаху уз жетве.

И унуци иду куд су ишли деди, На камену истом оштрили су маче; И страшну легију, и од гнева јаче, Води сјај далеке царске

ВАРДАР И уста пророкâ и мишца јунакâ, Напише се снагом твоје свете капи. Сад кроз наша срца иду крупни слапи Твојих светлих струја и огњених зрака.

Само буктињама збори се кроз тмине; У зрцалу мача будућност се слика; Преко палих иду пути величине; Слава, то је страшно сунце мученика.

(„Американски Србобран“, 30. децембра 1942) БОСНА И ови те, Светла, иду да продаду: Сви те вођи воде од трга до трга! Само на пазару твоју цену знаду, Твоју снагу мере по терету кврга...

А осветник је жртву пратио! За мучеником иду хероји! Пут невиних је Бог позлатио: Само се гробље мртвих преброји... 1943. („Американски Србобран“, 13.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Никуд подбогом не иду, па и на славу слабо ком да иду. А и нама су жене слабо долазиле, већ само људи, и то готово све само оне „лоле” и

Никуд подбогом не иду, па и на славу слабо ком да иду. А и нама су жене слабо долазиле, већ само људи, и то готово све само оне „лоле” и „пуста'ије”, као што их је моја

Моја мати и сестра бледе као крпе, очи им влажне, лице као од воска, крше прсте, иду на прстима и ништа не говоре, само што шапућу неке побожне речи.

Ко је још видео да женско чељаде иде у школу? — Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети. Тамо иду сва дјеца, и мушка и женска, и тако је сад вријеме дошло да ће и по селима почети, па је гри'ота да дијете задоцни.

се више не кају сељаци што су је дали у школу, а поп, кад је погледа, уздиже очи к небу, и кад год је ко хвали а њему иду сузе као малом дјетету. Сасвим већ остарио, обневидио и постао забораван.

Засјели старији људи и поп, па разговарају о овом и о оном, а младеж се игра и весели. А друмом за наше село иду једна кола, и у њима један господин човјек. Чудан мало на поглед. На глави му широк сламни шешир с црвеном траком.

Поп је ухвати објема рукама за главу, па је љуби у чело, а нама иду сузе. Поздравља се она с нама — каква је, једва да је познаш! А кад коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени.

Тога дана чинила је све што сам је молио. Певала ми је песме које иначе за бога неће да пева, јер иду до г, а њој је глас чист само до еіѕ. Па ипак није је глас нигде изневерио. Увече је позовем у шетњу.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!

Људи се крећу достојанствено напред: ниједан нема лулу у устима, него са штаповима у рукама иду и разговарају се, а жене и ћерке за њима.

колери; о великим ратовима и топовским куглама колике су у старо доба велике биле, а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима

То је остављено за укућане, а понекад и за вертепаше који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама, и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.

Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак. И сад морају обојица да предстану надлежноме суду. Да иду одмах, јер у суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.

сахата, и већ почеше сретати најпре кола, а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама, са рукама испод пазува, па иду један за другим у реду ко гуске. Близу је и Ченеј. Још мало, ето их на вашаришту.

Ту му гову. Увек га ујутру питају шта он најрадије једе, па му кувају. Шаца и Јула иду поваздан једно за другим као мачићи.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И заиста, на тај дан, њихови, живи, долазе им. Износе им јела, пића и раздају. На тај дан, ма да мушки не иду на гробље, и чаршија је затворена. Од жена не може да се прође.

Од жена не може да се прође. Из свију маала, капија и чаршије, стичу се и иду друмом што води гробљу. Старе, поштапајући се, у празнична одела, са свећама, заједно са обудовљеним снахама и кћерима

Старе, поштапајући се, у празнична одела, са свећама, заједно са обудовљеним снахама и кћерима иду напред, а иза њих носе слуге спремљена јела, пиће. И то толико, као да ће на гробљу да годинују. Цела кућа се износи.

А неки, и то чувенији, старији просјаци, имају нарочите своје гробове обично какве чувене породице код које они увек иду тамо и стално, увек као гости, за трпезом седају, једу, пију.

Била је ситна, мала... Никад није смела сама да остане, а још мање напољу сама да заноћи. Причињало јој се: како увек иду за њом Турци да је грабе, како их чује, види...

А сви су му давали. Нарочито Турци које је он највише грдио и псовао и терао их да „иду, иду далеко“. Становао је, управо био чуван у кући хаџи-Томе. Првог и најугледнијег хаџије.

А сви су му давали. Нарочито Турци које је он највише грдио и псовао и терао их да „иду, иду далеко“. Становао је, управо био чуван у кући хаџи-Томе. Првог и најугледнијег хаџије.

било, када одједном — било луди Стеван, Марко, Цопа и други — почели у гомилама ноћу да се вуку, тумарају и целе ноћи иду по турским маалама дерући се лудо, крештаво, из свег гласа: — А, Турци! А, вуци! а, а! ...

Али они то нису чули, већ би исто онако продужавали да се вуку, иду, замичу по другим маалама, кућама, једнако дерући се кроз ноћ. — А, Турци, а, а!...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

ИИИ У селу Х. млада дућанџиница изгледа на дућанским вратима. На крају сокака јако је запрашено. Иду нека кола арњевима покривена. Кочијаш бесно тера.

— О, драго нам је; изволите унутра. Сад иду унутра. Љуба неће први да улази у собу, учтив је. — Та изволите! — Та изволите ви први! — Та ви сте гост!

Био је ујак Љубин, а жене још нема. Гавра начини план са Љубом да иду у село Ј. Тамо је млада удовица, једва јој је дваест година, а прилична, има сермије око девет хиљада форинти.

Сви се добро провеселише, па тек после поноћи дигоше се да иду спавати. Љуба и чика-Гавра у једној су соби спавали.

Белкић преслуша жену и кћер. Овима се Љуба свима допада. Чика-Гавра и Љуба се договоре да одмах иду кући. Белкић их као из етикеције зауставља, но они нипошто неће да остану, већ обричу да ће доћи још једаред.

— И мени се чини; само она њега да не воли! Тако се разговарају док не заспу. Сутрадан иду мушки шетати се. Љуба иде са Ружичићем да га искуша. Већ су се прилично упознали.

Чика-Гавра је дотле Јоцу искушавао. Дођу кући. Фрајле спремају ручак. Приспе и ручак. После ручка иду сви у шетњу у башту. Љуба се једнако врзе око фрајле Јулке.

Знате, чика-Гавро, да идемо онако — како кажу оно — кад велика господа кудгод иду па неће да свет зна? — Још ни то не знаш! Инкогнито! — Да, инкогнито!

Чарукџићу фантазија уши вређа, па кад је био крај, рече старијима да иду у другу собу. — Та шта ћемо ми матори овде?

Чекмеџијић и чика-Гавра већ долазе Чекмеџијић каже чика-Гаври, ако овде ништа не буде, да одмах у Ш. иду. Куцају на врата. Уђу.

Терају у бирцауз. Преоблаче се. Чика-Гавра већ је готов. Малочас и Љуба је опремљен. Ко их год види, мора рећи да иду да траже девојку — тако парадно изгледају.

Он с леве, а чика-Гавра с десне стране, иду управо кући Гледићевој. На путу нешто се груди стешњавају Чекмеџијићу, срце му лупа, збуњен је, не зна ни сам шта му

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

међу њима, упутили се бајаги важно негде и Јуришић их бодро прати и следује им, а они вијугајући обиђу оне што им иду у сусрет, очешу се о њих или не очешу, и тек се наједанпут ужурбано врате натраг.

И сви ови разговори грозно су ми одвратни и људе ове, што сваки час иду на осуство, обмањују се и говоре како је уздржавање шкодљиво, не могу више да гледам.

А од Бруснице преко Рудника па до Београда шума непрегледна и стаза једна једина кроз њу. иду они кроз оне гöре и час ка значеј „пусти грлö“, час пандур, те се ори она шума и разлеже а тице бегају на све стране и

Африка

Име му је Арханђел. Момци нас са брода ословљавају италијански. Разговарамо са њима. Долазе из Ливерпула и иду за Буенос Ајрес. Случајно питам једнога из кога је краја. „Из Спалата!“ одговара он на италијанском. — Јеси ли Хрват?

Већ сам од после подне толико жедан да ми скоро сузе иду на очи. Због срдобоље и грознице белцу је немогуће пити воду која није филтрована; остала су пића обично љута а од

Хране се искључиво инсектима који иду на стоку. Одмах по подне појављује се једна кошута и иде право к нама на својим витким ногама.

Мој је план да напустим Сен Калбра па да се придружим овој другој двојици путника који иду у Ман, кажу, међ праве људождере на граници Либерије. Потребно је да ме ова друга двојица приме као свога сапутника тј.

Младићи на овом новом искушењу проводе по више година, за које време прелазе више ступњева. Унапређења изгледа да иду нарочитим редом и тек кад се поједина места старешинства упразне.

Наши црнци леже крај ствари које су носили, и по њима се види да немају никако воле да иду дале; не што би били уморни, но што им се већ досадило.

Црнци су продужавали да сваки сат одричу да иду даље, и мој им је пријатељ претио; грдио их, раздавао им новац од шкољкица; молио их и шамарао.

од слоноваче или камена, и они пуштају да им расте она кратка четвртаста брадица; и они брију глатко лобању; а кад не иду савршено голи обавијају своја бедра укрштајући мараму као што су је укрштали и фараони.

Акарели тири мабади мани фареју н'сегамене Харера!“ ИВ Покривени својом мађијом као сенком, Изгледају црни. Иду један за другим кроз високу гору Пробијају се кроз лијане. То је једина веза са бескрајним гранама Што жуборе до неба.

Европа, најезда пустолова који траже авантура, песника који иду за својим сновима, истраживача, трговаца који иду за богатством, војника за славом и промашених живота који би да се

Европа, најезда пустолова који траже авантура, песника који иду за својим сновима, истраживача, трговаца који иду за богатством, војника за славом и промашених живота који би да се искупе.

Не! Црнци Банфоре нису људождери, и од незапамћених времени нису људождери. Бобо такође нису људождери иако иду голи. Они су мирни, тихи, музикални и сензуални.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Сад, ако оћеш кога да погледиш, а ти тако гледај да ти очи к носу иду. С отим си добила, прво, живе очи; друго, нико те не зна јеси ли заљубљена или ниси, зашто увек заљубљено издају; а

Црњански, Милош - Сеобе 2

Рата више неће бити. Та гомила више није ни потребна. Па нека иду откуда су и дошли.“ „У сваком случају“, говорио је Гарсули, „у Вијени је решено да се Расцијани населе на територију

Шта би тек рекао Грк, помисли, да зна да им је било допуштено да иду и у Театар, са својим женама. „Прегледао сам“, говорио је Гарсули, „акта која су остала, од оберста Вука, илити

Фреyхеррн вон Енгелсхофен ерлассенес Ресцирипт“ – па кад им то прочита, они има, без даљега, да иду кући, а биће у регуларне полкове премештени. За тренутак, Гарсули је застао и подигао наочали, да их боље види.

Али је немир растао. Гарсули није био невешт и приметио је да ствари не иду како је мислио. Био се дигао са фотеље и прелетео је погледом по гомили, као да је хтео да је погледом заплаши.

Седајући у своја кола, он је наставио да виче, тако да га је сваки могао чути: „Они мисле да им још и платим што иду у Росију, е па неће, од мене неће понети пара.

Видело се да, на челу полка, иду кола Енгелсхофенова, а иза њих маршује полк, у највећем реду. Није прошло више од неколико минута, а чело пука изби

наређења да се оних, везаних, тридесет окују, да цео пук има да преноћи у казаматима, под кључем, а да сви официри иду код профоза. Енгелсхофен је изгледао старији, него јутрос, десет година.

Ако их је Павле наговорио да иду, треба ићи! Варвара је, са својом јетрвом, са којом се добро слагала, седела, леђа у леђа, на клупи, у провидној

Нису били криви за бекство. Наређено им је само да, што пре, из Темишвара, иду. Били су досадили и сербској мајци, Енгелсхофену. Међу братенцима, после тога, први је страдао Петар.

Ана је црвенела од стида, и заплака, кад то чу. Сенатор, са своје стране, признаде да би он можда и пристао да они иду, али не да мати Анина, госпожа Агрипина Богданович, која им тражи децу. Да децу врате у бабину кућу!

Јурат и Петар Исакович, са женама, почеше затим да се спремају, да иду из Темишвара, а седели су, увече, у трактиру, као покисле тице. Као кад се чека вест да је неко у породици умро.

А затим ће бити у причама породичним. Са своје чатрње, Трифун је видео, код ђерма, жене, које иду по воду и оног грофовског Еиннехмера, у плавом капуту. Шеве су трепериле у ваздуху, над Махалом.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

То је карактеристична црта говора у областима источно од Искра. Уз њу иду нестанак промене код именица и употреба предлога.

Говорили су да иду да се моле студеничким свецима да спасу Србију. На путу су нашли једну девојку која је седела на камену и питајући их

На путу су нашли једну девојку која је седела на камену и питајући их куда иду, одговорила им: „Идите у манастир, јер сте се на то решили, али тамо нећете наћи свеце: сви су отишли да спасу српску

За време устанка 1804. године побуњени сељаци су формирали дружине по крајевима из којих су били. Често иду два и два загрљени. Кад се зауставе да обедују увек једу заједно.

испресецан рељеф, велики физички напор на који су Старовласи приморани да би задовољили свакодневне потребе: кад год иду по воду или намирнице, да надгледају стоку итд. морају се непрекидно пети и силазити.

површи, богате испашама, етапе су за многобројне исељенике из црногорских Брда, који после дужег или краћег задржавања иду у Шумадију. Уосталом Шумадинцима их приближавају њихови обичаји, предања и њихова јака национална свест.

Натоваре их на рамена, погну се, пењу се крупним корацима, споро, и часовима иду без одмора и не задржавајући се. Вратне су им жиле врло јаке и скоро као код говеди набрекну под приливом крви.

У наступима лакоумне љубазности и великодушности често иду у попуштању и одобравању даље него што треба ићи и дају најкрупнија обећања из захвалности за најбезначајније поклоне.

У наступима лакоумне љубазности и великодушности често иду у попуштању и одобравању даље него што треба ићи и дају најкрупнија обећања из захвалности за најбезначајније поклоне.

Познати су у Босни и Херцеговини „душевни Турци“, чија душевност и доброта иду до правог самоодрицања и код којих је свеколике себичности и личног интереса потпуно нестало.

Људи не живе од производа околног земљишта већ на њему само станују. Живе и издржавају се од печалбе: сви иду, почевши са децом од 12 година па до људи од 50 до 60 година, у зараду, и то не само на једно лето или на краће време,

Једино се они баве сточарством и сваке године слазе са стоком у Солунску равницу. Неки од њих иду и у печалбу. Мијачке су жене сачувале неке делове аромунске ношње од којих неки и данас имају аромунска имена, као

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Идите за трагом псећег кнеза Жуће, то је тамо негдје. Заиста, сељаци иду у млин само кад морају, а псећи кнез Жућо одлази тамо сваки дан да прави засједу мачку Тоши.

чичи попила мозак, па оглас неког пијанице који тражи дане изгубљене у крчми, па онда опомена гостима крчме да не иду на танак лед за неким коцкаром и најзад оглас једног домаћина који јавља да је у крчми изгубио добар глас и моли

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

и видех их наново изграђене, фабричке димњаке како се дижу као стиснуте људске песнице у небо, затим шине како иду још даље, до Холандије и Данске, до Норвешке и Шведске, у сусрет Ескимима и поларној плавој светлости на другом крају

- А ако не пронађемо? Хоћемо ли и онда ићи с тим руксацима као војници на маршу? - Не. Не као војници. Војници иду зато што морају. - То је свеједно: ићи ћемо, а ја не волим да вучем ни руксак ни било шта.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— рече господар Софра. Кад чуше комесар и лечник, ослободе се, пак као непознати иду у собу. Надају се да ће добро бити примљени. Куцну, друштво их лепо прими. Сад и ови седну.

га да не буде неваљао: њега су, вели, зло одгојили; па онда свуче чизме и замоли да их жени његовој предаду, да не иду у штету; и дао је опоменути да децу од зла одвраћа, да узму сви пример од њиховог оца; и, очитав још „оченаш”,

Кречар поклони се и оде. Разговарају се донде. Пита га гроф како му иду послови, како одавно није био у Пољској. Чамча му на све одговара. Дође и Кречар са боцом.

— Допустите, доміне спецтабіліс, у Мађарској не зна сваки шљахтец латински, не иде сваки у латинску школу: само они иду који ће бити попови или суци, — но ја ћу већ по мађарски туматичи.

Но сада треба Кречар да се мало опорави. Бар осам дана. Кад је већ толико времена пропало, нека иду и тих осам дана.

Господар Софри долазе пријатељи да му честитају. Када се сасвим опоравио, иду Чамчи у канапу, па једнако га о том путу запиткују, па мука му је док исправи оно што је Чамча њему на реванш дометнуо.

Профит приповеда како садашњи младићи иду по биртијама, играју карте, бекришу, троше новце, али он — Профит — не иде никуд, ни на бал, не зна ни играти.

Бадава сад ту Профит хвали свој еспап, рибу, сланину, бадава клевета тоне што играју, на балове иду, не хвата се. Девојке се тек отсмеју. Прође „визита”.

Коњи су га издалека познали, па један за другим, у реду, као кад лађу вуку, иду управо у дућан. Први је већ у дућану, па већ једе из џака зоб. Профит га истера. Пера се смеје.

Профит га истера. Пера се смеје. — Видиш како треба коње дресирати; тако иду као из школе. Лако је било мом оцу покрај црни’ банака обогатити се; нек’ проба овако.

Сравњава Кошицу са Млецима! После неколико дана, када се охрабри, он и тај Немац иду да гледају како изгледа изнутра варош. Али не зна како ће, више воде него земље, па све се мора на чамцу возити.

Пошаљите ми, молим вас, новаца, једно две хиљаде, на пошти, и то у дукатима, јер овде банке не иду. Рад сам што да накупујем. Како добијем новце, одмах ћу се вратити. Поздравите све.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Кроз пукотину чамовине, међутим, примети танку светлост што је продирала и освести се сасвим. Било је време да иду.

Рекао им је: нека иду и нека се туже Богу. Што се пак тиче оног једног случаја силовања, није хтео да га поверује, пошто је таквих случајева

Иначе, поверова се, најпосле, у целом полку да не иду на Турке, као пре, те им се земља којој су ишли, учини, збиља, тајанствена и незнана.

га овако шареног и надодољеног води тамо‑амо, заједно са том војском, којој је само ноге видео, у облаку прашине, како иду, укорак.

Завидео је својим официрима који су путовали безбрижно, а још више својим војницима који нису знали ни куд иду. Био је поверовао плачу и лелеку, при поласку, и слутио да ће му ово бити последњи одлазак и да ће у овом рату умрети.

Заборавив за тренутак и где је и куд иду, загледан у високе зидове стена, над којима се сјало небо сасвим бистро и сасвим бледоплаво, Вук Исакович се беше

Ипак му је било пријатно што не беше сам, већ што га прате жене, које је видео како лагано иду за њим, газећи по травуљинама.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

⁴⁵ КРШТЕЊЕ Деца која умру некрштена не могу „божјег лица видети“, односно они, по веровању, иду у „Лимбо“ (некакво „мрачно мјесто“) или постају демони, „дрекавци“.

“⁶² На крштење дете носи готово увек бабица (у срезу бољевачком), а негде (у Хомољу) до цркве иду заједно бабица и мајка. Мајка га пред црквом предаје бабици, а ова куму који уноси дете у цркву.

У Херцеговини дете носи дојиља, а прати је кум. Када иду на крштење, ваља да иду брзо, да би и дете када одрасте било брзо.

У Херцеговини дете носи дојиља, а прати је кум. Када иду на крштење, ваља да иду брзо, да би и дете када одрасте било брзо.⁶³ Хришћански обред увођења детета у веру изводи поп у цркви.

Србији у пролеће, на почетку соларне године (на Младенце, Благовести или уочи Цвети), девојке и младићи рано изјутра иду на ранило, када играју и певају уз запаљену ватру.

²¹ Када домаћин, на пример, говори синовима и другим укућанима, они стоје и слушају ћутећи. А када иду улицом, домаћин иде напред, а укућани који га прате позади, на пристојној раздаљини.

“³⁷ Када се возе колима, жена седи с леве стране и не сме да кочијаши, а када иду пешке, муж иде напред а жена позади. Ако имају једног коња, муж јаше а жена иде пешке чак и кад носи мало дете.

Низак социјални положај детета види се и по његовом облачењу. Деца, посебно лети, иду готово гола. Мала деца су много лошије, неугледније обучена него одрасли припадници патријархалне заједнице.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

ИСМЕВАЧЕ 87 ЗА ЗАВИДНИКЕ 89 ЗА ПЕСМЕ 91 ЗА ПЕПЕЉУГУ 93 О ЛОВУ 94 ЗА ЛОВИШТА 96 ЗА ЗВЕРИ ОКЛЕВЕТАНЕ 97 ЗА БОГОВЕ 98 ИДУ ЦАРСКИМ ДРУМОМ 100 О БАБУНСКОЈ РЕЧИ 102 О ЈЕРЕСИ 103 О ПИЈАНИЦАМА 104 ЗА ОНЕ КОЈИ ЦАРСКЕ ДРУМОВЕ ОРУ 105 ЗА ВРЛИНЕ У

За људе који су на смрт љути, које вређа помисао да би могли умрети, који ће у гроб поћи забринути као они што иду у туђину где не знају ни језик, ни обичаје, где не познају душе живе; за људе који пред смрћу негодују као да их ни

руке, за оне што увек у прикрајак стану, које свака мала ствар раздрага, с којим се сваки радосно сретне, за оне који иду замишљени као да носе капљицу на длану, за оне који нису слични мени и за оне са мном истоветне.

старинске љубавне песме, за оне који се прохујалог држе, који пишу како се писати не сме, за људе који не умеју да иду брже, који заостају бар пола корака, за оне који не умиру на време, који болују од осврта и растанака, за оне који не

прво себарске пшенице спале, према неправди земаљских богова која и из ведра неба бане међу незаштићене и међу мале. ИДУ ЦАРСКИМ ДРУМОМ Иду царским друмом људи као из пакла утекли, непца им љута рана пали. Ко су они, ко су они?

ИДУ ЦАРСКИМ ДРУМОМ Иду царским друмом људи као из пакла утекли, непца им љута рана пали. Ко су они, ко су они? То су грешници што су хришћане

Ко су они, ко су они? То су грешници што су хришћане у другу веру продали. Иду царским друмом безухи, не радује душе њине глас птице што шуму сребри. Ко су они, ко су они?

Ко су они, ко су они? То су на зборовима похватани непокорни себри. Иду царским друмом људи ожежени, модрица пуни. Ко су они, ко су они? То су јеретици и бабуни.

Иду царским друмом људи ожежени, модрица пуни. Ко су они, ко су они? То су јеретици и бабуни. Иду царским друмом људи распорених ноздрва, поглед им се гаси Ко су они, ко су они? То су од господара одбегли меропаси.

То су од господара одбегли меропаси. Иду царским друмом безруки до земље повијени, ко да им је тисућу година. Ко су они, ко су они?

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

У соби седи дечак а из ушију му иду жице. Оне пролазе кроз таван затрпан старим стварима, кроз напукле црепове обрасле маховином, а онда се пењу у небо.

Нису више знали иду ли право или се, заведени каменим лавиринтом, врте у кругу. А онда, кажу, професор више није могао даље; најпре му се

Матавуљ, Симо - УСКОК

Црногорске мазге, коњи и пјешаци најрадије иду лијевом ивицом, гдје се плочани перваз одржао, али то је камивао, који, што се већма пење то опаснији постаје, јер на

— Нико осим кнеза. Пристав је имао посла око пецива. Ја сам им ове године полажајник. Сутра иду женске. Хајд сад умиј се. Ја ћу ти посути! Ено воде пред вратима. Јанко обучен и у димлијама изађе и опра се.

Други је, да се оба противника мичу по вољи, да заскачу, или иду напријед, или натрашке, како год хоће! — Ја ћу да заскачем — вели Лабуд. — То је по црногорски!

И потада се више не меће. Тако стигну у своје мјесто, гдје младожења чека у цркви. Из цркве иду кући, пред којом чекају браственици и својта и свекрва са мушким дјететом у наручју; пред вратима је прострта пустина,

Крстиња и Јоке отидоше на покајање, а Милица сама оста поред Јанка, обичај и иначе не бјеше да дјевојке иду. Јанкова глава блиједа, под замршеном косом, према слабој свјетлости од огњишта, вираше испод покривача.

молим, Јошо, љубави ти, отиди до те црне куће Сердареве, те призови њеколико момчади и реци им у име моје нека одмах иду на путеве од Крсца, од Ћеклића, онамо од поља — већ они знају свуд гдје треба!

Сви почеше нагађати шта је с њим и већ се момчад спремаше да иду да га траже, кад он стиже и збаци с рамена дугачко дрво. — Не знам ни сâм куд сам се врзао!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Дечја књижевност није истоветна са књижевном уметношћу у обичном смислу речи, иако у њу спада; у њу не иду сви ваљани књижевни текстови доступни или препоручљиви деци, о лошим да и не говоримо; није довољно да су творевине

— Данас, као и пре два века, пореци силе и власти одбацују Русоове ставове, и у пракси иду супротним путем. Не треба се чудити што је дело, у оном тренутку, изазвало буру негодовања: циљ сваке службене

Све моралне и духовне вредности несумњиво су одређене, мерила јасна, зна се којим путем иду исправни, којим лоши људи.

У животу уопште и у дечјем посебно, има ствари које не иду, које стоје К'о што стоји Кржљавићу љуби Цигара у зуби!

ПОСТСЦРИПТУМ Моје Писмо основцима, објављено пре месец дана, изазвало је живе реакције код појединих читалаца, које иду од одушевљених похвала до непријатних сумњичења у погледу стварних ауторових намера.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ГАВРИЛОВИЋ: Молим, је л’ код куће господин Жутилов? ЗЕЛЕНИЋКА: Гледајте, како ови шанчеви иду сиксак. Овде су намештени топови, овде, и овде. С ове је стране рит и блато.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Од тих руских учитеља неколико иду за учитеље у већа места српска, а Козачински са осталима оснује у Карловцима »Латинску школу«, неку врсту

било двадесет и осам Срба. Од доба Петра Великога Срби из свију српских крајева иду у руске службе, нарочито војну и црквену, и није мало Срба који су заузимали висока места у руској војсци и у руској

Године које иду после Бечкога конгреса, од 1815. до револуције од 1848, јесу године одмарања од двадесетпетогодишњих ратова између

Школован у Угарској, убеђен да »прости ваља за ученима да иду«, присталица старе школе, он пише помешаним језиком, полу српским полу црквенословенским, чинећи често грубе

том почетку свога књижевнога рада он стоји под утицајем класичне поезије, нарочито Овидија, и ти први његови стихови иду у псевдокласичарску поезију којој је на челу био Лукијан Мушицки. Али Вук Караџић привлачи младога писца. Он 1825.

И ти његови рефлексивни стихови иду у најинтелектуалније производе српске књижевности. У Даворю песник мало говори о себи.

Његове беседе, нарочито из 1848, имају широке речитости, и иду у најбоље ствари српскога црквеног беседништва. Неке од тих пригодних беседа штампане су у засебним књижицама.

слободнију и напреднију мисао, књижевни рад се једва осећа, публика је заплашена или равнодушна, и тих десетак година иду у најнеплодније и најпразније године српске књижевности.

Срему, међу осталим и дивне песме које је чуо од великих народних певача Тешана Подруговића и Филипа Вишњића, и које иду у најбоље производе српске народне поезије.

Костића у Максиму Црнојевићу], који се ту срећно у драми употребио, даје много живости; некоја места иду у најбољу љубавну лирику српску.

Али и ове драме, као и сви његови радови, вреде обиљем поезије. Уопште, Јакшићеве драме, иако иду у најбоље производе наше оскудне романтичарске драме, ипак заостају за његовом лирском поезијом.

И те његове сеоске песме, на жалост малобројне и готово случајна појава у његовој поезији, иду у најбоље производе своје врсте у српској књижевности. ЕПСКИ ПЕСНИК.

Милићевић, Вук - Беспуће

шеширима, искривљених крила, у прљавим, широким, искрпљеним панталонама и тешким ципелама у којима нису знали да иду и које су лупале.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Све се ужурбало да га што боље дочека. Устумарао се свет, а нарочито домаћице наше. Иду по пијаци и заредиле по бакалницама, па купују све што им за благе дане треба.

Тада би му обично падало на памет да ово, нажалост, нису Швајцарци, који — како причају — иду за воловима на орању и читају новине. ГЛАВА ДРУГА Максим међу децом, пред школом и изван села.

А он је, као што је споменуто већ, живео за природне науке. Уз предавање иду и експерименти, и он тек не може у својој глави показати где је велики а где мали мозак!

Ми, децо, такве људе називамо раденицима — мученицима; а и јесу то. Не пишу они песме и историје којекакве, нити иду у војску да убијају људе, него запео чóва па ради корис’ан и продуктиван рад, ради па му све пуца грбина!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

бели, женско је одело, Ал' га, брате, туђе носи тело, Нема злата по трави и цвећу, Туђе моме преко луке шећу, Моме иду красне свеколике, Али шта су према њене слике? Звезда јасна свака ту је сека, Ал' шта ј' звезда, кад се сунце чека!?

Боже, Боже, до неба ти фала! Ето амо иду деца мала, Тек што мајка од сисе одбила, И пустила из својега крила, Па већ, брате, таки соколићи, Већ се учи

Ено зађе сунце огрејано, А врћу се чете непрестано Од горице од оне каурске, Чете иду, а чете су турске, Што серашћер унапред послао, Па какве их назад види јао: Поломљене, огњем опаљене, Бритким

к вратим' полетеше, А вође их устављат не смеше, — И сва војска већ остави града — Јао Турци, зарашта и сада. Иду Срби, јечи поље равно — Ма туд проше други већ одавно, Е су чули како је у граду, Чули Срби о турскоме јаду, Па

за дјечицом својом Кад их на пут крвави опреми, Мила су јој, а худе је среће, Па се боји, вратит јој се неће. Иду Срби, и све веће знаду: Знаду Муста да на дому није Са ког су се на пут опремили, Ал' опета назад им се неће.

“ Па је гледа и опет погледа, И би тако до зоре остао, Ал' улетје једна лака стража: „На ноге се, ето Турци иду, Јалакају, честе пушке мећу.“ „То су свати“ — повика Фатима: „Бјеж'мо, бјеж'мо“ — и све већ је спремно.

— Ма што јој је те се не одзивље?“ Спава, мисле, па да је пробуде; Иду, буде, ма им муке луде: Срце њојзи у недрима стало — Она оде за својиме драгим.

“ То рече она у тужној радости. Смилуј се, Боже, па ми јој опрости! Па иду бели кâ и до сад дани, Ма у њег' сад је чешће људи страни; За гору када зађе сунце сјајно, Тад они стигну, па с њим

12. А момак је однекуда Де су људи као вуци, Под оружем иду свуда, Да и видиш: кô ајдуци; А ношња им скоро така Као што је у Турака. 13.

“ 86. Свуд заједно они шећу Од весеља на весеље; Данци иду и пролећу, А за њима и недеље: Ето зиме на измаку, — Њина срећа ни за длаку. 87.

Ма никакве на њем' ране, Па око њег' слуге траже, Иду, гледе на све стране; Нигде ништа да им каже За јуначке тешке муке, Од крвничке какве руке.

„За њом, за њом!“ језик муца, Ма срце им чудно куца. Они иду, ма што ближе, Већма им се коса диже, Под кожом им страва мили, Дела помоз', Боже мили! Завирише: ето ли је!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Пазидер како тутњи у џамији. Заклео бих се у сто вјера да је и онај мој срећко тамо. Не иду такве ствари без њега. Граја иза Јовашевих леђа одједном се нагло појача. Учеста и пуцњава.

петљају око навијања и казаљки, цестом повише њих, из правца Смедерева, већ подуже промиче нека непозната јединица. Иду ћутке, прилично уредно, па неком, доље у јарку, паде на ум да би то лако могли да буду и сами Нијемци, нека њихова

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Никад му ничег доста, никад срећан. (На сцену утрчава Суљо. Сви поскачу.) ЈУСУФ: Иду ли? СУЉО: Иду. Биће овде за мање од по сата. ЈУСУФ: Ви знате шта вам је чинити. Пре свега пазите на ред.

Никад му ничег доста, никад срећан. (На сцену утрчава Суљо. Сви поскачу.) ЈУСУФ: Иду ли? СУЉО: Иду. Биће овде за мање од по сата. ЈУСУФ: Ви знате шта вам је чинити. Пре свега пазите на ред. А ти јави кад наиђу.

СУЉО: Колко ја знам, не бих реко да долази. МУСА: Па ти лепо рече да сватови иду, и да ће стићи за мање од пô сата! СУЉО: Сватови оће, али неће младожења! АХМЕД: То сам се ја и питао...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Родбина, комшије, познаници, долазе они сваког дана и доносе поклоне, дарове и помажу. Мушки иду под вајате, хладњаке и ту пију и веселе се; а женске у кућу код Тоде н попадије, те им помажу да што пре и лепше

Низ поље иду, бабо, сејмени, Сејменску песму, бабо, певаше, Хајдучку главу, бабо, ношаше! — Ха-ха-ха! ... — чу се бесно гроктање и

Загњурио космато лице у ручерде, па јеца. Сузе му иду низ руку. Стриц га погледа мрко. — Што плачеш? Ћут’! — осече се на њега, а нама махну руком да идемо спавати.

у антеријама, „количићима“ и загаситим шамијама; за њима девојке у тесним минтанима, шалварама, ципелама „на копче“. Иду оне лако, плашљиво. Држе се рука за руку и косо окрећу к зиду, да им „мушкарци“ не виде набрекле груди.

Једно, да има ко кућу да очисти и ручак зготови, док мајка и отац иду у сватове, а друго да се и она, Нушка, тога дана проведе: да из наше баште преко зида гледа свадбу и оро што ће се

Из свих улица излазе и стичу се у њу. Нарочито старци. Увијени у дугим, постављеним колијама и погрбљени, иду полако. Из ципела им се помаљају ноге у белим чарапама. Око врата беле им се исплетене јаке, „колири“.

Улазе они. Седају по миндерлуку с рукама на коленима, готови да одмах скоче и иду. Питају ме. Разгледају по соби, ма да знају како све у њој стоји. Није им ово првина.

Кроз капиџике а по авлијама почну да промичу жене, зајапурене, носећи чаше, столице. Улицом по десет њих иду. Овлаш забацили колије, ципеле им добро необувене, јер их сваког часа скидају, очи им се закрвавиле и овлажиле.

Гласови дрхтави, слаби, узалуд се уздижу, не могу, већ тихо, једнострано иду, губе се у самим њима, а тако чудно, чудно утичу! И као да пуче нешто. Поче песма. девојке, жене...

Котличе се ређа. Пију, главе им пропадају у котличе, лактови им се тресу, грло пуца, а сузе им иду од силине. Ч’а Масе узео чампаре, крши се као чочек, вије, пева и изваљује на скутове женâ.

и других махала, почеше испред наше капије, у гомилицама и у ново обучене и дубоко забрађене, да промичу жене и иду к њему, да му запале свећу и цвећем га оките, али највише шимширом. Ја нисам хтео да идем.

Мајка му, Марика, и друге жене из родбине увиле су сад главе у дубоке, црне шамије, па, сустале од плача, час иду к њему у собу, час излазе у кујну, шврљају по дворишту тобоже неким послом, па се одједном тргну, уплаше, сете шта је

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

За носили' ће ићи родбина њена сва: Лепота, мати њена, и Вера, сестрица. А крај ње ће да иду све ситна сирочад, скорашњих пољубаца љубавни пород млад.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

стане га световати и учити: — Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али који год чобан тамо отиде, онај се више не враћа натраг: зато, синко, кажем ти, не

Сутрадан царев син оправи се опет, и пође с овцама управо к језеру. А цар пошље за њим два коњаника да иду крадом да виде шта он ради, те се они попну на једну високу планину откуда ће добро видети.

Онда царев син заповеди да сви излазе један по један и да иду куд је коме драго, а он стане на врата. Излазећи тако један за другим, ето ти и браће његове; он се с њима загрли и

Кад она три брата змаја чују да се Стојша удружио и збратио са змајевским царем, и да сад обадвојица иду на њих, они се уплаше па скупе силну војску, те изиђу с војском преда њих, а ови ударе на целу војску, и све разбију и

Једног дана договоре се браћа да иду у свијет, да траже радње. Одмах се спремише и пођоше. Тако идоше три дана, док се нађоше усред некакве шуме.

Одмах се спремише и пођоше. Тако идоше три дана, док се нађоше усред некакве шуме. Не знају куда иду. Онда рече Грбо најстаријем брату: — Хајде, узми три камена, па се испењи на највишу јелу и на којој страни видиш

Ови шест браћа и седма им сестра стоје на небу и јесу Седам Влашића. Па сваке године иду ветровој, месечевој и сунчевој мајци да јој за савет захвале, и онда се на небу не виде.

Пошто се наједоше н напише, царев слуга скупи мараму те свега нестаде одједном и они се дигоше да иду, путник на магарцу а овај пјешице. Путник никако да се начуди чуду, те га упита: какве мађије зна.

здравље, и путник напуни тикву водом, да би му било успут, па упита овог на коју ће страну, и кад овај каза, рече да иду бар у друштву. — Ма, ја хтједох да се мало заложим! — рече царев слуга.

му они почну говорити: — Забога, брате, кад тамо идеш, питај и за нас зашто нам се говеда не даду него све натрашке иду. Он им се обрече да ће питати Усуда, пак сутрадан пође даље.

— У томе и у томе селу кад сам ноћио у једној кући, тужио ми се домаћин како му се говеда не даду него све натрашке иду; па ме молио да те питам шта би то било.

дође близу столице онога цара што му је жену узео, остави људе у шуми казавши им кад чују труба да затруби, онда да иду на њезин глас њему у помоћ носећи сваки пред собом зелену шумнату грану, а он отиде сам у царев двор.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Добијеш ли пак прву битку, онда остале лако иду. Дакле: непријатељ се приближује, аларм! Пленклери напред; инфантерија, кавалерија, алтилерија, све у движеније;

МАКСИМ: Али убио те Господ, тако да ти кажем; имаш ли, море, памети, да на бал идеш. СОФИЈА: Без памети људи и не иду на бал. МАКСИМ: Шта си ти? Јеси ли ти грофица или бароница? Не гледаш нашу сиротињу.

Наредили су, да се изда награда, за коју се осведочи, да је најбоља жена. Зато свуда иду комисије, да виде, како је која у кући, а особито како је обучена, јер, веле, из аљина се најбоље познаје жена.

ДОКТОР: С ногама? ШАЉИВАЦ: Јест, да покажем, како ваши мостови иду преко рјеке. ДОКТОР: О подли и пакосни чауш! ШАЉИВАЦ: ...Који докторовим мислима и језику подражава.

СТАНИЈА: Што је то „на бал“? ЉУБА: Тако, скупе се и мушки и женски, пак играју по целу ноћ. СТАНИЈА: И девојке иду ноћу? То не ваља, кћерко. ЉУБА: Е, не иду саме, него с матером, или с родом.

СТАНИЈА: И девојке иду ноћу? То не ваља, кћерко. ЉУБА: Е, не иду саме, него с матером, или с родом. СТАНИЈА: Ја велим, боље би било да и оне остану код куће па да лепо спавају.

ЉУБА: И да се свакоме поклања до земље. СТАНИЈА: Ка млада невеста. ЉУБА: И да Цигани напред иду. СТАНИЈА: Зато је свадба. ЉУБА: То неће бити код мене. СТАНИЈА: Ајде, ајде! Пошокчите се.

ПИЈАДА (смеје се): Ала би била велика срамота! СТАНИЈА: Што, тебе то није ништа? ЉУБА: Мајка, сад све жене иду гологлаве. СТАНИЈА: А шамија? ПИЈАДА: Е, ста це самија.

СТАНИЈА: Паметна ка ти, да иде гологлава. Ајде, ви девојке повежите се, а жене нек иду гологлаве. ПИЈАДА: Па ја носим капу, док се не одесљам. ЉУБА И ја. СТАНИЈА: И та је капа ваша немачка шамија?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА (криви се): Како је твоја воља, како је твоја воља! Мислиш ја не видим како ти речи иду. ТРИФИЋ: Ти свашта наопако толкујеш. СУЛТАНА: Наопако? Лепо! Тако човек ни слушкињи не говори. Наопако?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Не откривајте им систем, нека се муче — ионако ћете све после платити по хиљаду пута. Терајте их да иду на рукама, да шене, да се туку са дрипцима због вас, нека им пропадају картони за премијере јер вам се баш тада, као,

Што је најгоре, моја школа важи за отмену и све су то силни момци што баш иду у такву школу, а не у неку периферијску. Као да су они заслужни што су им се родитељи успели да убаце у сами центар?

У последње време набацили су и некакве кућице по планинама и около река, па у суботу, пуни себе, кажу „да иду на ранч“. А мачке? На њих сам потпуно заборавила! То треба да видите, на часну реч!

Сви кукају како немају лове, те како ћемо, те шта ћемо, а овамо оне шљаштеће новогодишње хаљине са хиперцинима иду као да се џабе деле. Отимачина!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

разумеш ли ме? МИТА: Море, море, ти ћеш јошт и списатељ постати! АЛЕКСА: Кад књиге пишу ђаци, који у школу иду, зашто не би и ја, који сам давно школу оставио? МИТА: Али славенски треба и мене да научиш.

ЈЕЛИЦА: Ручају, али нобл, у три саата, пак до пет. Потом устану с ручка, аусфарују, у полак осам иду у театер, после тога вечерају, или, ако је бал, иду на бал. МАРКО: Ако то није лудо, онда не знам шта је.

Потом устану с ручка, аусфарују, у полак осам иду у театер, после тога вечерају, или, ако је бал, иду на бал. МАРКО: Ако то није лудо, онда не знам шта је.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

— Богазом тајном иду хајдуци за харамбашом на далек пут, сваки је бркат, с пушком у руци, вучијим ћурком огрнут.

Изиђе мјесец у руху жутом, заблиста срмом предио вас. У друштву иду бескрајним путом Малишан Жарко и вјерни пас. Узалуд Жућу на путу дугом из трња сваког мамиле зеке.

“ „Невоља нас иста здружи, хајде са мном, корак пружи.“ Иду преко свијета бијела, дођоше до једног врела, кад крај воде чудан гост неку стару глође кост.

“ „Невоља нас иста здружи, хајде с нама, корак пружи.“ Иду, иду, кад на грани, нешто чучи, море мани, ни у сну се то не снило: страг лепеза,

“ „Невоља нас иста здружи, хајде с нама, корак пружи.“ Иду, иду, кад на грани, нешто чучи, море мани, ни у сну се то не снило: страг лепеза,

Ево, трагови иду, читава збрка, сплет, пољаном, по снијегу првом прошао чудан свијет. Овуда — ево — видиш, јутрос, у освит

Одједном, за трагом зеца, гле, нове шапе журе, изгледа — зеца јуре. Скокови иду равно од прве сеоске куће, то је траг старог ловца и буволовца — Жуће.

„Зашто сам гнездо стављала на њ?!“ Бескрајном траком путање уске у густу маглу кренуле гуске. И како иду, од прве стопе, нестају брзо, просто се топе. Зачућен газда прогунђа нато: „Истопи магла гусака јато!

Како живите са женом драгом, како вас здравље служи, иду ли деца за вашим трагом, јесу ли слична ружи? Како је мама и деда стари, да ли вам стомак уредно вари?

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Можда ће сад зажалити што губе зараду. — Они не воле да иду пошто је трамонтана. Дајте им пезету за вино. — Нашли сте нешто за Острво, — каже старац кад се приближио.

— Изгледа ми с љубављу вођена. — О, моја снаја је силна жена, права матрона. Када она реши, ствари иду увек добро и с љубављу. Ако желите да читате попните се горе где постављају сто за вечеру.

Толико Пипо воли мезимицу. — Сјајне девојчице; црноока и плава. — Савршене девојке. Иду већ у школу. О, немојте! — Зашто не; за конфете. — Како се каже, Ивона?

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Свуда пустош и досада Царује и влада, Нити срце штогод жели, Нит' се чему нада. Расејано поглед блуди, Тромо иду часи. Из даљине звоно гуди, Разлежу се гласи — Одјекују на далеко... Мора да је умро неко.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Други нек иду богу на истину, мени је моја рупчага добра, земља је ко руно и кости у потаји певањем се плоде. ЛОВ Брата сам

кнезове честите погубила на реци, ја знам ко долази и зашто, и знам да сваком сјају и слави такве сенке за петама иду те говоре: доста си светлост земаљску крвљу својом и дробом хранио.

Ту кроз црни орах балканске лобање пролазе браћа као сенке под епитрахиљем и космополити, иду кроз пећине где се батрга човечија рибица, додирују изнутра слепоочне жиле вреле као коњске сапи и чују десно шта

Месечина. Одзивљу се виле у лесу, кажу Аз, и глаголе броје, светлосни меандри иду преко грања и прате архисатрапе знања како сеју знаке за сањива племена и небом отварају изворе млека.

у брду, у сумрак, да преспавам на другом месту, као они што узимају за свој подвиг пешачење, и читавог живота иду од једног манастира до другог, да нешто пораде и помогну, па опет штап у руке и крену даље, затварајући круг

Јован Богослов је прогутао књигу да би сасвим сазнао њен садржај, и да не би говорио. Објава истине и њено уништење, иду заједно. Зашто је тако? Треба умрети у истини. Јер умирање је истина. Ко је тај што говори неистином?

крила спуштају се на периферијске терасе ниже од насипа ниже од купатила ваздухопловство се страшно свети утваре иду право на мене из ината склоништа увек имају слабу тачку као и привиђења што те море апокалипса се лечи лепотама

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: Удесио, него! Кô вели: нека моја фамилија, тако маскирана, иде четрдесет дана, као ожалошћена породица; нека иду за сандуком оборене главе; нека долазе на све парастосе и нека ми пале свеће, а после, кад се ја охладим, нек се и они

ПРОКА: Е, видиш, тај чика Риста имао је четири сина: Спиру, Бошка, Тасу и Мику. То су, видиш, ове четири гране што иду наниже. АГАТОН: Видим! ПРОКА: А видиш ли ову грану што виси од Мике наниже? АГАТОН: Видим, па шта?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

НАЗДАР“ 184 НАША ЗЕМЉА ЈЕ СЛОБОДНА 189 ПОД КРСТОМ 193 ПОЗАДИНА СЛАВИ НАШЕ УСПЕХЕ 194 СМРТ, ЖИВОТ... ИДУ НАИЗМЕНИЧНО 197 У ЗАТИШЈУ 207 ТОЧАК 210 ОТМИЦА 217 ЗЕМЉА ЈЕ УЗАВРЕЛА 224 НЕ, БОГА РАДИ!

А Бог је милостив и добар и услишиће молитве њихове. Хоће... хоће... и они иду за гласним молитвама свештеника, понављају његове речи и заветују се да ће бранити крала, отаџбину и цео народ.

има их више, и већ замичу у шуму. Негде у даљини припуцаше пушке, али они и даље иду. Сигурно их нико не гађа. А пред нама лево и десно одјекује топовска паљба. Подне је.

Они треба својим грудима да открију непријатеља и да погину сада, кроз који минут. И опет иду сигурно и смело... Изгубише се иза врха. — У стрелце! — командовали су командири чета.

Возари су отпрегли предње и средње коње. Оставили су само рудне да превуку топове. Послужиоцима је наређено да иду са стране и умирују коње у случају да се који поплаши. — Први топ марш!

Преморени су већ, па одмичу за оним челним као стадо, и њихове мисли не иду даље од скученог погледа у овој мрачној ноћи. Најзад, сручисмо се сви на једну пољану покрај пута.

Неки од војника шуњају се по празним двориштима. Чудновато је њихово спокојство, као да иду на маневар неки. Мало даље окупили се око бунара и пуне чутурице.

Остављају читаву осталу имовину и крећу у неизвесност... иду кола напоредо са топовима, или се умећу у колону, што отежава наше кретање.

Застанак је био мало дужи. Ноћ хладна и пуна росе. Послужиоци, који иду стално пешке, седају са стране пута. Опомињао сам их да не лежу на влажну земљу, али један одговара: — Све се болести

Пешаци иду са стране пута, а средину острвили за нејач. То преподне дошао нам нови командир, капетан Лазар. Љубазно се поздравио

Она двојица су већ пришли на три километра. Али сад иду обазривије. Сваки час стају и осматрају. — Ено је и њихова пешадија! — рече командир.

Један му задиже ногу. — Пази, свлаче му чизме! — Знате, има пешака који боси иду! — додаде Траило. Александар ме гурну.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.« Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду. Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.

— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући одговорити на Гојково питање. Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.

Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима

Нису имали ни своје куће. Прво сећање из живота јој јесте сеоба. Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.

се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима. Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани !« рече отац и насмеја се.

Деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу

Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор. Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у

А на душу пада све већи терет, све љући бол... »Иду, иду страдања, видим ја... Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...

А на душу пада све већи терет, све љући бол... »Иду, иду страдања, видим ја... Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Коњи су им бесни Као горске виле: Кад по праху иду, Праха не дижеду; Кад по води газе, Копита не квасе!“ 41. Вита, вита јело Узвиј горе гране Да наши јунаци Не

70. Гором иду Петрови сватови, Гором иду, гора јектијаше; Пољем иду, поље звечијаше; Селом иду, село страх имаше Од љепоте

70. Гором иду Петрови сватови, Гором иду, гора јектијаше; Пољем иду, поље звечијаше; Селом иду, село страх имаше Од љепоте господе сватова. 71.

70. Гором иду Петрови сватови, Гором иду, гора јектијаше; Пољем иду, поље звечијаше; Селом иду, село страх имаше Од љепоте господе сватова. 71.

70. Гором иду Петрови сватови, Гором иду, гора јектијаше; Пољем иду, поље звечијаше; Селом иду, село страх имаше Од љепоте господе сватова. 71.

Друмом иду три делије, И међу се воде зборе Који б’ чему најволио; Најстарији говорио: “Ја б, паун’ма најволио“.

ће се по дружини фалит: “Драга ми је црне очи дала“, А да бих га у пјесни пјевала, Пјесне јесу одалице пусте, Оне иду из уста у уста, Пак ће чути мојег драга мајка. 195.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ГИНА: Нисам видела ја, него Благоје! Ево их, долазе довде! А одавде се настављају... и иду горе уз реку! ДАРА: Да Дропцу поверавају да некога уходи, не верујем!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Тад сјајан, тужан, цео град, личи на моје лице. А да ме виде сви у небо иду, по улици звезда и сребра. Ја стојим распет сам на зиду, а Месец ми благо пробада ребра.

У срцу чујем грижу миша, а пада хладна, ситна киша. Где си сад Ти? Беч. У револуцији. 1818. За студентесу, Иду Лотрингер ЈУГОСЛАВИЈИ Ниједна чаша што се пије, ниједна тробојка што се вије, наша није.

На палуби окрећу чекрк и дају знаке руком другој барци. У лов иду барке све две и две, а између себе вуку мрежу по дну мора. Чекрци шкрипе, дижемо сидро.

Речима којима се претило смрћу батаљонима Банаћана. Пијем у славу смеха Банаћана који нису хтели да иду у смрт. Још једну чашу дивизији Банаћана.

Срби би чучали крај свог земљака који је умирао. Румуни су плакали и праштали се, као да на туђ погреб иду. Мађари су псовали и болничаре, и лекаре, и божју мајку.

Имао је две врло лепе сестре, чувене по лепоти, у Темишвару, много старије од нас. Кад би се оне пресвлачиле да иду у шетњу, гледао је кроз кључаоницу. Од ових наших вршњака, само је мени дозволио да и ја гледам кроз кључаоницу.

Имамо много дезертера, па чак и официра, који иду у Беч са папирима који нису у реду. Ма колико да је то смешно, и мада су Аустрија и Мађарска једно, забрањен је унос

На Јелачићевом тргу има мртвих. Сем тога, све су везе са прошлошћу прекинуте. Не добијам више писма од матере, не иду тамо ни железнице. Остајем сам у свом стану, без новаца, и распродајем ствари, да бих имао да платим храну и кирију.

Нико не напушта заузето место и никаква сила не може да их скине. Возови иду без реда, а каткад се чују и пуцњи из, прикривене, пушке.

Стижем, идућег дана, и до Вршца, и до Алибунара, а одатле се јављам матери, преко телеграфа. Возови не иду, а снег пада.

Наставља оно што су пре, у почетку футуризма, Трубецкој и други почели. Али већ они који иду за њим дошли су до орнамента.

Напротив, велико је то да осећам да дишу они који за нама иду, и да ће их увек бити, који су готови да положе живот, тако, на неком ћошку.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Кад се тако лепо поделе улоге, онда посланици иду кући и спремају се за седницу. Необично сам се изненадио кад сам први пут видео посланике како уче своје улоге.

— Јуче сам ја видео овога истог човека са једним дечком. Ухватили се за руке и иду улицом. Синоћ онај дечко отишао некуд кроза село, а овај сам остао.

Ћуте као и вођа, и иду. Чак и онај ватрени говорник маје очајно главом. Тежак је то пут био. Из дана у дан се и од ових поче број смањивати,

Лица још очајнија, а целим путем се, место разговора, чује кукање и јечање. Сад више беху наказе него луди. Иду на штакама, обесили руке о мараме што су везане око врата. На глави сила од превоја, облога, тифтика.

Изгубили су већ и веру и надање и они најодважнији и најчвршћи, али иду ипак дале, то јест мичу се на неки начин са тешким напорима уз кукање и стењање од бола.

Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу. Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.

Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и

Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше.

да би се распознавао сваки наш грађанин од осталих, кмет је јуче издао наредбу да сви овдашњи грађани иду пред општински суд, где ће сваком ударити жиг на чело. Ето, зато се народ искупио да се договоримо шта ћемо радити.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Кола стадоше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу. Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.

Једни, готово војничким корацима, иду пољаном, други се пењу уза стење, трећи силазе у јаругу, они прескачу преко клада, ови се провлаче кроз трње, шибље и

Један изађе на врата, да види »иду ли«. — Има ли који двојку резултат? — запита један. Сви ћуте. — Добро је, — продужи он.

— Чича заседава, а тај не даје двојке из историје. Пера обрати пажњу на ове речи и прими их к срцу. — Пст! Иду! Чича! — викну онај с врата и дотрча на своје место. Женске побледеше.

а после већ, хе-хе... све грех за грехом... па душа оде ђаволу. Ја. — А зар сви људи иду ђаволу? — Неће сви, — сачувај нас Господе створитељу, — ал’ ће их, богме, бити доста тамо.

И за тај посао треба вештине... Може звоно одједаред да се заљуља, па му оба ударца иду један за другим. А може да се задржи уже на првом ударцу, и онда се одјек његов проломи изненада и таласа се дуго по

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ти тамо, у дневним вестима: да није ко од бивших министара ишао у двор, јер, знаш, чим бивши министри почну да иду у двор, онда знај да ће бити кризе! ДАНИЦА (разгледа дневне вести и чита наслове у себи).

ЈЕВРЕМ: Па седи, де! ЈОВИЦА (сео, па после извесне паузе): Видиш, Јевреме, а знаш и сам, послови више не иду. Разлабавило се нешто па не иде. Окрпиш с једне стране, а распара се с друге... Не иде, па то ти је...

Него кажем само да знаш шта смо решили. (Прилази Павки и говори јој поверљиво.) СПИРА (Јеврему): Како, како иду ствари? ЈЕВРЕМ: Та... иду... само кошта! СПИРА: Па кошта, али вреди. СПИРИНИЦА: Хоћемо ли? СПИРА: Хајде, збогом!

(Прилази Павки и говори јој поверљиво.) СПИРА (Јеврему): Како, како иду ствари? ЈЕВРЕМ: Та... иду... само кошта! СПИРА: Па кошта, али вреди. СПИРИНИЦА: Хоћемо ли? СПИРА: Хајде, збогом! ПАВКА: Па дођите!

СРЕТА: Та онај, де! ЈЕВРЕМ (узбуђено): Ама, шта меша он шпиритус у политику? Откуд то двоје иду заједно: шпиритус и политика? СРЕТА: Е, ал' да видиш како сам ја њему одгудио. ЈЕВРЕМ: Је л' допис?

XX МЛАДЕН, ПРЕЂАШЊИ МЛАДЕН (упадне и раздере се): Иду! ЈЕВРЕМ (престрављен): Ко, брате? Говори ко? МЛАДЕН: Ено их озго, тек што нису дошли!

Дотрчао један келнер из кафане па каже: „Послао ме господин Секулић да кажем газда-Јеврему да иду”. ЈЕВРЕМ (збуни се још више): Дабоме да иду, разуме се да иду. Можда су већ близу, а ја још не знам ни како да почнем.

ЈЕВРЕМ (збуни се још више): Дабоме да иду, разуме се да иду. Можда су већ близу, а ја још не знам ни како да почнем.

ЈЕВРЕМ (збуни се још више): Дабоме да иду, разуме се да иду. Можда су већ близу, а ја још не знам ни како да почнем. (Узмува се, збуни се, тури руку у џеп и нађе оно звонце.

(Гледа на прозор.) Не види се, а и да се види, шта имам од тога, кад немам ни речи написане, а они иду и тек што нису дошли. (Наслони се на сто.) „Браћо!” (Наслањајући се, напипа опет звонце па га шчепа и баци на под.

зашто да стоји бамбадава, а он може да напише и други? (Ослушкује.) Канда се чује ларма? Море, ови одистински иду! О, брате, што ме снађе напаст ни крива ни дужна! (Ослушкује на Ивковићевим вратима.) Није овде, отишао је у агитацију.

ЈЕВРЕМ (више себи): А кафеџија све то бележи! МЛАДЕН (наставља): А њини узели другу музику па иду кроз варош и пред Јелисијевим дућаном упалили буре од катрана па се искупио свет и деца те прескачу ватру.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари. Знам јој само почетак.

Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност. Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу.

Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. И гости се почеше разилазити.

Мучио се с њим око имена министара: Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Миле ходом болника и невољника: И пешаци иду брже од њих! Тако је то у животу, господо ватрогасци: У већини, људи су врло незахвални прасци.

Гледај те краве, брижне, И волове, горде и лење, Док силазе, свечано, На појило, ко на крштење; Иду, ни о чем не мисле, У сумрак топал и тих; А пут је стар и излокан, Угажен давно пре њих; У овом лудом веку, У

и излокан, Угажен давно пре њих; У овом лудом веку, У овој трци и стиду, Једино говеда, предвече, Тачно знају куд иду.

Скоро ће пролеће, И крај мразних ноћи; Блеснуће, ко тањир, сунце изнад луга; У мају ћемо Она и ја поћи Тамо куд иду ласте, У правцу топлог југа.

Кроз дане, као кроз снове, Купушњаци плове, плове; Лутају, по речном сливу, Тону, у магли и диму, Иду, из њиве у њиву, Из јесени у зиму. Ћуте, у влажној тами. Вазда сами. Да л сами? Не.

У августу, небеса тешко дишу Препуна звезда ко узрео дуд. Каткада — понеке од њих збришу, И иду некуд А ко зна куд... НОВЕМБАР Новембар. Скраћен лук поподнева. Провирује кроз плот бундева.

Рат и мир, живот и уметност, Запад и Исток: Јаз свуда једнако дубок и подједнако широк. Кроз Повест једни иду Анданте, други Престо Ал на крају ће сви стићи на исто место!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Централни део плодишта је на једнаком одстојању од Бермуда и Порторика. Бродови, који иду из Европе за Антиле, пролазе поред те области, покашто и кроз њу саму.

При томе своме узводном кретању јегуљице иду напред са невероватном истрајношћу, савлађујући препоне на које при томе наилазе, као што су преграде, водопади, јаке

из морске у слатку воду мужјаци јегуље радије задржавају у доњем току и на ушћима река, док будуће женке у већем броју иду даље уз воду тражећи своја пребивалишта. Са тим се тврђењем не слажу сви природњаци.

То је и разлог што рибе, које имају рибљи мехур напуњен гасом, не иду у велике дубине, па се напон гаса у мехуру још може ставити у равнотежу са притиском воде у дубинскоме слоју у коме се

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

МИЛИЈА Отишли су на станак Турцима да некакво робље мијењају; ема сам им послâ поклисара: тек се врате, да овамо иду, да хитају да не дангубимо, е овоме већ трајања није. ДОЂОШЕ И ОЗРИНИЋИ. ВУК ТОМАНОВИЋ Које јаде дангубите, људи?

ВЕСЕЛИ ИДУ У ЦРКВУ ДА СЕ ЗАКУНУ СВИ НАЈЕДНО ДА СЕ КОЉУ С ДОМАЋИМА ТУРЦИМА. УЛАЗЕ У ЦРКВУ. ВУК МИЂУНОВИЋ РАЗМОТА ШАЛ СА ГЛАВЕ, ПА

ИГУМАН СТЕФАН Од те пјесне, Боже ме сахрани! Тежа би ми била но плакање; плакање је пјесна са сузама! Иду да спавају. ДИЖУ СЕ ПРЕД ЗОРУ И ИДУ У ЦРКВУ. СВРШИЛА СЕ ЛЕТУРЂИЈА, ИЗЛАЗЕ. ЂАЧЕ ПРИЧА ИГУМНУ СТЕФАНУ ПРЕД ЦРКВОМ.

Тежа би ми била но плакање; плакање је пјесна са сузама! Иду да спавају. ДИЖУ СЕ ПРЕД ЗОРУ И ИДУ У ЦРКВУ. СВРШИЛА СЕ ЛЕТУРЂИЈА, ИЗЛАЗЕ. ЂАЧЕ ПРИЧА ИГУМНУ СТЕФАНУ ПРЕД ЦРКВОМ. ЂАЧЕ Слушај, ђедо, да ти нешто кажем.

СКИДА СЕ С КОЊА ВЛАДИКА, ТЕ ГРЛИ И ЦЕЛИВА ЈУНАКЕ КОЈИ СУ ПОЧЕЛИ БОЈ С ТУРЦИМА; И ТАКО ИДУ НИЗ ПОЉЕ ПЈЕВАЈУЋИ И ПУШКАМА ВЕСЕЉЕ ЧИНЕЋИ.

Пучу пушке Љешанском нахијом. Мислим, иду Турци у хараче, па на рају страву ударају. Кад бој чујем у Прогоновиће¹, те ја потец' са оном дружином.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се. Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи

иде, који, пошто одлази | својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније. Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошто само тада празником може

А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу. Неке пролазећи поред Магде запиткују је: — Хајде, Магдо! Оде ли и снашка Тодора?

А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће | хаљине и друго, да би били готови када их позове да дођу на свечаност.

Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање. А све морају ту да наиђу. Знала је да ће их сада сигурно бити и више.

И заиста не посрну, показа се како треба. Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави: — Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.

И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: | — Пријатељи иду! И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.

Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци. И сви се тискају око њега.

А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње. Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од

а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.

он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу. И зато она чим уђе чисто викну: — Хајде!

у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Опојан, тежак мирис се из биља Разлива, — слика отежале јаве. Мирише ваздух дахом мртва смиља. Облаци иду преко моје главе. ТИШИНА Висине бледе ћуте, Јесењи сумрак рâни; Листови свели жуте. Лепи, несрећни дани.

Свака носи један дуги сандук жеља, Маштања и нада, и цвећа и снова, Умрлих часова туге и весеља. И што даље иду, сенка бива њина Све већа на своду мраморном и златном, И страхотно свака има узраст џина, Што се мрко губи за

Али оних што иду одавде Пуни стрепње и страха и мука Ретко кад се мисао дотакла: Да си излаз из животног пакла, И утеха, и велика

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ Сваки се поче бранити од тога сажаљења, наводећи како и Црногорке иду у дрва на два пушкомета даљине, а камоли неће они, војници, да прегазе то мало намета, да виде свога Господара о

Господар пред нама на бијелу коњу, као оно онда. Само што људи не иду за њим у гомилама, но све један за другијем. Боже!

Из једнога смо мјеста. Заједно смо учили и одрасли.“ „А онај други?“ „Не знам!“ „А ђе иду!“ „Не знам ни то... Доста сад, молим те. Пустите ме да мало отпочинем. Нек се и ти људи мало одморе!“ „Тако је, тако.

„Неће они то чекати, не!“ рече гласно Пејо, па шапатом њој: „Пусти, бога ти, нек иду. Лакше ће Јанку бити што прије оду. А нешто је весео. Познао сам одмах по њему.

Фала да је Богу, барем је јуначки погинуо!“ „Е момци! доста би причања, но да се сарањују мртви, а живи да иду дома!“ рече Мијајло. Сердар се диже с натегом. „Молио би ве, браћо, ако је могуће да се мртвац санесе до на Његуше.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

да не бјеже од ње него да сиђу доље, јер је мир између свију животиња, па јој пијевац рекао: „Ето и наших паса ђе иду и носе гласове од мира!“ Мисли да ће му сном проћи — као лисицу.

Кад калуђер, поранивши по свом обичају у цркву, види по порти упаљене свијеће ђе иду, он се стане крстити и говорити: „Анатемате ђавола и његова имена!

ма није ни слана 15 Питали Дрињанци на сијелу кнеза: — Ма, вала да је господару богу, што ови цареви и краљеви иду и пију? — Богме све бубрежна лоја печена и медовине, а зато су и крупни. 16 Питали неслогу: — Ђе си се родила?

Кажу да мацарули ноћу иду у друштву, и свакоме наврх главе гори мала свјећица, а они пљешту рукама и подвикују. ГРОБНИК „Гробник“ постаје у

КУЧИ-БАБА И Кучи-бабом страше мајке дјецу, да не иду по мраку. Кучи-бабу представљају као стару женетину, која има двије врећетине, па непослушну дјецу купи и некуд у

Такови ђаци послије зову се грабанцијаши, и иду са ђаволима и са вилама, и воде облаке у време грмљаве, олује и туче.

МАЧВА Приповиједа се да је кнез Лазар питао Милоша Обилића (кад је дошао да иду на Косово): „Камо ти, Милошу, Мачвани?“ — А он му одговорио: „Остали, честити кнеже, да крче и да сију шеницу“.

(Потом иду те посипљу њоме уљанике, говорећи): — „Урочници и урочнице низ улицу; — ненавидници и ненавиднице низ улицу; — бјегунц

(Писмо — кад се напише и прочита) 114 — Посијах црно сјеме по бијелој њиви? (Писање руком по хартији) 115 — Путем иду сто кобила: једна плоча спаде, — цео чопор стаде?

Улаци се поклоне војводи, па иду полако ка реду деце и кад се приближе поклоне се и почну певати истим гласом: Послао нас наш војвода, Да нам дате

МАШКАРЕ У Црној Гори, уз бијелу недјељу, дјеца се нагаре и објесе о себи звона и свакојако друкчије нагрде се, па иду по селу од куће до куће, те ишту сира, масла, јаја итд.

Они иду по вароши читав онај дан скачући, грлећи бабу и љубећи њу и дијете, и тако збијајући смијех; за њима пристане сила дјец

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ Закопа се свиња у сламу а међед се попе на крушку. Лисица отиде, те нађе мачку, па је позва у друштво, да иду на гувно, да ватају мише.

80. Од земље се диже, а не може се дигнути. 81. Отац у колијевци, а син у сватовима. 82. Пет браће путем иду, а пет под пластом стоје; који путем иду, нијесу покисли, а они под пластом покисли. 83.

81. Отац у колијевци, а син у сватовима. 82. Пет браће путем иду, а пет под пластом стоје; који путем иду, нијесу покисли, а они под пластом покисли. 83. Пилипиљ цара копа под липов пањ на Ђурђев дан. 84.

Браћа отрче брже боље к оцу и кажу му шта је било, и реку да би они ради своју сестру потражити. Отац им допусти да иду да је траже, и да им свакоме по коња и остало што треба за пут, и тако они отиду.

Кад она три брата змаја чују да се Стојша удружио и збратио са змајевским царем, и да сад обадвојица иду на њих, они се уплаше па скупе силну војску, те изиђу с војском преда њих, а ови ударе на целу војску, и све разбију и

и стане га световати и учити: „Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али којигод чобан тамо отиде, онај се више | не враћа натраг; за то, синко, кажем ти,

Сутрадан царев син оправи се опет, и пође с овцама управо к језеру. А цар пошље за њим два коњаника да иду крадом да виде шта он ради, те се они попну на једну високу планину откуда ће добро видети.

Онда царев син заповеди да сви излазе један по један и да иду куд је коме драго, а он стане на врата. Излазећи тако један за другим, ето ти и браће његове; он се с њима загрли и

му они почну говорити: „За Бога, брате, кад тамо идеш, питај и за нас за што нам се говеда не даду него све натрашке иду.” Он им се обрече да ће питати Усуда, пак сутрадан пође даље. Идући тако дође на једну воду, па почне викати: „О водо!

„У томе и у томе селу кад сам ноћио у једној кући, тужио ми се домаћин како му се говеда не даду него све натрашке иду; па ме молио да те питам шта би то било.

Кад буде ујутру они се сироте украду, те напуне џепове пепела, и кад их отац зовне да иду с њим, они пођу. Идући тако задуго деца су просипала за собом помало пепела.

их запитају шта раде онде, и имају ли још кога онде, а пошто им деца приповеде све шта је и како је, реку им Чивути да иду с њима и да ће им у њих добро бити. Деца пристану на то и пођу с | Чивутима, и Чивути их одведу својој кући.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Они који иду у своје ћелије, треба да заврше сву службу после уобичајених молитава и коленопоклоњења по вишереченом закону, то јест

Јер рече Лествичник: „Ране које се откривају, не иду на лошије“. И затим: „Душа која разуме исповест, држи се ње као уздом да не греши“.

ГЛАВА 31 О игумановом поучавању братије да не праве метеж уставши од трпезе, него да побожно иду у своје ћелије Такође да надгледа игуман на појањима у цркви и при уласку у трпезарију.

И скоро умрлом да појете панихиде. Да не буде то, заповедамо: ако би неки од братије хтели да иду и да поју за мртве, нека то изволе, а други нека поју у параклитику прописану панихиду.

А када се овај поставља, овако да бива: да се окупе економ и еклисијарх са најстаријом братијом, и да иду самодржавном господину све Српске земље и молбу њему узашљу како би дошао у манастир овај.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

на патос, подригују, пљуцкају коске, бришу масне прсте о тапацирунг, чачкају зубе ноктима, шибицама, причају где иду, од чега болују, читају наглас рецепте, упуте, налазе, плазе језик, мере температуру, показују резове од разних

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

И зато, то сам грешан, признајем, ако саме нису хтеле, миром, мирно да иду, добивале су онда манастир, и квит. ВЛАДИКА Било то, било, сад неће више.

Свира се свадбена песма, кад просиоци, нови пријатељи, иду да прстенују девојку. Урнебес, свирка, топот, подврискивање, туфеци све ближе.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

и сујеверја; нити сам ја могао иначе мис|лити, представљајући себи да ја чистосрдечно желим да се посветим, а други иду те ми стоје на путу и не даду ми. Дечанца да сам могао, би[х] га с обема рукама стиснуо за гркљан и загушио би[х] га.

То су ти највеће [х]арамије света; неки од њи[х] имаду по четрдесет и по више кеса, пак све иду те просе на намастир, а своје новце (које се не сраме звати своје) не даду у намастир, него на интерес, да им се плоде.

Видићете ту од осамдесет година старце који иду уз гору под оружјем певајући.” Разиђу се ови по граду за своји посли.

Друго, ко је у колеси, ако ће бити пра[ха] да се загуши, он мора оним путем ићи куд остала кола иду, ако му се и неће.

свуда по вишој части лепе поносите, пак како и[х] човек види да се горде и чудеса о себи мисле, не мари за њи[х] — нек иду својим путем Ал’ ево чуда овде, гди, рекао би, да оне нити маре, нити мисле, нити знаду да су прекрасне, него гледају

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Кад изговори десет круница, изађе пред кућу, да види иду ли, па опет настави мољење. Тако је трајало до пред зору, кад Барица зачу коњски топот, те разбуди сина.

Сваки се шалио на свој начин, а Бакоња приказиваше све фратре како иду, говоре, њихове узречице и друге особине. Бакоња је био прави глумац.

Стријељаху једну гору и уватише тицу срнадицу. Из ње ваде талога, да намажу таколе. Таколи ричу, таколи бучу, таколи иду шешарскијем путем и налазе шешерскоје дијете. Дијете у... опанке киселило, прстом набадало, а зубма окруживало...

) Затијем војвода Бакоња опет појаха дора од мегдана, и крену се пред својима на дивове. Иду, иду преко ширине, све тутњи пусто поље под њима.

) Затијем војвода Бакоња опет појаха дора од мегдана, и крену се пред својима на дивове. Иду, иду преко ширине, све тутњи пусто поље под њима.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

слика на огромном зиду Хладног, скоро опустелог дома: Два рошава стабла и пут боје хрома Са неким колима што никуд не иду.

Потомке давних птица уз ниски облак броде. СИЕНА Још увек сунце сија над Тосканом И ове ноге гле још светом иду: Табани већ су процветали раном. Лик свој сенком цртам и на древном зиду.

А онда: покрет ма какав (прах у лету) Сети ме како стојим у туђем свету. КУЛА НА ПЕСКУ Није ли касно (сати јутра иду) Додати опет неку реч тој хрпи Речи, што лежи одавно у крпи Корица, негде на рафу, у зиду?

А враћају се с мишљу да је свет арена. И иду сада опет граду том На запуштен твој хум, у празни дом. СЕДИМ НА ТВОМЕ ГРОБУ Седим на твоме гробу сатима Ко живи

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— застаде. Сети се призора с пута: ...Човек носи плехану пећ и велики дењак ствари, а за њим иду два малишана са лонцима у рукама и жена са дететом у наручју. „Куда ћете ви, човече, по оваквом времену?

— Хоћеш ли кући, газда-Ђорђе? — пита кафеџија. — Нећу. — Прошла је војска, коњаници. У ово доба не иду они забадава.

Ђорђе, сигурно, спава код тих варошких гадура. Газда је, све му с е може. А што други из Прерова не иду? Неће ниједна с гољама и вашљивцима.

— Будало блесава! Лудаче! — виче. Сваљен међу греде, гледао је одоздо, кротко као мало теле. — Иду ли? — упита. — Иду. А деца? Четири сина имаш, лудаче!

— Будало блесава! Лудаче! — виче. Сваљен међу греде, гледао је одоздо, кротко као мало теле. — Иду ли? — упита. — Иду. А деца? Четири сина имаш, лудаче!

Кад дође господин капетан, сви ће они на мене да пруже прст: „Тај је први донео сламу!“ Јежио се од страха. Иду, рекла је Симка. И оно друго што је она рекла. Узеће децу и побећи из села. У врбак ће да се склони док војска не оде.

Онда одједном потрча и стиже Аћима: — Боле би било да и твоји синови сад иду с тобом — рече без љутње у гласу. Аћим застаде, али се не окрену.

— Иду ли? — упита тихо. — Нек иду! — ошину га Аћим презриво и сажаљиво у исти мах, па седе поред здепасте касе коју је прошл

— Иду ли? — упита тихо. — Нек иду! — ошину га Аћим презриво и сажаљиво у исти мах, па седе поред здепасте касе коју је прошле године купио у Београду и

— Можда нису ни пошли у Прерово. Скоро ће подне. Нек иду луди кући. Послова увек има. А ако затреба, лако ћемо их скупити. — Теби се напуниле гаће, иди кући!

— Ми ћемо да их отрезнимо. — Народ се боји пијане војске. Многи хоће да иду кући. Аћим јурну из суднице и викну: — Ко је тај са срцем кукавичким и издајничким? — Галама умуче као потопљена.

Чупајте плотове, удрите, удрите! Јауче: не бежите!... Да хоће бар деца да запамте вашу поуку. Ни она неће умети да иду на две ноге... Војници јуре, хватају сељаке, псују их и млате кундацима и пуцају у оне које не могу да стигну. ...

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

»Куда ли иду? Шта траже?« — питала се, али одговора није било. Изнад свега узбуђивала су је разиграна дечја стопала, нарочито она

— супротстави се један од најстаријих чланова Савета, који се много чега у свом дугом животу наслушао. — То што звери иду за њом, не значи зло!

— Гле, иду Плачко и Смејачко! — узвикну једнога јутра часовничар из суседства. Узвикнуо је то само једном, али надимак се сам од

Мучио га је и Смејачко који се на све његове жалопојке наглас смејао. — Па, деца морају да једу. Морају да иду у школу! — Зашто морају? Мишеви, птице и пужеви не иду у школу, па живе. Кад бисмо бар били пужеви!

— Па, деца морају да једу. Морају да иду у школу! — Зашто морају? Мишеви, птице и пужеви не иду у школу, па живе. Кад бисмо бар били пужеви! — узвикну Плачко затреперивши од своје страшне жеље. — А?

МАЛИ ВОЗ Све дечакове играчке смејале су се малом возу. Каквога ли шашавка, мајко рођена! Трачнице му иду од једног краја собе до другог, а он тврди да ће, једнога дана, изаћи кроз прозор и прошетати се долинама и горама чак

Зар није духовит? Зар није оштроуман? Мали воз постиђено саже главу. Његове трачнице иду од једног краја собе До другог, али на свом путу прелазе преко моста и кроз тунел.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

односе, везани низами корачају испред Симе, између жандарма, у зеленилима башта трепере десетине зеница, грађани иду за Симом, на одстојању, а небо је све од прозрачног, пространог сјаја.

То је, обично, изгледало овако: на коњима а под оружјем, Стојан и његов противник иду у сусрет један другом. Сцена је, дакле, позната.

Тако се пребогати Јован Добрача клањао, уз осмех, турском муселиму без цркавице а истовремено плаћао своје људе да иду од нахије до нахије и храбре народ, нарочито по Руднику.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

то су сунца, вожди созвјездијах: избјежају из мрачнога њедра по свештеној вољи миродавца; на небесна четир' краја иду да се крсте у бесмртну свјетлост, окруњени свјетлошћу вјечитом, на вјечно се царовање врћу.

хиљаде мостовах у правилне над њом стали дуге; сви редови гордијех фонтанах, који скачу у небесна поља, од ње иду, у њу се повраћу.

вјенчана славом полковоца уљегоше у густе полкове врага неба, а несреће оца; ка дв'је лађе крилах надутијех када иду ускијем каналом кроз покрите снијегом равнине, - тако они кроз бијеле масе. погубљене војске пролазаху.

Дигоше се два вјерни војводе, на зефирна полећеше крила међу своје блажене полкове. Сатанини злоумишљеници иду к њему с општег договора: Алззенк, Илзхуд и Алзавалг горди, Обенизрем и Јаобаз злобни, зломе цару тешку круну дају,

Сви ледови два противне пола те на двије масе почивају и, сломјени напором вјетровах, те у санте иду и комате по простору немирнијех пољах не просипљу толико стријелах ка дв'је војске једна против друге, не казују

оков теготнога ропства, мог закона посљедоватељи враћају се у прво блаженство; а закона цара злочестога у ад иду сл'јепи приверженци у мракама вјечног риданија.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ „Свугде! - Књиге долазе сада, како се то каже, у моду и постају трговачка роба. Млађи људи желе да постану учени, иду у Париз, Болоњу, Падову или Салерно да стекну онде докторски шешир, или посећују манастирске школе и црквене семинаре.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

били оковани, радили неке војничке вежбе, пуно и жалосне и комичне сцене, јер сви они нису били војници, нису знали да иду „у ногу“, да окрећу главе „поздрав налево и надесно“ и лупају ногом „на четири кад им детектив звани „краљ лопова

Онда су их терали да клече и да се моле Богу, да иду на коленима и купе ђубре и перу прстима и пљувачком калдрму. И тако неколико њих да заједно носе палидрвце на гомилу

да пораним, рано да изађем изван вароши, гледам у плаве даљине, газим по роси, слушам трубне звуке и сретам чете што иду на вежбање; а кад сунце одскочи да се вратим у пробуђену варош. Смеј се ти колико ти драго!

какве за ову нашу домовину гајиш, као други патриоти што су, и на домовину своју сву ноћ и дан мисле и на седнице иду патриотске.“ „Како велиш: на седнице иду патриотске“, гњеви се на њу Јаћим, „а ја шта сам радио?

“ „Како велиш: на седнице иду патриотске“, гњеви се на њу Јаћим, „а ја шта сам радио? Деде, шта сам ја радио? Зар ја ништа за ову домовину нисам

оруђем на леђима и натоварени тешком опремом, водећи јадне и изнемогле коње, гацаху по блату, не знајући ни сами куда иду, јер сам ја измицао напред.

Оволики број рањеника, које сретамо успут, сведочи да има много и других, који нису могли да иду или који су остали на бојишту...

Друмом промичу рањеници. Теже рањене носе на носилима. Неки свраћају на превијалиште, а неки се и не осврћу. Иду, да су само што даље... Иначе, цео свет ћути.

јер му је близином конкурисао, а осим тога ретко је која кућа без кочија и добре запреге, те они Мачвани и на провод иду у Шабац, а тек неће на пазар. Али се овај живот и под оваквим приликама све мање свиђао Илији Васићу.

од које смо сад полазили, почињала је велика једна узбрдица, уз коју сви тераоци кола, да би стоци олакшали, обично иду пешице.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Данас иду натуре морте с порилуком и јефтиним земљаним крчазима или с устајалим рибама на новинском папиру. Некад су болесници

А можда још и гори!... О, да, да!... Још много гори! ... Знам ја добро како иду те ствари!... А ако желите знати, од тога да не будем још гори мене је у ствари спасло само то што сам малко шумаст.

Добро! Кад је тако, а ми шутимо! ЛXВИИИ Бат одмјерених корака пред вратима. Иду, па се врате, па опет иду, па се опет врате. Већ ме почиње нервирати. Болничарка ми је објаснила: то жандар шетка.

Добро! Кад је тако, а ми шутимо! ЛXВИИИ Бат одмјерених корака пред вратима. Иду, па се врате, па опет иду, па се опет врате. Већ ме почиње нервирати. Болничарка ми је објаснила: то жандар шетка. А-ха, разумио сам!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим. Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. — Шта си му то говорио ? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих.

— Па шта вели он? — Ништа. Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу.

да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. »Шта ово ја чиним ?« — помисли Ђурица. »Венчање... Прате ме робијаши! ...

Шуштање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, да горе иду људи или стока — Да се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован.

— Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. — Па добро, али што ти кријеш од мене? — Море, шта кријем!..

— А од онога нема ништа? — Што питаш ? — одговори она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... — Нема. — Па... готово и боље! — Отпре си волео. — Тхе... тек онако... не знам ни ја. Гаси свећу!

И ко да нађе утешну реч овој праведној, страшној погибији! — Ето их, иду! — Викну неко. Свет се окрете, ускомеша...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

3атим их узме од њих, и каже им да иду сви троје тамо на један брег, „па кад ја махнем руком на вас, а ви онда потрчите, и који први дође до мене — тај ће

До неколико крену кучка и мачка опет да иду, а он ти се лијепо ухвати штенету за реп, па за њима понајлак побаучке. Нијесу дуго ишли, кад дођоше на чистину.

Браћа отрче брже-боље к оцу и кажу му шта је било, и реку да би они ради своју сестру потражити. Отац им допусти да иду да је траже, и да им свакоме по коња и остало што треба за пут, и тако они отиду.

стане га световати и учити: — Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али који год чобан тамо отиде, онај се више не враћа натраг; зато, синко, кажем ти, не

Сутрадан царев син оправи се опет и пође с овцама управо к језеру. А цар пошље за њим два коњаника да иду крадом да виде шта он ради, те се они попну на једну високу планину откуда ће добро видети.

Онда царев син заповеди да сви излазе један по један и да иду куд је коме драго, а он стане на врата. Излазећи тако један за другим, ето ти и браће његове; он се с њима загрли и

Кад су већ цио дан путовали, срету једнога чоека, а то је био Оштар Дан. Он их упита камо иду; они му кажу. А он рече малару: — Ти, господине, хајде сад кући, а ја ћу ићи тражити непознату ђевојку; па ако је

Онда рече најстарија вила: — Мама, овђе крст мирише. — Јест, кћери, рече она — царев син и Оштар Дан иду тражити једнога краља кћер, али неће је наћи; јер да знаду што не знаду, ласно би је нашли.

Оштар Дан све то запише. Пошто је свануло, рече царев син да иду. Али Оштар Дан још не да, него рече да још остану. Увече опет дођу виле, као и прије.

Оштар Дан опет запише. Кад буде ујутру, опет вели царев син да иду; али Оштар Дан не да, већ каже да ће још један дан остати, па да ће онда ићи. Увече опет дођу виле, као и прије.

Тад рече најмлађа вила: — Мама, овђе мирише крст. Мати јој одговори: — Да, кћери, царев син и Оштар Дан иду тражити краљеву кћер; али тешко да је нађу, јер кад пријеђу дивљу планину и велико море, онда ће их срести гвоздена

Послије вечере рече царев син да иду спавати; а Оштар Дан рече да ће он сједити. Истом што је царев син заспао, дођу виле опет, па рече једна између њих:

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ГОДИНЕ 225 ИДУ 227 ПОСЛЕ АЛБАНИЈЕ 228 ПОГИНУЛИ ДОМ 230 МЕЂУ СВОЈИМА 232 НЕДОВРШЕНЕ ПЕСМЕ 234 ПЕСМЕ УТОПЉЕНЕ ДУШЕ ПРОЛОГ ТАМНИЦА Т

Док будућност полагано покров скида, Ње нестаје и у прошлу прошлост пада. ПЕСМА 1 У нехату и немару дани иду и пролазе, И лагано све се губи, изумире и пропада, И никаквих немам жеља, да ми приђу, да долазе; По сумраку сањарија

Видети нећу зору када свиће, Молитву, сузе оних који цвиле, Ни влагу, црве што по мени миле, У облик иду час дубље, час плиће. Све ми се чини да пре него вео На мисли, снове и идеје сиђе, У свести она јавиће се тада.

Чобанин се тако смеши мило, боно! Шта ли сања и ког гледа сада у сну? Овце пасу, мирно иду; лупка звоно; Сунце сија, земља пуцка... вода пљусну.

Време кобног страха, невидљивих рака, Аветиња коло отаџбину нашло. И док иду споро неизвесни дани, Напрегнуте пажње сваки очекује, Како се привлачи њему гост незвани, И како га земља мртвог

Ја мислим дуго на подземне стазе, Које све иду против једног грба, И на подлости што упорно тазе Јединство светло и долазак Срба.

Да се будућност неће дуго крити, Да моју земљу предводе војници. Ја знам да сила пролазна ће бити, Да иду дани и боља времена, Да ће пропасти та отровна неман Што давни народ и многа племена, И да је дош'о, да је већ ту

ћу отуд траг безумљу знати; И где је прошлост са безбројно жртви, Чије је време, ко је Богу мати, Нашто је живот и куд иду мртви.

И хладно сунце од нас већ оде, Дођоше други, весели зраци; И оне мирне, слеђене воде Сад иду као моћни јунаци, И хладно сунце од нас већ оде.

исти однекада, И да ће такав и остати вазда: Да вечно пати с унутрашњег рада, Да залуд траже оног ко га сазда, И коме иду њихови милиони.

Два прастара орла своја јата воде. И падају главе, лепе и без гласа, По путу што води престолу слободе. 1915. ИДУ Очи им вире из гробнице страха. Без душе. Црни к'о подигнут гроб. Усне препукле од врелог даха.

У ваздуху лед. Невиност срећна пред понором грца. Старост поцрне, човек поста сед. А иду они, посланици пакла. Напред корача побеснео пир. Тресу се куће и падају стакла. И ноћ се спушта, и врисак, и мир.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

секунди ова позадина се прожме великим бројем светлуцавих зелених мрља, распоређених у неколико слојева који полако иду према мени.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Наглашавам само да постоје извесни психолошки разлози који иду у прилог мог мишљења да, понекад, усељеник може да види неке ствари које измичу очима домородаца.

Младом Луканићу и његовој сестри била је позната Бичерова слава. Иако су били добри католици, они су пристали да иду са мном када сам ишао да слушам Бичера у Плимутској цркви, где сам први пут у животу видео тог великог беседника.

Стари Луканић ми је признао да се може десити, уколико наговорим његову децу да иду са мном чешће у Плимутску цркву, да они напусте римокатоличку веру својих предака.

Моја мајка се побринула да моје мисли иду другим путем и уверавала ме је да је срећнија сада када ме спрема за Кембриџ него некада, пре једанаест година, када

Моја мајка се побринула да моје мисли иду другим путем и уверавала ме је да је срећнија сада када ме спрема за Кембриџ него некада, пре једанаест година, када

Ако им се нису свиђале његове чувене турске цигарете, није се устручавао да им каже да иду у другу продавницу. Али, по његовим речима, посао му је добро ишао јер ове немачке аристократе никад није вређало кад

Наглашавам само да постоје извесни психолошки разлози који иду у прилог мог мишљења да, понекад, усељеник може да види неке ствари које измичу очима домородца.

Неки иду тако далеко да верују да ће напори нације да пружи услове за широка научна истраживања и претерано припремање за науку,

Ћипико, Иво - Приповетке

Немам више... Бог ти дао! —Не дам биљета без новаца ни свецу! Биж'! Ето иду још два господина, — и окрене се према њима, не слушајући Цвете.

откуд се Николин отац иселио, а куда се они сада журе, жељни да се чим прво дохвате голих кршева да спасу живот. Иду непрекидно, мало говоре; не опочивају, већ хватају пријечице, само да што прво до границе дођу.

Не познају стари завичај својих пређа. Они тек из причања и јуначких пјесама познају земљу у коју иду. Сјећају се да су толико пута гледали правце ономе крају откуда су се назирали голи висови како стрше у ведрину неба,

Сада су им на догледу: распознају голе кршеве гдје се орлови тиће, али они не иду тамо да ходочасте ни на какву славу, већ да заклоне главу међу оне голети.

А браћа, кад им није на оку, грђе предају: у непознатом су свијету; иду по ноћи по оним мрачним и тијесним улицама: може да их негдје из бусије нападне и у трену ока смлати или убије.

Забринути и у стрепњи што ће се догодити, оставише рад. Радници гледају за њима, а они између њих иду и већ ништа не разумевају ћуте и не могу никако да се снађу.

Око њих жаморе затресене гране, а с мора шум се разлијеже. Иду мирно напријед, никога не сретају, нити су коме на доглед.

из даљине у одмацима, до њих допире звека мотика копача винограда кад о крш ударе, а доље код мора, неко камен креше. Иду узбрдицом, а у путу сретају морске борове—самце што одскачу од осталих дрвета својим живим зеленилом, и што, и на

Старица попође мало и оштро звижну неколико пута. Домало иза борова покажу се двије козе, иду мирно и слободно прама нама.

—Добро, нека, ма одмах! — јаве се неки из народа. —Нека гре Жижица и Букало! — предложи Јаче. —Нека иду! — прихвати већина их. У парохијалној кући парох понуди своје пратиоце да сједну, а он се смјести до прозора.

Жижица, Букало, Јале и остали, све постарији људи, иду одмах иза кипа и у вас глас пјевају пјесму светога Спиридиона.

И сада без срџбе и пакости гледа га пред собом. Али кад погледа на жену, на устима му је да јој рекне да иду, но не може, устеже се, и — даље пије. —Пиј, Цвијета! — вели јој и кршиом гледа је. —Пијмо обоје! — прихвати жена.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Ено иду кићени сватови, Носију ни сунце под мараме. Месец дође, а сунце не дође, Остало је доле у ливаде Да сабере травке

А језичке промене, разуме се, не иду саме, него у узајамној функционалној повезаности с осталим променама у култури и посебно у књижевности.

Неки теоретичари иду тако далеко да у поменутим поетичким начелима откривају чак и рани зачетак авангардне књижевности из првих деценија

већ излизану фразу „коњ иде ногама“ – да би је дезаутоматизовали и обновили сензацију – заменили овим трима: „ноге иду коњем“; „ноге и коњ иду“; „ноге иду коњ“37.

иде ногама“ – да би је дезаутоматизовали и обновили сензацију – заменили овим трима: „ноге иду коњем“; „ноге и коњ иду“; „ноге иду коњ“37.

– да би је дезаутоматизовали и обновили сензацију – заменили овим трима: „ноге иду коњем“; „ноге и коњ иду“; „ноге иду коњ“37. Прве две разграђују семантику (семантички су неисправне), трећа граматику (граматички је неисправна).

Напетост и двострукост (двосмисленост), које иду заједно, постоје и у обрнутом случају, кад се с правог прелази на неправи објект, па песник, уместо да просто извор

Завршне строфе у првој поменутој песми, „Часу обнове“, иду у сам врх Петровићевог песништва. Оне су, последњом вољом песниковом, добиле место раскошног краја недовршене поеме о

Овде је он испробавао различне резове, између којих неки иду и посред речи: (1) Нагнута над географском картом (2) Србије после (3) Косова Мајка (4) Југовића затвара шаком

Пут је наслућен и показан; на другим је песницима, па и тумачима поезије, да тим путем иду даље и сигурније. Душан Матић је свакако слутио, а и знао, да својом на изглед лаком и необавезном игром у језику

Да ли, рецимо, једна замислива чисто усмена култура има таква средства која иду уз књижевне текстове? Тада у поље наше пажње улазе пребацивачи које налазимо на почетку забележених усмених текстова.

Изгледа да се тананији туђи доживљаји могу разумети кад им у сусрет иду наши сопствени. • Имате обичај да понекад у стручним расправама кажете: „То је једноставно, то се лако може објаснити.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Не била ја која сам ако још данас ти сама не молиш! XИВ ВАСА, ЖИВКА ВАСА (долази споља): Живка, ево их иду! ЖИВКА: Ко? ВАСА: Фамилија! ДАРА: Ја ћу да се склоним! (Оде.) ВАСА (отвара задња врата): Уђите!

(Смеје се слатко.) А-ки-ка!... АНКА: Има ли још? Читај! РАКА (чита): „Али, разуме се, ни те просидбе у Кини не иду увек тако глатко. Тако, на пример...

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Али, у исти мах, неспоразуми који овде настају иду у најдубље; штавише, испод лаког споразумевања постепено нам се открива вешто прикривен унутарњи немир лика, изазван

Од свих стања у којима се ликови налазе ваљда су најпотпуније нијансирана она која почињу чистом љубавном чежњом и иду до грубе телесне пожуде. Али су и облици осујећивања, потискивања њиховог, такође чести и разнолики.

Можда и стога удовице иду међу занимљивије Станковићеве ликове, с јаком, драматичном психичком напетошћу. Та напетост или, конкретније,

И већ је тада речено да иду међу најстроже компоноване српске романе. То су место све до данас сачувале. Дневник о Чарнојевићу, међутим, има не

Очигледно, голубови овде не иду у оне карактеристичне појединости које опису увећавају веродостојност и непосредност; или бар нису само то, него служе

изоморфна је с рашчлањеношћу културе и раслојеношћу друштва, па стога, у роману, социокултурне карактеристике лика иду заједно с говором - преломљене су у његовоме говору. Ваљало би сада барем две ствари истаћи.

У програмскоме делу текста који је као објашњење штампан уз Суматру Црњански тврди да он и његово песничко поколење иду даље од гласовитога Дучићевог тропа (синестезије) „шуште звезде”.

је чак за добар део описа у роману Милоша Црњанског карактеристично да оно што се тренутно види и тренутно привиђа не иду одвојено, него или уједно или једно поред другог, суседством повезани.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Кад оно у зли час. Нигде ни феса ни Турске. Људи обријаних бркова, иду по граду под шеширима или гологлави као лудаци. А жене сасвим отворене, голе до рамена и до изнад колена.

Тада му се скаменило срце и смрзла душа. Може бити да његове жене неће овако тражити да иду по месечини на мобе чак у друга села, али ће то сутра радити његове кћери и његове снахе, ако их буде имао.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Зима збира око огња жива, Где нас гуслар песмама дарива. А у школу чило иду ђаци, Да с’ покажу на зими јунаци. Зими учи шта анђели кажу: Да богати сиротне помажу.

— Јест, нерука пада тврда На та гола, светла брда; Многе иду муке живе На те људе, на те диве. Ма да с’ чини удес худи, Ал’ ту неко виши суди; Не шаље им меке дане Да их

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Гледим, боже мој, гдикоје велике госпође, грофице баронице, пак и не пазе шта су. Иду просто обучене, са сваким се разговарају, оне се јошт прве клањају. Чисто се ја стидим.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ћу волети драге, Док плод посејан у паклу на небу не сазрије Ако намере добре срце воћу Подари, каквом ватром вођени иду, Док пчела ставља жаоку у слаткоћу За смисао лета на искусном зиду.

се онда јаве Чине паралелним прошлост и будућност и старају се да не буде више мртве стварности него живе нестварности Иду до смрти и натраг и чине време потребним Помешају дан и ноћ и зачну слатке плодове Припремају љубав ИИИ Ту све почиње

Краков, Станислав - КРИЛА

— То је добро. Што се више гине, то је боље. Брже ствари иду... Иза шатора се појавило знојаво лице пуковскога ордонанса. — Пошта. Сви су поскакали.

за нове? Ако их буде било. Облаци се склапају све више, а свугде у мраку као да лебди стрепња. Војници иду збијени и мрачни. Одједном звечање, тутњава. Нешто се тешко ваља њима на сусрет.

Црна линија гребена је све ближа. Већ је скоро ту пред њима. Опет сан вуче за отежале капке. Тела иду једна за другима и клате се равномерним тактом. Сс... Ритам је пресечен. Колона се уставила.

Огањ и дим се измичу, преносе, иду унапред као паклена завеса пред њима. Поједине прилике се претвориле сад у редове танке и дуге. — Улазе у жице...

Трагова није било. Официр је застајао, али је пратилац замотан башликом тврдио да добрим путем иду. На превоју нагли талас ветра зграби челични шлем са Душкове главе и баци га далеко у јаругу.

Петровић, Растко - АФРИКА

Име му је Арханђел. Момци нас са брода ословљавају италијански. Разговарамо са њима. Долазе из Ливерпула и иду за Буенос Ајрес. Случајно питам једнога из кога је краја. „Из Спалата!“ одговара он на италијанском. — Јеси ли Хрват?

Већ сам од после подне толико жедан да ми скоро сузе иду на очи. Због срдобоље и грознице белцу је немогуће пити воду која није филтрована; остала су пића обично љута а од

Хране се искључиво инсектима који иду на стоку. Одмах по подне појављује се једна кошута и иде право к нама на својим витким ногама.

Мој је план да напустим Сен Калбра па да се придружим овој другој двојици путника који иду у Ман, кажу, међ праве људождере на граници Либерије. Потребно је да ме ова друга двојица приме као свога сапутника тј.

Младићи на овом новом искушењу проводе по више година, за које време прелазе више ступњева. Унапређења изгледа да иду нарочитим редом и тек кад се поједина места старешинства упразне.

Наши црнци леже крај ствари које су носили, и по њима се види да немају никако воле да иду дале; не што би били уморни, но што им се већ досадило.

Црнци су продужавали да сваки сат одричу да иду даље, и мој им је пријатељ претио; грдио их, раздавао им новац од шкољкица; молио их и шамарао.

од слоноваче или камена, и они пуштају да им расте она кратка четвртаста брадица; и они брију глатко лобању; а кад не иду савршено голи обавијају своја бедра укрштајући мараму као што су је укрштали и фараони.

Акарели тири мабади мани фареју н'сегамене Харера!“ ИВ Покривени својом мађијом као сенком, Изгледају црни. Иду један за другим кроз високу гору Пробијају се кроз лијане. То је једина веза са бескрајним гранама Што жуборе до неба.

Европа, најезда пустолова који траже авантура, песника који иду за својим сновима, истраживача, трговаца који иду за богатством, војника за славом и промашених живота који би да се

Европа, најезда пустолова који траже авантура, песника који иду за својим сновима, истраживача, трговаца који иду за богатством, војника за славом и промашених живота који би да се искупе.

Не! Црнци Банфоре нису људождери, и од незапамћених времени нису људождери. Бобо такође нису људождери иако иду голи. Они су мирни, тихи, музикални и сензуални.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

се тушти Кô бледо чело краља љутитог Коме је земља мирна вечито, Ал’ поданици све бунтовници Што с дреком жељом иду престолу, О некаквоме праву сањајућ, Чизмама газе ткиво дебело, Испреплетано златном основом Што се по двора трему

КОЛЕБАН (гледа кроз прозор): Још са њим иду тројица. ХАСАН: То није досад чинио! КОЛЕБАН: Нешто се данас друкче сетио. ХАСАН: Муке ће бити, Ћерим-ефенди!

) Ено их, погледај!... А лепо се на ономе вису виде, могао би их човек бројати... ГЛАВАШ (гледа кроз прозор): Овамо иду!.. Ено, засташе!... Кô да се деле у две гомиле?

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

му рече: — Бећ је скоро сасвим свануло, мислим да би требало већ отпочети нападај; ја сам рекао задњим батаљонима да иду напред. — А ја идем да наредим првима да се крену.

Комаров одмах ободе коња и окрете низ друм натраг Житковцу. Батаљоне и батерије, што их сретосмо на путу да иду Тешици, Комаров одмах заустави и нареди да окрену фронт коси откуда су се спуштале црне колоне; батерије да заузму

год и пуни топови, и да је једној читавој групи штабних официра главна задаћа да се брину да бурад буду увек пуна и да иду за њима свуд куд год се они крену. Прође 8 часова, прође 1/29, прође и 9 а Турака још нема да нападају.

гомиле војника, где ца неодераним свињским бутом или читавом половином свињчета, натакнутом на пушку, улазе у варош и иду касапницама.

Какав је то ред мисли, каква је то философија у којој ови сиротани црпе снагу да овако мирно иду смрти у чељуст?! Зашто они гину? Каква идеја њих креће напред?

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Онда сунце виде шта је: Да то није роса била. XЛИ Она мила, а он врстан; — Ево иду, купе свате. Дођоше ми са лимуном, Да ме њиме старосвате. Остав’те ме, моји драги, Нису више за ме свати!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Зато ћемо морати и нас двојица да осматрамо. Преостале бомбе прикупићемо и даћемо их десетарима. А четворица да иду одмах и нађу муницију, где знају. Да бих био сигурнији, прођем кроз ров и саопштим то исто и војницима.

Моја се рањена нога клатила, и као да ми је неко забадао ножеве у слабине. Опомињао сам их да лакше иду. Али они ме нису слушали, јер су куршуми непрестано зврцали око нас. Болови су били толико ужасни да сам се обезнанио.

Стигли смо на зачеље батаљона. Рекли су нам да је наша чета на челу. Али то је ратни батаљон, а војници иду један за другим. Требало је више од једног километра проћи кроз ватру па да стигнемо до наше чете.

— Живели!... Живели! — Здравствујте, браћа! Расположени су као да иду на свадбу, а не у смрт. Трубе су трештале, потковане цокуле уједначено трупарале. — Живели браћа Руси!

Старт ће бити на шест стотина метара од вароши, па да се трчи до првих варошких кућа. Кренули смо на друм. За нама иду кафеџија и послуга са вином, деца, народ, хармоникаш, официри који су се задесили у пољу.

Затим је одлепи и баци у ватру. Прстима отклони остатак папира и онда штрцну између зуба, испред себе. — Ето иду! — рече један. Окренуо сам се. Она двојица носила су Грују. Притрчао сам. — Ништа, ништа, не брините — теши ме Груја.

Ишли смо журно. У рову је Драган издавао наређења за даљи рад. Друга четворица требало је да иду. Ови остављају пушке и из једнога сандука узимају бомбе.

Али, изгледа ми, они тога нису били свесни. Зачудо, били су прибрани, као да не иду у смрт. Можда су мало нестрпљиви и желе да се убрза стање ишчекивања. Кад већ мора да буде, нека дође што пре.

За њом артиљерија. Онда се ређају штабови дивизије, армије, Врховне команде. Најзад иду лиферанти и забушанти. Када се закључи мир, падне команда: налево-круг!

Изишли су обојица. — Пазите на степенице! — добацује Радослав, па се обрати ветеринару: — Ћути, богати, нека иду! За вино не говори. — Таман посла! — Њих двојица не знају за меру. Имали бисмо муке са њима и сутра...

— Бежи, молим те. Ем наказа, а уз то још и матора. Али ова... — Ево иду! — рече ми Тома. Окренуо сам се... Две даме, у црним припијеним елегантним капутима...

Мислио сам о томе и враћао се, кад угледах да из једне радње излазе њих двоје и иду мени у сусрет. Застао сам одмах пред једном трговином и посматрао излог. Али ништа видео нисам.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Весело иду селу и граду, и на ког ваља непријатеља. Боже, им подај добар час и дан! XВИИИ век

И в полуношчи утроба јечи, ил' зора стаје, мој вопљ траје, уви мње! Иду без тебе как' јелен, в себе имеја целу смртнују стрелу глубоко.

врата једном затвори, Докле тренеш оком, другом отвори, Зује врата, шарке шкрипе, пуцају браве, Овај горе, онај доле иду као мраве, Ил' фабрику нову гдигод кад праве.

Човек хоће да је ангел, ангел се зло горди, — Да погибну сви лукави с' својима оскорди! Да пропадну и да иду сви од нас без трага Који кћери кад удају мотре само блага, Којима се права [њина] ни зашто призната, Својом ћуди коме

Ваљда су овог лета на Олимпу ренови љути Кад о ручку скоро Плувије плаче свак’ дан. Бечлије иду радо на села у зелену гору: Цела се кућа дигне, газде, и слуге, и мопсл.

Измеђ гора од запада Два с’ путника виде млада. Они путем иду скоро. Кад згледаше дворац бели, Протрну им корак смели — Они иду — иду споро...

Они путем иду скоро. Кад згледаше дворац бели, Протрну им корак смели — Они иду — иду споро... „Радомире, драги брате,” — Млад Радивој брату збори —, „Сад у камен срце створи, Немој брате, виле

Они путем иду скоро. Кад згледаше дворац бели, Протрну им корак смели — Они иду — иду споро... „Радомире, драги брате,” — Млад Радивој брату збори —, „Сад у камен срце створи, Немој брате, виле да те

највише криво турско правитељство што ми хајдука толико имамо; да многи отиде у хајдуке за невољу; да у нас у хајдуке иду понајвише најзнатнији људи и да међу њима има добријех и поштенијех људи, који тек у друштву мало помало стану зло

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

хајд’! (Гунђајући излази.) ЈЕЛИСАВЕТА: И ти си господар? А овамо ти иду робови Да ти намера праве путове Неверства свога оштрим ноктима Као кртице злобно подрију.

БОШКО: Прогнао га је невјерник! РАДОШ: Па Радош зар не би смио онамо ист куђе му синови иду? БОГДАН: Зар би он ишао у Турке? РАДОШ: Би л’ ишô, децо! Та ишао је!...

— Бошко и Богдан, с њима Станиша?.... Или управо он је пред њима — Јер најпре иду муње, громови, Па после тога хучно долази С вихором силним страшна бујица... Јеси ли чула? Шесет тисућа!...

Зар су оживели? КАТУНОВИЋ: Живели! Моји су Катунци то — За смрт су чули свога војводе, Па с громом иду да га спроводе, У гроб. — СТАНИША: Напред! За мном! А спровешћу их, Катуновићу, ја!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Кнез се јопе' љутио на Слатку Душу кад би мирио и одвраћô тежаке да не иду суду за сваку ситницу. — Немојте, дјецо, — говорио би покојни Мијо — за свашто одмах летити суду. Суд је суд!.

Огрнули некакве старе, лисичином постављене ћуркове, испријечили подугачке чибуке, па иду и помало посрћу, а ђаче пред њима носи дебелу, воштану свијећу.

А гдје научи она толику науку? Давид: Ђаво би је знао, главати господине! Дружи се млого с кнежевом женом, и иду тамо жандарској касарни, па ја не знам...

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Нек се и пандури коњаници мало раздрмају, и иначе ништа не раде до што иду по селима те збирају јаја за чиновнике. Па онда, ти пандури зарађују лепу пару и на шверцу, па је право да се и они

(Сви прате пажљиво и иду за Милисавом гледајући у врх штапа.) Ја ћу са Јосом да примим лево крило и ударићу на Кнез-Јевтин бунар, крај Мила

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Она није беспрекорна, нарочито не у језику. Па ипак Дисове песме иду међу најмузикалније на српском језику. Необична инверзија слика, померена синтакса и тамна значења најављивали су нове

Збирке Песме (1938) и Хана (1939) најбољи су део његове поезије. Оне иду и међу боље књиге међуратне поезије уопште. Њима је блиска каснија Вишња за зидом (1950).

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Остави матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним страхом да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ,

Већ када би било време да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.

А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, да тамо спавају. И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их

Пролазници пролазе. Дућанџије, комшије, који испавани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називају им бога. Са Младеном се здраве као са другом, равним себи.

И са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој. Младен је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да

Час иду код ње, час се овамо враћају. Једино баба остаје мирна, прибрана, чинећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мат

Њени правилни прозори, зидови. Како по улици, иза капије пролазе људи, иду било својим кућама, било на седење, вечеру, весеље. Из чаршије опет жагор, кретање. Из које кафане чује се свирка.

Богатији спремали су се, опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била српска војска. И сви су трчали око њега. Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, али он,

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

(Даница, 7, 1866, 399). Стари Срби и Српкиње, кад иду у цркву, и данас носе киту б. (»стегла као стрина б.«, с. н. посл; в.

ИX п. н.) не треба брати грожђе, »јер ће бити горко« (ЗНЖОЈС, 10, 54). Берба г. је свечаност: у бербу жене иду у стајаћем руху, и спрема се жртвени ручак (јагње, СЕЗ, 14, 274). Ако се на Божић мете кућа, опадаће г.

(БВ, б, 1891, 74). О Божићу људи се узајамно дарују јабукама (Беговић, 92). У Дубровнику деца која иду да честитају Нову годину, носе ј., па ту забадају новце што их добију (Будмани у РЈА, 4, 388е).

Другог и трећег дана Духова жене у околини Ђевђелије иду у поље и беру м. за бојење (СЕЗ, 40, 72). Кад дете бере м., изићи ће му брадавице где год падне млеко из ње (БВ.

О п. причају се и неке етиолошке скаске. Зашто се п. носи у цркву? П. звала рженицу да иду у цркву, а она јој одговорила да види цркву и оданде где је, јер је велика: зато Бог прокуне рженицу, а п.

тога меће деци у пелене (»јер на тај мирис не приступа вештица«, Караџић, 3, 1901, 187), и иначе даје се деци, кад иду ван куће, да не буду уречена (ГЗМ, 6, 1894, 662).

С. је вилинско цвеће. Према једној скаски из Прилепа, свраке иду у неку пусту планину, у коју људи немају приступа, и ту, за виле, беру с.

, у вези с к., и 424 ид, 494). При окопавању има разних врачања и гатања: код Поповаца гледа се тада како к. иду жиле (»ако иду право доле, биће сушно лето, а ако иду устрану, биће кишовито«, СЕЗ, 65, 1952, 262); »у Книћу кад се

, и 424 ид, 494). При окопавању има разних врачања и гатања: код Поповаца гледа се тада како к. иду жиле (»ако иду право доле, биће сушно лето, а ако иду устрану, биће кишовито«, СЕЗ, 65, 1952, 262); »у Книћу кад се окопа њива са к.

иду жиле (»ако иду право доле, биће сушно лето, а ако иду устрану, биће кишовито«, СЕЗ, 65, 1952, 262); »у Книћу кад се окопа њива са к.

Сијерак (ѕоргхум). Кад се окопава с., гледа се како му иду жиле: ако »иду правцем доле, у дубину, слути да ће љети бити суша, а ако се жиле развијају устрану, значи да ће љето

Сијерак (ѕоргхум). Кад се окопава с., гледа се како му иду жиле: ако »иду правцем доле, у дубину, слути да ће љети бити суша, а ако се жиле развијају устрану, значи да ће љето бити кишовито«

Ћипико, Иво - Пауци

Путем стижу људе. Сигурно иду у варош за истим послом. Пожуре, као да ће сијена нестати. Војкан не може а да не набаци коју Илији; вели му: — Видиш

Војкан не може а да не набаци коју Илији; вели му: — Видиш како људи не маре за благајну: ови сви иду трговцу! Па да, оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме...

—Куд ћеш с цуром? — пита, накреман вином. —Пусти људе да мирно чаршијом иду! — одговори један од Радивојевих другова, а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра устрану.

—Послаћемо га свим опћинама. Доћи ће и на вас. — Какова срамота? — умијеша се у разговор Илијв одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па да тако створе једну велику мађарску државу.

Захваљује предговорницима. Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напаћене домовине, над коју се надвиле црне облачине да је угуше...

Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама! ... Што не осуде газда—Николу? Сви се они обогатише, а чиме трговаху?

Засве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к'о да неће нигда заћи. А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте. Осушила им се уста, па им се не да говорити.

Ванка у продору дува јужина; једнолики шум оданде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ. Иду полако ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између чемпреса и

— Ружна је ноћ. Видиће нас ко. — Не бој се, 'ајдемо! — и повуче је за собом. Дјевојка попусти, ћутке иду низа село. Мрак их крије, а мало ко их срета.

'Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед. Доље, код мора, инстинктивно нађоше заклоницу од вјетра. Уставише се и прислонише уз међу.

* У понедјељак, дан судбених расправа, ходио је ујутро стари Анте Рајић у варош. С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суду.

Па се обрати Ивину знанцу са свеучилишта: — Исплатите гоњаче, па нека иду куд хоће! Његова пресвијетлост одавде ће пјешке, ионако је равно.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Нисам јецала. Опустила сам се, наслонила главу на греду и мировала. Знала сам да сузе иду по истом трагу, али ми се чинило да ми је цело лице влажно.

Казаће како она држи све монахе на Кули и не пушта их да иду у манастир само да би што дуже била насамо са Доротејем.

Док је журно одлазила у своје одаје, пратио сам је погледом. Требало је да оде оним спорим гордим кораком, како иду господари; желела је, међутим, да отрчи као што то раде жене које су са бојишта тек примиле вест о погибији.

Тако, иду орни дивовски Дадара и његов коњ, прте моћним ножурдама широку пртину, а за њима одлучни коњи и одлучни људи грабе пут

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

ј. послао их бесплатно рецензентима, онда се остала његова деца размиле по широком свету и иду страним људима да их уче и забављају. То се од њих тражи - јадна сирочади!

Он посматраше те две праве које иду из Александрије и из Сијене ка Сунцу, и шеташе, у мислима, по њима горе-доле. Једна мисао, изненадна као муња, сину

Оне иду корак по корак. Колико сам пута посматрао то пешачење научника и проучавао га. Видео сам их свакојаких: лаког и грациоз

Висине до којих се пењу Сунчеве протуберанције огромне су; оне иду у стотине хиљада километара. Сравнимо их, шале ради, са нашим женевским водоскоком чијој смо се висини дивили, и коју

Неки од ових су достојанствена небеска тела са пречницима који иду у хиљаде километара. У тој својој породици врши Сатурн дужност Сунца, загревајући њене чланове својим тамним, али

Станковић, Борисав - ТАШАНА

СЛУШКИЊА (журећи да ове буду спремне): Хајде, снашке. Служба се већ одавно пустила, јер ево већ и црквени просјаци иду по кућама. И код нас већ неки био. ТАШАНА (раздрагано): Ако! Ако! И подајте свакоме штогод. (Стани): Иди ти тамо.

Све је то, колико је Бог дао, збринуто, па после мене, ако хоће да раде, не мора на туђи праг да иду, туђи хлеб да једу. И онда, зашто да не запевам?

САРОШ (јетко): Да! Не бих ни сада дошао. (Љубоморно): Али видим како цео свет долази. Сад баш чаршијом иду са твојом децом хаџи Риста и отац ти, Младен.

На средини таванице виси овећа лампа. У келнерају, горе, две лојане свеће, којима се газда и момци служе кад иду у подрум да точе пиће. Чује се лупа на кафанском улазу.

Од Васкиног наполичарског рада, од њене њиве, баште, то су овде паре. И паре у њено име, у њен и мој севдах ће да иду. Од севдаха су оне дошле, у севдах нек иду! На, ево ти!

И паре у њено име, у њен и мој севдах ће да иду. Од севдаха су оне дошле, у севдах нек иду! На, ево ти! НАЗА (узима новац и односи га кришом кафеџији, шапћући): И ово плаћам за Сароша!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Па онда утури ноге у ципеле, устаде, и поче: „Панталоне, мајсторе, то је тешка ствар. Ено, погледајте оне официре што иду тако прекопута. Погледајте корачање, погледајте ногавице. Али то одело није овде рађено. Ево како ја мислим, мајсторе.

У већем броју су дошли на сахрану само поседници са удаљених имања — На прстима иду! — посматра господин Јоксим. После погреба, одмах се вратили својим кућама, и то на најбољим коњима.

Бива да од једноличности и празнине паланачког живота стану сви сатови по кућама; а за оно неколико џепних, што иду, нико не пита, јер се боје одговора. Зар тек! Уф, никада подне дочекати! никада суботу дочекати!

Не дам да га Шваба осрамоти и да и мене осрамоти, разумете ли!... Погледајте их кад заједно иду. Лука, као да га костима храним: није порастао ни појачао од дванаесте године. Блед, ситан, мекће кад говори.

није ми, к'о једном газдовићу, лако да то признам, али ето видиш и чујеш што ти проповедам: све сами сиромаси иду у гробље!” Тодор рече „сиромаси , а ја велим п р о п а л и ц е. Ју-хе! док су пуни амбари; ју-хе! и кад су празни.

ће можда свој део прокоцкати, можда ће и Јуличино и моје штрбнути; али дотрајаће нам ваљда свима до гробља, а тамо иду сиромашни људи... Смилуј се, Господе, и мени...

Око самих себе се обавијају! Иду два огранка једно другом у сусрет, омотају се један око другог, усправе чврсто, и одмах се за њих хватају нове,

Ако је религија, на нож би ишли за њу; ако је нож, с неким религиозним ритуалом иду у страсти и нереде... Ја нисам видео ни Шпанију ни Палестину, али осећам да тима мојим друговима завичај може бити

мирна као бубица, показа се храбра: отишла у Америку, ујаку, који је био дрварски трговац у неком градићу у Канади. Иду године. Кроника бележи само неке кратке знаке, више календар него историју.

па Бранков брат, очни лекар, а онда, наравно, није више било него корак далеко да и Бранко стане у ред паланачана који иду специалисти у Беч. Диагноза није постављена дефинитивно, али је промена начина живота наређена као неопходна.

далеко, и, што је Јану увек много занимало, о мору, и месецу, о плими, о шкољкама затвореним које одједаред почну да иду. Па приповедач заћути, па се смркне, а Јана онда зна да је време да иде, и оде; срећна што је било оно што је било.

— Зашто су их онда затварали? — пита Сока. — Зато што су скитнице, немају куће, иду у крчму, опију се, туку се. Па их после апсе, па протерају, па опет у апс, па селе некуда даље, немају своје друштво.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Он се, истина, у свом предсловију извињава што је приметио да понајвише ћаци, који у школу иду да што науче, књиге пишу и за народне учитеље себе издају, пак је мислио да он као стар човек веће јошт право на то

« Ово изрекавши, представи му како тисућама људи на њега иду да га заробе; со тим скине руку, премда не радо, с њега, у забуни заборави казати »ни о пањ, ни о кладу«, него »и о

Ту нађу лађу, која ји баш чека да у отечество њиово иду; гди заиста нађу родитеље помирене и смештене, и — венчаду се.

Пхаедруѕ Сузе, љубезне моје читатељке, деле се на сузе које од срца иду, и сузе које од срца не иду. Прве су општег, а последње само женског рода.

Пхаедруѕ Сузе, љубезне моје читатељке, деле се на сузе које од срца иду, и сузе које од срца не иду. Прве су општег, а последње само женског рода.

Прве су општег, а последње само женског рода. Сузе које од срца иду опет се деле на сузе које из лукавог срца извиру, и сузе које из чистог срца иду.

Сузе које од срца иду опет се деле на сузе које из лукавог срца извиру, и сузе које из чистог срца иду. Даље, на сузе које од жалости проистичу, и на сузе које у презјелној радости постанак свој налазе.

Зато ови по правилу ретко и иду, но понајвише седе и седећи гледају како им главе седе. К овим и ја принадлежим, желећи прво читатељма моје

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Професори у том погледу иду тако далеко да су они већ пре Воронцова кадри били претворити петла у кокошку, и обратно, и онда никако чудо није што

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Чак и нечији аутомобил, и један фијакер. Маршовали смо цео дан... Другога дана кренули смо зором. Са нама иду и пешаци. Увече смо посели положаје, али око десет часова стигло је наређење да хитно одступамо.

Војници вуку волове, други их боду тесацима и увијају им репове, да брже иду. Војници избезумљени и усплахирени зверају уназад, па и не гледају испред себе...

Изнурени телом, измучени душевним колебањима, лишени тако воље, иду мрзовољно, ослушкујући непрестано шта се око њих говори. Коморе се увелико осипају.

— Страшно! — проговори неко. Остали су ћутали. Сви су они имали осећане потиштености, као да иду да присуствују погубљену неког свога најмилијег. А тек војници!...

Не зна се шта је горе. Нико не сме коња да појаше, јер се непрестано клизају и падају. Зато војници иду заобилазним путем, кроз шуму, пртећи стазе. Мало ниже застадосмо. Чекали смо дуго. Затим се лагано померали.

Куповали смо где смо стигли, и напунисмо бисаге, да бисмо поделили и онима који иду за нама. — Еј, грдна вам мајка, И ви сте ми неки јунаци!... Побјегосте из земље — грди нас једна Црногорка.

Главе су увезали башликама или марамама, преко рамена набацали торбе, а пушке пребацили попречке преко леђа. иду погурени са својом мишљу, Од камена до камена, преко прљавих потока, покрај оголелих вр зина И црвоточних ограда.

Лица су потамнела од умора и спласнула од глади. Песма је одавно замрла, разговори су престали. Иду људи од места до места, намамљени причама о хлебу и топлом сунцу Јадранског мора.

Сем неких арнаутских колачића ничег више. А и то нестаде... Са града припуцаше баш тада топови, као знак да иду аероплани, те се склонисмо брзо у ходнике кућа. Бомбе из аероплана почеше да праште по вароши.

А на дан мобилизације, пре годину и по дана, било нас је двадесет и осам хиљада... Људи иду туробни и ћутљиви. Главе су им клонуле од умора и сваки гледа преда се. А и о чему би разговарали...

Чујемо звук неког звона... Сретосмо једног пешадијског потпоручника, који нам рече да је дат знак да официри иду на вечеру. Он нам показа и излаз.

Ах, ономе се цеди вода из отворених уста... Опоменух децу да се не окрећу, већ да гледају куда иду. Уском стазом изиђосмо на узвишицу и нађосмо се пред оном кућом. Беше ту један трећепозивац.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

слободну вољу, која је остварена у човеку, не мора бити јединствена у природи: могућности су њене безграничне чак ако иду и по извесном закону.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

МАГДА (љуби га радосно у руке): Ваистину воскресе! Ох, хвала, слатки газдо! КОШТАНА, САЛЧЕ и ОСТАЛИ (хоће да иду.) МИТКА (зауставља их): Стој! Куде ви? КОШТАНА (показује на Тому): Љутиће се... МИТКА Овамо, ти! Мене гледај!

Испред колибе Коштанине кмет цигански и Ахмет. Дотрчи Курта. КУРТА (радосно): Иду, иду, сватови! КМЕТ (уплашен, утишавајући га): Ћутите! (Курти): Курто, ти горе, на сокак и пази! (Курта одлази.

Испред колибе Коштанине кмет цигански и Ахмет. Дотрчи Курта. КУРТА (радосно): Иду, иду, сватови! КМЕТ (уплашен, утишавајући га): Ћутите! (Курти): Курто, ти горе, на сокак и пази! (Курта одлази.

КМЕТ (остаје, и сваки час вири. Час гледа у Коштанину колибу, час на друм, са којега се чује свирка. Храбрећи се): Иду, иду сватови! (Уплашено, гледајући на Коштанина врата.) Ох, кад ће већ да је одведу? Умрех од страха да не побегне!

Час гледа у Коштанину колибу, час на друм, са којега се чује свирка. Храбрећи се): Иду, иду сватови! (Уплашено, гледајући на Коштанина врата.) Ох, кад ће већ да је одведу? Умрех од страха да не побегне!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Врхови се жаре — Тихо вече шушти у гримизу свиле; Они кући иду, као сенке милê Путем, покрај гробља, уз јаблане старе. 1912. ТЕЖАК Замахујем.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Јасне њене елементе (причање о разним догађајима итд.) садрже, на пример, тужбалице и нарочито ратничке песме, које иду међу најраније људске творевине.

Али упоредо с тим тенденцијама увек иду и тенденције самих народних маса, и оне су најпретежнији, најважнији део усмене књижевности (укључујући ту и епику).

(За Дојчина историја не зна, али догађаји о којима је реч иду свакако у доба после освојења Солуна.) Саградивши тврђаву у Смедереву (у облику троугла са двадесет и четири куле),

Бан Деренчић и његова сестра Доротеја из песме о боју на Крбавском пољу иду међу најтрагичније личности овога доба.

Други имају везе са садржином; такви су: „Још зорица није забелила“, „Честе књиге иду за књигама“; затим они који почињу речима: књигу пише, вино пије, кад се жени, коње јашу, славу слави, храни мајка,

Токе разби, срце му расече. Турски коњи ноге искидаше шетајући јутром и вечером. У општа места иду и описи одела, оружја, опремања коња, мегдана, бојева, лепоте.

сваки од ових начина дубоко је оправдан: у првом случају и у питањима и у одговорима о томе да ли је време да хајдуци иду у шуму — сасвим природно — истиче се на крају „јање за заклање“; у другом случају стих „не имао од срца порода“

Дигоше се сва три младожење, сваки води иљаду сватова, право иду двору девојачком: напред Марко, а за Марком Јанко, а за Јанком Уступчићу Павле.

оковану, Марко носи зелену доламу, Марко пије уз рамазан вино, — још нагони оџе и аџије да и они с њиме пију вино. Иду Турци цару на парницу: „Цар-Сулеман', и отац и мајко!

Ак' нагоним оџе и аџије, не може ми та образ поднети да ја пијем, они да гледају, — нек не иду мени у меану. Ако л' носим зелену доламу, млад сам јунак и доликује ми.

То је Марко послушао мајку: он узима рало и волове; ал’ не оре брда и долине, већ он оре цареве друмове. Отуд иду Турци јањичари, они носе три товара блага, па говоре Краљевићу Марку: „Море, Марко, не ори друмова!

38 СМРТ ВОЈВОДЕ ПРИЈЕЗДЕ Честе књиге иду за књигама; од кога ли, коме ли долазе? Од Мемеда, од цара турскога, а долазе до Сталаћа града, до Пријезде, војводе

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

из оних јединица које су се бориле против непријатеља, они су се сад пробијали пут свога завичаја ријешени да не иду у ропство. — Сврати, јуначе, причај како је било — звали би сељаци обрадовани што виде наоружана борца.

Николетина остави мотику којом је нешто у башти копао и брзо прескочи ограду. — Гдје су? Куд иду? — Ево их уз пут. Иду твојој кући. Николетина се обазре лијево-десно и повуче дјечаке у густу шикару повише баште.

Николетина остави мотику којом је нешто у башти копао и брзо прескочи ограду. — Гдје су? Куд иду? — Ево их уз пут. Иду твојој кући. Николетина се обазре лијево-десно и повуче дјечаке у густу шикару повише баште. — Овамо, брзо!

Пуцњава нагло престаде. Усташе су, ваљда, мислиле да су га погодиле, па или су продужиле пут или... — Или сад иду овамо да виде кога су уловили!

— Све је то од једне кугле: овдје је ушла, а овдје изишла. — Усташе иду у твој заселак, то сам пошао да ти кажем — тек се сад сјети дјечак, али Николетина сасвим мирно одговори: — Већ сам

Да иду Стричевој кући и да се пропитују, то се за дана нико није усуђивао, могло би се лако налетјети на усташе. Већ пред сам

— Бјежите, ето усташа! Иду од раскршћа! Усташе опазише бјегунце кад су управ претрчавали једну узвишицу под Гајем и повикаше: — Стој, стој!

Погађам куд се провлаче људи кад иду у крађу дрва, куда дјечаци кад пођу пљачкати воће, а куд ће опет окренути неки странац, који воли да не буде ни од

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Зато од оно добине врло су свакад меркали на ту звезду кад ће изаћи и указати се да иду за времена по скорије поклонити се и предати се томе големом силовитом цару, докле он сам к њима није с брању дошао.

Запитах у сукоб ми једнога човека, куда иду хитњом ти толики људи. Он ми каза: »Иду, рече, у Јерусалим, хитају да стигну у цркву на праздник ваздвиженија частнаго

Запитах у сукоб ми једнога човека, куда иду хитњом ти толики људи. Он ми каза: »Иду, рече, у Јерусалим, хитају да стигну у цркву на праздник ваздвиженија частнаго и животворештаго крста што ће скоро

путује, указујући се галијашем који што носе да не имаду проходити Солуна са храном, заказујући им тамо најбрже да иду. И тако у гладну годину предржа и прехрани Солуњане довољно. 6.

На то он сверова му те их оправи лепо с пешкеш, посла их нека слободно иду к цару Амири Амураговићу и да надгледају кћер му своју и сестру.

« И преступи своју заклетву, те веру под ноге удари. Дозва барбира тобоже да се обрију и тако да иду дома, а заповеди барбиру пресећи им очне жиле те тако их обојицу послепи. Онда их посла к отцу дома.

Зашто таки пред њега свакојаке људе пуштам! Зато пак неке и натраг ми их ваља враћати, нек иду откуд су дошли; пазити од ухода и од ватре; ко ли не би ктео уступити, онога шпушком у бок; ако ли се ко почне инатити

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна преко потока.

у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотике преко рамена, певајући ,,Зелен зекир, драго моје“, иду у поље, у њиву или у виноград... Све су то биле лепе прилике за Манчу.

Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој“! Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду у хватају се у коло.

Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду у хватају се у коло. Дође мало после и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре

Свршила се и ова игра. Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци“ да се љуљају. Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале. — Васке, мори!

би онда сео и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду. С кокошкама је легао, с петловима устајао. Био је штедљив.

једни, а њих је већина, иду право кући, — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу, а под другим

А други, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, него свраћају обично у кафанице.

Најраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара да се ћумур боље разгори.

Пролазе ђаци, и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти. Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме, а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом

и лепињама под мишком, и џавељају и галаме, а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.

с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.