Матавуљ, Симо - УСКОК
Изидоше Крстиња и Јоке. Јанко загрли старца, као што би своје загрлио; ижљуби драгића и срдачно се поздрави са женскима, па сједе и исприча им све.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— Лака песмо, оди у помоћ, Јера оно већ је близу ноћ, Де пригрли песмо, моја снаго, Па ижљуби све мило и драго! Сунце јарко, та колико реда Тако тебе ја седати гледа, Гледа твоје големе красоте Пун радости и
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Излазећи тако један за другим, ето ти и браће његове; он се с њима загрли и ижљуби. Кад већ сав народ изиђе, захвале му што их је попуштао и избавио и отиду сваки својој кући.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Мајка му ижљуби косу, ручице, полако му наслони своје хладне усне на чело, па се диже и, не окрећући се више, изађе из собе... ...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Једино се не даде тетка Стоја. Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих
И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, | да га ижљуби. А и он, дечко, па већ као отац.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече Јока поклонивши се да му руку целива. Човјек одиже обје руке да јој их измакне, па ижљуби с њом у лице. Док се он са сестром грлио, Стана и Милица прихвате му руке, па их цјеливају. Човјек се пољуби и с њима.
Пошто се и он ижљуби са свакијем, и за здравље упита, сједе. Петар ка да очима питаше сестру, тако је гледао, па најзад рече њему: „Јеси
“ „И с тобом заједно!“ Поп се ижљуби са званцима. „Е, сад да се одужимо Богу!“ „Еламо!“ Јока хитро нагрну жераве на комад цријепа, па посу тамјаном
Бог зна, можда ћемо се још видјети!“ рече Јанко, стежући срце. Адолф се загрли и ижљуби с њим, па не рекав ни ријечи, крочи на коња.
“ рече Јанко, стежући срце. Адолф се загрли и ижљуби с њим, па не рекав ни ријечи, крочи на коња. Мита се са свијема ижљуби, као прави Србин, па и он узјаха, праштајући се и машући шеширом. Дуго је Јанко за њима гледао.
Јока, како је видје, потрча јој у сусрет са раширеним рукама, па је притиште на своје груди и ижљуби, као да је не бјеше видјела од двије године. „Срећо моја!“ тепаше јој мати. „Биће, као што твоје срце жели.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Излазећи тако један за другим, ето ти и браће његове; он се с њима загрли и ижљуби. Кад већ сав народ изиђе, захвале му што их је попуштао и избавио и отиду сваки својој кући.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Дусо материна, сице материно, дико наша!... — Па онда: цмок! цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај докле не заспи. — Бог ће све на добро управити! — рекао би најпослије кнез, након дугог размишљања.
Таа-ко! А ти ме, мали, изуј! Осињача допаде и ижљуби обје руке дјеверу. За њом приступи Кушмељ. Обоје заводњело очима.
Кад се бјеху одмакли, сјети се војвода да је и фра-Срдарина међу војницима, па га стаде тражити, а кад га нађе, ижљуби се с њим, и смјеста га постави за главара лијевом крилу, а Вртирепа метну на крај деснога, а сам пред свима.
од десет година, у кошуљици, са широком тканицом око паса, па смијући се потрча у наручје Бакоњино, који га слатко ижљуби. Бакоња се чудио колики је Шкембо. Дође и Галица носећи вучију воде.
— даље није могла од плача, но му одреза бич косе, коју ижљуби и однесе да спреми. Кнез тада преузе: — Иве, дите моје, бог ти дâ... — али и њега загушише сузе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Излазећи тако један за другим, ето ти и браће његове; он се с њима загрли и ижљуби. Кад већ сав народ изиђе, захвале му што их је попуштао и избавио, и отиду сваки својој кући.