Употреба речи изазивачки у књижевним делима


Милићевић, Вук - Беспуће

се, пушио и посматрао једно друштво официра који су гласно разговарали њемачки и грохотом се смијали, гледајући изазивачки жене које су пролазиле и правећи глупаве и дрске примједбе.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Дај сад зини и запјевај, мајчин сине, у овој тјескоби, кад се пред тобом, надохват руке, изазивачки поиграва Веселичина кумовска напаст! Гром га убио и Веселицу!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

“ „Јао, чича, срам те било.“ „Шта сам ја теби?“ придигао се и, босоног, видео изазивачки осмех. „Па ти си чича.“ „Губи се напоље!“ Гласан, мумлав смех сјурио се у галаму испод собе.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

То га ружи, ако ту страну лика окрене. Кад се замисли, исправи главу некако изазивачки, лагано диже и спушта капке на очима, и усне му се узнемире. Био је плах, нервозан, и бескрајно осетљив.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

У руци је чврсто стезао кубуру, гледао кнеза пркосно и стао изазивачки поред самог Николетине, који је, онако раскорачен и широк, затварао тијесан пут према школи. — Ту сам!

да би тога истог трена најрадије сручила стотину громова на ту своју дебељушну плаву другарицу Марицу, која тако изазивачки и безобразно дијели своје шугаве киселе јабуке.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Што ти требам? — запита је Калина кад дође. — Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу... Ти си сиротиња. Кад ручаш, ти таг не вечераш... Та, викам... ако искаш...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности