Употреба речи изазовно у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Не балави! Андра занеме. Седе на чергицу. Зар овај још увек исто мисли? — Ђорђе није издајник — рече изазовно. — И ти се спремаш да ми кажеш збогом? — То је моја ствар.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Прекинуо је мијешање у авану и изазовно се наслонио на тезгу. — Добро, а што мислиш, која је моја Мама-Јумба, на примјер? — Не знам, немам појма.

Мало послије него су га унијели у собу, извукао је однекуд скривену цигарету и припалио је. Пркосно, изазовно. Није ни упитао да ли ми то можда смета. Наравно, то би била малограђанштина! Ситнобуржујске трице!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности