Употреба речи избављења у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

у Јабучје, Петру Јеремићу у Ракаре, Малом Јанку у Оглађеновцу и Милисаву Милошевићу у Орашац, и поручим им: да је час избављења приспео и нека купе чете сваки у свом крају, и нека буду спремни на први мој позив да идемо да ударимо на Ваљево.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Постоји и други део, који се дешава после Робинсоновог избављења. Наставак, међутим, никад није доживео популарност првог дела. Робинсон у друштву није прави Робинсон.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

се бог не може ништа ни данас кад овако стојим по страни у стању сам и да спасем неколико људи имам своју квоту избављења јавите се ви не знате шта је све на коцки мој рај је мали но личи на земљу биће у њему довољно непријатеља и

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

да послуже својој браћи, по подобију онога који рече: „Не дођох да ми служе, него да служим и положим душу моју ради избављења многих“. (Мт. 20, 28; Мк.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

у пуне груди, оне слатке недеље што дрхти, да се свим својим бићем, у дивљем одушевљењу највишег заборава и највишег избављења, вечно у њој утопим, обузе ме.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

) И касније, у сваком часу изгубљености, прва слутња избављења појављивала се у виду неке мутне просторне тежње. Затим, постепено се избистравала: оно првотно нејасно „отићи некуд”,

Другог избављења нисам видио. Не искључујем да бих је, у подесној прилици, био могао убити. Једна врста самообране. Једна од небројених

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Када се појави "Хајкуна ђевојка", он престаје а се прави мртав, заборавља једину могућност свога избављења - да "мртав", изнесен из тамнице, може побећи. Хумором се растерећује сцена.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

И у Први мах покажу се јачи они што су били с Лазаром, и победа се приви на њихову страну. Али не беше то време избављења.

Али не беше то време избављења. Стога у том истом боју одоли напослетку син убијенога цара, јер је бог тако попустио те да се и онај великан (кнез

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ама и опет, бојим се с мојом душом, да враг не попадне ка лав душу ми не имајући ми ни од кога пријатељства, избављења ни ослобођивања.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности